Izvor: Politika, 02.Dec.2010, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde su ti vanzemaljci
NASA je slavodobitno najavila dokaze da izvan naše planete postoji život. Sve dosadašnje pretrage i potrage nisu navele ni na kakav trag. Odasvud zjapi zastrašujuća praznina
Jesmo li sami u kosmičkom bespuću i beskraju?
NASA je slavodobitno najavila dokaze da izvan naše planete postoji život, što uvek zvuči zavodljivo. Nijednog vanzemaljca još nisu uhvatili, a nisu ga ni snimili. Kakvim to nalazima maše?
Pred znatiželjnim novinarima pojaviće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se geobiolog, okeanograf, biolog i ekolog. Šta bi to mogli da saopšte?
Verovatno novosti koje je Nacionalna vazduhoplovna i svemirska agencija SAD već obelodanila: međunarodna svemirska letelica „Kasini-Hajgens”, odaslata 15. oktobra 1997. godine, nedavno je dojavila da Saturnovu pratilju Reju (druga po veličini) obmotava proređena izmaglica sastavljena od kiseonika i ugljen-dioksida. Gasova koji podržavaju nastanak, barem, najjednostavnijih oblika života.
Kiseonik i hladnoća
Činjenica da je to prvina da je na nekom drugom nebeskom telu, osim na rodnoj Zemlji, uočen gas koji halapljivo udišemo dodatno je ustalasala duhove. Čak i ako ga ima pet milijardi puta manje nego što mi svakodnevno iskušavamo! Ali površina pomenutog meseca je suviše hladna, pa se isključuje da (p)održava život kakav poznajemo.
Da li to znači da se pojavio u nekom drugom obliku? Takvu mogućnost nijedan obazriv astrobiolog ne bi smeo olako da odbaci.
Drugi na listi poželjnih jeste Titan, najveći od 63 Saturnova satelita, na kojem je ranije ustanovljeno da je obavijen gustim gasovitim omotačem (atmosfera) i da podseća na našu „kosmičku kolevku” od pre četiri milijarde godina. Prekriven je jezerima, morima i okeanima smrznutog tečnog metana i etana, u kojima je moguće pronaći najprostije mikroorganizme.
Na površini je gotovo tri puta hladnije nego u pojedinim krajevima Sibira (Jakutsk) – oko 180 Celzijusovih stepeni ispod nule.
Dvodelna letelica „Kasini-Hajgens” otkačila je drugi deo svojeg naziva – sondu „Hajgens” – koja se velikom brzinom obrušila na Titan u januaru 2005. godine i nakratko slala dragocene podatke prvi put prikupljene merenjem s lica mesta.
Pre dve godine je još jedan verni Saturnov sledbenik, Enkelad, prilično iznenadio naučnike: otkriveno je 20 puta više vodene pare, ugljen-dioksida, ugljen-monoksida, metana i, čak, nekih organskih materija nego što se očekivalo.
Letelica „Kasini” nastavila je da obleće oko Saturna prosleđujući Zemljanima podatke o samoj planeti, prstenovima i ostalim satelitima. Na ceo poduhvat, u koji su uključene NASA, ESA (Evropska svemirska agencija) i ISA (Italijanska svemirska agencija), utrošene su 3,2 milijarde dolara.
Put u središte Zemlje
A gde su vanzemaljci?
U romanu Žila Verna „Put u središte Zemlje” izvesni radoznali profesor svoje silaženje započinje rečima: „... silazi odvažni putnik i dolazi do središta Zemlje”. Umesto čoveka najdublje se spustila – na 2,8 kilometara ispod površine – jedna bakterija (Desulforudis audaxviator), iz milošte prozvana „odvažnim putnikom”. Pronašli su je u pukotinama stena ispunjenim tečnošću u rudniku zlata Mponeng (Južna Afrika). Na temperaturi od 60 Celzijusovih stepeni, bez svetla i kiseonika.
Krije li dotično jednoćelijsko stvorenjce tajnu opstanka na drugim planetama?
Sve dosadašnje pretrage i potrage, nemerljivo skromne u poređenju s nepojamnim prostranstvom, nisu navele ni na kakav trag. Odasvud zjapi zastrašujuća praznina, odasvud dopire obespokojavajući muk.
Jesu li ljudi, doista, kosmički samotnjaci?
Astrobiolozi ili bioastronomi predano izučavaju svaki oblik žive tvari na koji naiđu. Da bi ona mogla ma gde da opstane, neophodno je da se ispune četiri uslova: 1. izvor energije; 2. vrsta atoma koja omogućuje nastanak složenih sklopova; 3. tečni rastvarač u kojem se molekuli kreću i stupaju u međudejstvo i 4. dovoljno vremena da se život začne i razvije.
Poslužimo li se prepričanim pravničkim načelom: „Mi smo sami u kosmosu, sve dok se drukčije ne dokaže”.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 02.12.2010.
