Izvor: B92, 04.Okt.2022, 20:07

Film, svemir i NLO: Kako su leteći tanjiri preplavili Ameriku

Punih 75 godina od kako je misteriozna letelica prvi put primećena u Americi, leteći tanjir se vraća u novom filmu Džordana Pila pod imenom "Ne".

Samo se na kratko pojavljuje u trejleru za novi horor film Ne, Džordana Pila, ali je definitivno tu - leteći tanjir.

S obzirom na razne preokrete i iznenađenja kakva smo mogli da vidimo u Pilovim ranijim filmovima Beži! i Mi, nemoguće je reći da li se radi o pravom letećem tanjiru ili ne, da li >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << on dolazi iz svemira ili je sa Zemlje, ali je taj kratki, blistavo srebrni prizor zaista privlačan.

Možda, ali samo možda - to sada možemo da proverimo i u bioskopima - Ne je klasičan film sa letećim tanjirima - i počast jednom od najprepoznatljivijih i najmisterioznijih oblika u istoriji popularne kulture.

"Do kraja 50-ih godina", kaže Endrju Šejl, profesor filma na univerzitetu u Njukaslu.

"Baš je taj oblik postao skraćenica za 'svemirsku letelicu kojom upravlja biće s drugog sveta', sada dostupan svima koji se bave vizuelnim umetnostima".

Nervoza koju pominje Menzel postoji zbog više razloga.

Jedan od njih je takmičenje između Amerike i Sovjetskog saveza po pitanju toga koja će zemlja biti prva supersila koja je u orbitu poslala satelit: pobedio je SSSR sa Sputnjikom 1957. godine.

"Zanimanje za leteće tanjire je naglo poraslo istog trenutka kada je postalo jasno da će čovečanstvo posetiti svemir", kaže Ketrin Koldiron, autorka monografije "Ponoćni filmovi".

Taj vodič se, između ostalog, bavio i jednim ozloglašeno lošim filmom o letećim tanjirima - Plan 9 iz svemira.

"Ljudska mašta može da ode na razne strane kada se pojavi stimulacija kao što je bila svemirska trka.

"Mislim da se i sada dešava slična stvar u vezi sa klimatskim promenama - autori su sada stimulisani da kroz umetnost predstave kraj naše vrste i mi, makar u fikciji, trenutno prisustvujemo stvaranju kritične mase po tom pitanju".

Amerikanci su imali i druge stvari koje su ih brinule - nezaposlenost, inflacija, pretnja sovjetske invazije i, naročito, mogućnost da bi i njihovi gradovi mogli da budu sravnjeni sa zemljom atomskom bombom kakva je razorila Hirošimu i Nagasaki 1945.

Jedan od načina za skretanje pažnje je bilo fokusiranje na leteće tanjire, "fenomen koji je bio misteriozan i zabavan", kaže Džek Vomak, nagrađivani autor naučne fantastike, za BBC Kulturu, "ali ne nužno preteći, kao što je bio slučaj sa nuklearnim ratom".

Iako su i sama prijavljivanja opažanja letećih tanjira sama po sebi vredna pažnje, ništa manje nije zanimljiva ni činjenica o postojanju velikog broja memoara posvećenih ovom fenomenu.

Vomakova kolekcija tih memoara je i tema njegove knjige "Leteći tanjiri su stvarni", u kojoj se nalaze i odlomci iz onih najzanimljivijih: "Svi ti seksi ljudi iz tanjira", "Leteći tanjiri i Sveto pismo" i "Putovanje letećim tanjirom do pakla i natrag".

Tipičan je primer memoara Vozio sam se letećim tanjirom Džordža van Tasela iz 1952:

"On je dovoljno pošten da prizna da se nije zaista vozio letećim tanjirom", kaže Vomak, "ali su mu svemirska braća sugerisala da svom delu da nešto komercijalniji naslov".

Koliko god da su bile komične sve ove knjige, u njima je bilo i teza koje su navodile na razmišljanje - švajcarski psihijatar Karl Jung se bavio ovom temom u delu "Leteći tanjiri: mit modernog vremena o objektima viđenim na nebu", objavljenom 1959.

Leteći tanjiri su do tada leteli na sve strane kroz popularnu kulturu.

Stripovi su, očekivano, bili preplavljeni ovim letelicama. Specijalno izdanje EC Comics - Uvrnuta naučna fantazija iz 1954. je hvalisavo obznanilo:

"EC izaziva Vazdušne snage Sjedinjenih država ovim ilustrovanim, istinitim izveštajem o letećim tanjirima".

Svet animacije je posredstvom Čaka Džonsa i njegovog crtanog filma Duško Dugouško upoznao Marvina Marsovca 1948.

On je pilotirao raketom u stilu Baka Rodžersa u tom uvodnom crtaću, ali se u epizodi iz 1952. pojavio u letećem tanjiru.

Ela Ficdžerald je 1951. snimila džez numeru koju su napisali Artur Pit i Elejn Vajz pod imenom Dva mala čoveka u letećem tanjiru, satirični spisak odbojnih navika ljudskog roda koji su sastavili mali zeleni ljudi iz naslova pesme:

"Za vreme njihove misije, čuo se političar, pričao je dok su leteli, ali su brzo nestali, brže nego što su mislili, u oblaku vrelog vazduha".

Ova pesma je u međuvremenu bila pojednostavljena i pretvorena u dečju pesmicu uz koju se uči brojanje.

Ipak, nijedan medij nije bio opsednut letećim tanjirima kao filmski.

Prvi film posvećen letećim tanjirima se zvao, da, Leteći tanjir i prikazan je 1950.

Bio je to nezavisni, niskobudžetni triler koji je napisao, režirao i producirao Mikel Konrad, koji ga je i reklamirao kao nešto što je možda bilo bazirano i na istinitoj priči.

"Šta su oni?" - bio je slogan na plakatu za film.

"Odakle dolaze? Da li ste videli leteći tanjir?

Naredne godine, 1951, Holivud je izbacio dva prava klasika.

Prvi je bio Dan kad je Zemlja stala Roberta Vajza u kojem ambasador vanzemaljaca Klaatu (Majkl Reni) upozorava ljudsku rasu da vodi "miran život ili da nastavi sa sadašnjim kursom i da se suoči sa uništenjem".

Njegov elegantni tanjir, bez prozora, bio je sjajan primerak međuplanetarnog minimalizma.

Ako se ponovo vratimo u pedesete godine, primećujemo da filmovi o letećim tanjirima nisu uvek imali duboke društveno-političke interese.

Tu spadaju Đavolica sa Marsa (1954), Ostrvo Zemlja (1955), Zabranjena planeta (1956), Invazija letećih tanjira (1957) i Atomska podmornica (1959).

Jedan od najvećih je bio Zemlja protiv letećih tanjira (1956) sa tipično spektakularnom kadar-po-kadar animacijom Reja Harihausena.

Onaj koji i nije bio tako spektakularan je bio Plan 9 iz svemira (1957).

Ono što je svim ovim filmovima bilo zajedničko, bio je tanjir.

Iz perspektive filmadžija, ova kultna letelica je bila kao božji dar, jer je bilo relativno jednostavno napraviti je i snimiti.

Za razliku od tradicionalne rakete, tanjir je mogao da menja pravac letenja bez ikakve potrebe da se prikaže njeno okretanje.

Takođe, izgledao je fenomenalno.

"Ono najbolje u dizajnu letećeg tanjira je njegova apstraktna jednostavnost", kazao je Bold za BBC Kulturu.

"Njegova perfektna simetrija navodi na to da on ne predstavlja prirodnu pojavu, dok očigledan izostanak prepoznatljivih atributa letelice - krila, motor - sugeriše da se radi o izuzetno naprednom tehnološkom artefaktu.

"Sve ga to smešta na mesto koje se nalazi daleko ispred na lestvici zapadnjačke mitologije progresa".

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: NLO

Nastavak na B92...