Izvor: Danas, 15.Okt.2015, 20:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
De facto i de Đole
Platforma 35 - zar vas to poizdalje ne podseća na naslov Vonegatovog romana "Klanica 5", podnaslovljenog "Dečiji krstaški rat"? Mogle bi se pronaći još neke sličnosti između Vonegatove poetike i srpske politike (i političara) - oni vanzemaljci sa Trafalmadora, na primer - ali to nije tema naše današnje kolumne.
Naša tema su Platforma 35 i veliki pronalazač rupa na saksiji Đole Vukadinović, koji ovih dana naprosto >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << blista od analitičarske sreće. Jesam li ja vama lepo govorio - grmi Đole, sav trijumfalan, sa stranica lista pristojne Srbije - da će EU prijem Srbije usloviti priznanjem Kosova i eto vam ga sad. Priznali ste kosovske diplome, pomirili se sa Kosovskim međunarodnim pozivnim brojem, legli ste na rudu, preostaje vam samo da turite potpis na akt o priznavanju "lažne republike", pa da se i moja tvrdnja da ste izdajnici pokaže tačnom.
Dalekovidost Đoletovih predviđanja donekle je pomračena činjenicom da su sve ono što nam on hiperanalitički otkriva odavno znali i vrapci pod strehom pustoline u Nemanjinoj, a da li su to znali stanari pustoline, to je već filozofsko pitanje. I jesu i nisu. Preciznije - de facto su znali, de iure nisu. Kako to sad - de facto i de iure? Pokušaću da objasnim. Budući da stanari pustoline (svi, ne samo ovi trenutni) nisu moroni, dobro su znali (i znaju) da se EU nije upuštala u kosovski pičvajz - koji ju je koštao i para i živaca - da bi se u jednom trenutku predomislila, rekla puj pike ne važi i Kosovo vratila pod suverenitet Srbije, koji Srbija na Kosovu (de facto) nikada nije ni bila uspostavila.
Zašto su onda stanari Nemanjine sve vreme pričali drugu, nazovimo je de iure priču? Eh, zašto? Zato što - poput svih srpskih vlada, vladeta i vladara - smatraju da Srbija ne sme da se obazire na realnost, da je istina greh, a da su činjenice nešto što ona neočekivana sila koja rešava sve jednoga dana može preinačiti.
U iščekivanju dolaska pomenute neočekivane sile, srpske vlade su se upustile u kupovinu vremena, koga na tržištu više nije bilo, a za svaki slučaj su Kosovo pohranile između korica onog borhesijanskog (vonegatovskog) ustava. Sve je to bilo logično ishodište jedne politike skrpljene od poetike guslarskih pesama. Nevolja je u tome što vila Ravijojla izvan tih pesama nema nikakvu moć. Izgleda da je to i Vučiću došlo iz dupeta u glavu, pa je čuvši crnu vest blagoizvoleo izjaviti sledeće: "Ako se postavljaju nemogući uslovi zbog kojih bi Srbija morala da zgazi svoju zastavu, onda je vreme za izbore." Pomenuti izricaj pokušava da sugeriše da postoji nekakav izbor (izlaz), ali u stvarnosti izbora (i izlaza) jednostavno nema jer ti izbori neće promeniti ni vlast u Srbiji, kamoli evropsku stvarnost koja - ruku na srce - ni sama više ne vredi ni pišljivog boba.
