Izvor: B92, 25.Jun.2021, 13:46
Da li Zemljani mogu da "dobace" signale do malih zelenih?
Kada razmišljamo o vanzemaljcima, obično gledamo na stvari iz naše perspektive - gde nalaze, kako ih kontaktirati sa Zemlje, kako ih pronaći našim teleskopima? Međutim, potraga za bićima sa drugih planeta može imati i drugačiju polaznu tačku, odnosno možemo da se zapitamo sa kojih mesta u svemiru vanzemaljci mogu da prate i vide nas.
Naime, naša planeta nije vidljiva sa svih tačaka u svemiru, ali postoje neke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << planete sa kojih bi hipotetički "mali zeleni" mogli da nam pošalju poruku.
Naši radiotalasi mogli bi da se detektuju sa 75 najbližih zvezda
Analiza zvezdanih sastava koji se nalaze unutar nekih 325 svetlosnih godina udaljenosti od Zemlje pokazala je da je njih 1.715 bilo ili će biti u pravom položaju za posmatranje Zemlje, pod pretpostavkom da se njihovi stanovnici koriste istom tehnologijom pomoću koje mi danas tragamo za vansolarnim planetama.
Vanzemaljci bi sa 75 najbližih solarnih sastava mogli da detektuju radiotalase koje neprestano šaljemo u svemir.
Naime, već više od stotinu godina u svemir konstantno šaljemo radiosignale. Neki od njih su, poput TV emisija, previše slabi da bi mogli da se razaznaju na većim svemirskim udaljenostima. Ali drugi, poput radiotalasa koje emituju moćni radari, dovoljno su snažni da bi mogli da uhvate pažnju neke vanzemaljske vrste, navodi "National Geographic".
Najmoćniji radioprenosi su radari koje koriste astronomi kako bi proučavali objekte u Sunčevom sastavu. Opservatorija Arecibo bila je, sve dok se nije urušila u decembru, naš najsnažniji planetarni radar koji je do nedavno slao signale u svim smerovima.
Naučnici koji se bave istraživanjem vanzemaljskih oblika postojanja mogli bi, ukoliko bi imali dovoljno razvijenu tehnologiju, da prate kako ljudi polako menjaju sastav Zemljine atmosfere, što im je mogao biti pokazatelj da se kod nas razvija tehnološka civilizacija.
Potraga za vansolarnim planetama
Najlakši način uočavanja neke planete izvan Sunčevog sastava je detektovanje njenog prolaska između nas i njene zvezde, kada ona blokira deo njene svetlosti, piše "New Scientist".
Astronomkinja Lisa Kalteneger sa njujorškog Univerziteta Kornel i astrofizičarka Džeki Faerti iz Američkog prirodnjačkog muzeja analizirale su podatke sa svemirskog teleskopa "Gaia" o položaju i kretanju obližnjih zvezda kako bi ustanovile sa kojih od njih bi mogla da nas gleda neka nama strana civilizacija.
Pronašle su 1.402 zvezde koje se trenutno nalaze u pravom položaju za posmatranje prolaska Zemlje ispred Sunca, kada se gleda iz njihove perspektive. Plus 313 koje su bile u takvom položaju u prošlosti i 319 koje će biti u budućnosti.
Sedamdeset i pet ovih sastava takođe je dovoljno blizu da otkriju radiotalase koje smo poslali sa Zemlje u poslednjih 100 godina.
Zlatokosina zona
Naučnice procenjuju da bi u orbiti tih 1.715 zvezda moglo da bude više od 500 stenovitih planeta koje se nalaze u takozvanoj "Zlatokosinoj zoni", gde je dovoljno toplo za razvoj života kakav poznajemo.
Naime, nastanjiva zona je područje u kome planeta ima dovoljno visoku temperaturu da voda na njoj može da bude u tečnom obliku. Ako je planeta preblizu svojoj zvezdi, na primer poput Merkura, voda će ispariti, a ako je predaleko, onda će se zamrznuti.
Ova zona se popularno naziva i Zlatokosina zona, prema bajci za decu "Zlatokosa i tri medveda", u kojoj devojčica među raznim veličinama, tvrdoćama ili toploti predmeta bira one koji su u sredini.
Neke od tih planeta u nastanjivoj zoni su nam već od ranije poznate. Na primer, hipotetički stanovnici solarnog sastava TRAPPIST-1, u kome se nalazi sedam planeta veličine Zemlje, moći će od 3663. do 6034. godine posmatrati Zemlju.
Kalteneger navodi kako bi planete van Sunčevog sistema sa ovog popisa mogle biti dobre mete u potrazi za vanzemaljskim životom.
"Te svetove bi bilo vredno dodatno proučavati jer znamo da bi nas neko sa njih mogao posmatrati. Ko bi imao najviše razloga da prema nama pošalje signal? Oni koji nas mogu pronaći", rekla je Kalteneger.
Sa njom je saglasan i astrofizičar Rene Heler sa Instituta "Max Planck".
"Ove novootkrivene zvezde trebale bi da biudu glavna meta našeg SETI programa, jer bi iz njih mogle da dođu svesno poslate međuzvezdane poruke", smatra Heler.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
