Izvor: Objava, 24.Jan.2018, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
24 zanimljivosti u istoriji garderobe
Kakve su sve materijale ljudi koristili u prošlosti i na koji su ih način ušivali i vezivali, pročitajte u sledećem kratkom tekstu.
Da li su košulje bile šivene uvek od pamuka? Da li su neke boje bile zabranjene? Srećom, danas nema takvih problema, na klik udaljenosti, za svaku priliku, posetite www.kosulje.rs i izaberite omiljenu boju, dezen i materijal košulje!
1. Lan je najstariji materijal koji se neprekidno koristi za proizvodnju tkanina, smatra se još od bronzanog doba, na drugom mestu je konoplja.
2. Kopriva je biljka od koje se mogu napraviti mekša, finija, svilenkasta i jača vlakna od lana, a za pravljenje tkanina ova biljka se odavnina koristi samo u severnim delovima sveta.
3. Pamuk se kao biljka za namensku proizvodnju platna počeo gajiti na plantažama u Indiji, ali bilo ga je jako teško nabaviti i to po previsokoj ceni, sve dok Eli Whitney nije izumeo mašinu za odvajanje pamuka od semena u ranim godinama XIX veka. Do tada je najjeftina tkanina bio lan koji se koristio za sve, od pravljenja zavoja i obloga do izrade kučine za topove.
4. Vuna je isključivo naziv za vlakna koja dobijamo od krzna i dlake ovce, odnosi se i na gornje i na donje slojeve ovog mekog proizvoda.
5. Lama, alpaka, kašmir i kamila su i nazivi finih vlakana dobijenih od dlaka ovih životinja koja se mogu koristiti i presti poput vune.
6. Prosečna ovca se šiša jednom godišnje, a od jedne ovce dobije se do 3 kg vune.
7. Svila se dobija iz čaura svilene bube. Niti se sakupljaju tako što se čaure potope u toplu vodu i odmotavaju. Potom se ta vlakna upredaju, ponekad se od jedne čaure može ispresti svileno vlakno dugo i više od hiljadu metara!
8. Svila se proizvodi u Evropi još od vremena Krstaških ratova. Ratnici su je tada doneli u Italiju, a od 16 veka Francuska i Italija su profitirale od svilenih buba, imale su nekoliko velikih manufaktura za proizvodnju svile i tkanina od svile.
9. Veštačka svila, rayon je materijal koji je otkriven 1880-ih kao jeftina zamena za svilu, a proizvodila se od celuloznih vlakana.
10. Najlon je izum tridesetih godina XX veka i prvenstveno korišten za izradu ženskih čarapa, kao zamena za svilu.
11. Za vreme Drugog svetskog rata sve količine dostupnog najlona upotrebljene su za izradu padobrana, samo tek neka mala količina je ostala za izradu ženskih čarapa.
12. Stručnjaci tvrde da najstarije platno u Evropi grčka tkanina. Ako vas inspiriše grčka mitologija postoji zanimljiva tapiserija koja prikazuje scene iz Ilijade sa detaljima proizvodnje platna.
13. Jedna od najstarijih egipatskih odevnih predmeta je platnena košulja, fino rađena, koja još uvek ima nabore u laktovima od nošenja, pre gotovo 3.000 godina
14. Do sredine srednjeg veka, odeća se obično vezivala kanapom, uzicama, perlicama i omčama raznih vrsta ili bi se jednostavno kakav plašt ili tunika prebacivali preko tela. Tek krajem 17. veka kaiš i vezivanje odeće oko struka bili su način kojim se smanjivao struk i tanjila figura.
15. Prva dugmad su napravljena u srednjem veku i to samo kao ukras. Prvi dugmići na manžetnama rukava su ušivani kako bi se na njima nosile maramice za brisanje nosa na rukavima. Do tada se smatralo savršeno normalnim da se nos obriše rukavom.
16. Tokom srednjeg veka, zakoni o luksuzu na Evropskim dvorovima zabranjivali su da bilo ko osim članova kraljevske porodice nosi odeću zlatne i ljubičaste boje. Ljubičasta boja je još od starih Rimljana važila za kraljevsku boju, niko nije smeo da boji platano u tu boju osim cara i njegove porodice.
17. Jovanka Orleanka je nosila samo odeću zlatne i ljubičaste boje.
18. Napoleon je, kako bi poboljšao ekonomiju i privredu i svoj dvor učinio veličanstvenim, dekretom naredio da dame na dvoru ne smeju nikada nositi istu haljinu više od jednom. Ipak, pri kraju vladavine nije bilo više tako puno bogatih ljudi, a haljine su bile preskupe, pa se urušio ekonomski sistem.
19. Dame na francuskom dvoru u vreme Napoleona dugo su nosile samo bele haljine dok su plesale na balovima na dvoru i odlazile na ostala društvena dešavanja.
20. Britanske i američke dame slede modu, neke od njih još uvek nose korsete, ispod carskih haljina za vreme svečanih balova. U Kjotu u jednom muzeju izložen je jedini gvozdeni korset kraljice Elizabete. U Viktorijanskoj Engleskoj uprkos korsetima, dame su jahale, plesale, skakale i igrale neku vrstu tenisa.
21. Žene u pantalonama, kako ih danas poznajemo, nikako nisu smele biti viđene na ulici pre Drugog svetskog rata.
22. Farmerke je napravio Levi Strauss 1870. godine i to isključivo za težak rad na iskopavanju zlata. Izvorno su bile smeđe boje.
23. Platno od koga su farmerke šivene zvalo se denim, a same farmerke - džins (jeans) su ime dobile po gradu u kom su proizvedene: taj komad odeće se i danas tako izgovara jer su Francuzi reč Genoa (Đenova) izgovarali “Džins”.
24. Kada su prve farmerke napravljene, među nekoliko nitni od metala koje su spajale delove platna, bilo je i onih koje su smetale za rad – kao one na mestu prepona pantalona, koje su držale šavove. Usled brojnih pritužbi kauboja kojima su ove metalne nitne smetale (u nezgodnom položaju dok su čučali uz logorsku vatru one su se grejale od vatre) te su ih proizvođači na kraju uklonili.
