Izvor: Vostok.rs, 29.Apr.2025, 13:02
Mladen Obradović: Srpsko-rusko bratstvo je neraskidivo zbog nebeskog priziva – svetosavskog
Mladen Obradović, jedan od donosilaca Povelje, predsednik Svetosavskog saveza Obraz, kao i urednik kanala Srbi za Ruse, ovom prilikom govori o tome kako on vidi srpsko-rusko bratstvo nekad i sad, procenjuje njegov značaj, i ukazuje kako, kojom brzinom i u kojim sferama da ga razvijamo.
Obradović insistira na promeni spoljnopolitičkog kursa zemlje i punom okretanju Briksu i sveobuhvatnoj saradnji sa Rusijom – kako u kulturnom, tako i u ekonomskom, političkom i vojnom smislu. Za to, kako kaže, postoje neophodne osnove:
– Srpsko-rusko bratstvo je veza dva naroda koja traje od trenutka kad je Sveti Sava otišao u manastir na Svetu Goru, na poziv ruskog monaha. Tako da je ta veza, za nas Srbe, neraskidiva upravo zbog nebeskog priziva – svetosavskog. Dakle, ne samo slovensko poreklo i srodnost po jeziku i kulturi, nego ono najvažnije što Srbe i Ruse vezuje je duhovna vertikala i pravoslavna vera.
Srpsko-rusko bratstvo je veza koja je potvrđivana na najrazličitije načine i uvek na najčvršće moguće načine, kako to može biti između dva naroda – kroz vekove.
Potvrđivana je u najteža vremena po srpski narod, kada nismo imali svoju državu, kada su ruski carevi pomagali manastir Hilandar, pomagali Srpsku Patrijaršiju i uopšte srpski narod gde god se nalazio.
Upravo je Rusija bila najveći pomoćnik i u vremenu oslobođenja srpskog naroda. Recimo, Crna Gora ne bi mogla da uopšte opstane okružena Turcima da nije bilo ruske pomoći, a u 19. veku je pomoć Rusije obuhvatala jednu polovinu ukupnog budžeta Crne Gore.
Mi Srbi smo na to sa svoje strane uzvraćali. Recimo, kroz ogromnu diplomatsku delatnost grofa Save Vladislavića koji je osnivač ruske obaveštajne službe, koji je razgraničio Rusiju i Kinu i bio jedan od najpoverljivijih ljudi ruskog cara Petra Prvog.
Zatim, bratstvo se ogledalo kroz poziv i priziv Srba koji su bili ugnjeteni u Austrougarskoj imperiji da spas od prevođenja u rimokatoličku veru potraže u bratskoj Rusiji. Oni su se u nekoliko navrata masovno selili u Rusiju. Dve najznačajnije oblasti, gde su se naseljavali, bile su Slavenoserbija na području današnje Donjecke i Luganske oblasti, odnosno narodne republike, i Novaja Serbija na prostoru današnje središnje Ukrajine. Zatim, bio je veliki broj srpskih generala koji su se borili protiv Napoleona, među kojima i čuveni general Miloradović.
Sve su to primeri našeg bratstva koje je trajalo i traje, a koje je naročito u poslednjih 150 godina za nas Srbe predstavljalo ogromnu vrednost. Bilo je neprocenjivo!
Jer, da nije bilo ruske pomoći, ne bi bilo ni uspešne borbe Karađorđevih ustanaka, ne bi bilo potpunog oslobođenja u vreme Miloša Obrenovića, a ne bi bilo ni nezavisnosti Srbije i Crne Gore od turske vlasti posle rata 1877-1878. Ne bi, na kraju krajeva, bilo ni Balkanskih ratova i za nas uspešnog završetka Prvog svetskog rata – da nije bilo Rusije i ogromne žrtve koju je podneo car Nikolaj Drugi Romanov.
Mi smo tome uzvraćali. Malena Crna Gora je objavila rat Japanu kada je Rusija ušla u rat sa Japanom. To je bio jedan od načina i izraza naše solidarnosti sa Rusima u to vreme.
Imamo, naravno, i kraj 20. veka kada su se Srbi borili za opstanak u otabdžinskim ratovima, pa onda 21. vek u kome imamo borbu za odbranu Kosova i Metohije, koja je, opet, nezamisliva bez Rusije i njenog čvrstog stava u UN, da ne priznaje nasilnu secesiju Kosova i Metohije od Srbije.
Kao kruna svega, sada kada Rusija vodi svoju oslobodilačku borbu u zoni specijalne operacije, imamo veliki broj Srba dobrovoljaca koji se bore rame uz rame sa svojom braćom Rusima i svojom krvlju potvrđuju bratstvo. Oni vraćaju dug koji su Rusi dali nama u našim oslobodilačkim i otadžbinskim ratovima devedesetih godina.
Kada je reč o širenju saradnje, ono je potrebno u svim oblastima. Za sada postoji određeni nivo kulturne saradnje koji je da kažemo zadovoljavajući, ali je svakako potrebno raditi i više. Ruska kultura je nedovoljno zastupljena u našim medijima i javnosti, nesrazmerno malo u odnosu na to koliki je njen značaj. Ni srpska kultura nije na odgovarajući način zastupljena u Rusiji i ima mnogo prostora za jačanje međusobne saradnje.
Kad je reč o političkoj saradnji, na prvom mestu po važnosti je da se Srbija okane slepog ulaska u EU. Posle svega što je EU učinila i sebi i narodima oko sebe, pa i nama i Rusima, ići danas u EU je samoubistvo! Zaista! A slušamo da EU hoće da proglasi litijum za svoj strateški projekat, a to je način za dodatno uništavanje naše države, naših prirodnih bogatstava i drugoga, a da ne govorimo da EU podržava otimanje Kosova i Metohije i podržava u srpskom narodu sve što je nakaradno i štetno. Prema tome, nastavak puta Srbije ka evropskim integracijama je put u samoubistvo Srbije.
Sa druge strane imamo potpuno drugačiju mogućnost, a to ja da se Srbija okrene punopravnoj i sveobuhvatnoj saradnji sa Ruskom Federacijom. Mi smo davnih dana sa Rusijom imali potpisan sporazum o takoreći bescarinskom trgovinskom prometu, a to se sve ne koristi. Šta više, naša država se sve više i više usklađuje sa politikom EU po pitanju nesaradnje sa Rusijom. Smanjuje se broj avionskih linija, umesto da se povećava, jer postoji ogromna potražnja. Te se linije smanjuju, odnosno ukidaju. Ukinute su linije ka Kazanju, a mislim i prema Sankt Peterburgu. Te stvari nipošto ne bi smele da se dozvole, a dešavaju se.
Dakle, Srbija bi u potpunosti trebalo da se politički i vojno i na svaki drugi način okrene sveobuhvatnoj saradnji sa Rusijom, Belorusijom i drugim zemljama koje su partneri Rusije, u Briksu i sličnim organizacijama, i da na taj način dođe do obnove našeg nacionalnog suvereniteta i jačanja naše sposobnosti da se odupremo svim iskušenjima i agresiji kojoj smo izloženi od strane Zapada.
Naša specijalna veza sa Rusijom nam otvara mnoga vrata u Briksu i uopšte u novom svetu. Ali, znate kako, srpska privreda je, na žalost, dovedena u stanje da ne može da koristi ni delić onih mogućnosti koje su joj pružene kroz saradnju Srbije i Rusije. Ogroman deo naše privrede je prodat i predat strancima. Mi smo sami sebi vezali ruke i onemogućili da se ozbiljnije pozabavimo saradnjom sa Ruskom Federacijom, time što su naša preduzeća data strancima, privreda na silu vezana za Zapad i biće potrebno mnogo napora da se ti lanci raskinu. To možemo jedino ako se korenito promeni spoljnopolitički kurs Srbije i ako se u potpunosti usmerimo ka saradnji sa Rusijom i zemljama Briksa.
Videli smo prošle godine, kad je bio samit Briksa u Kazanju, da je to bio najvažniji spoljnopolitički događaj te godine u svetu, a da Srbija, na žalost, uopšte nije bila predstavljena na najvišem nivou. To je bila idealna prilika da se afirmiše politika Srbije, a to nije učinjeno.
To su stvari koje moraju biti iz korena promenjene, inače naša zemlja neće moći da opstane. Dalje vezivanje za Zapad znači dalje urušavanje suvereniteta i prepuštanje naše sudbine osvedočenim neprijateljima srpskog naroda.
[BRATSTVO]
Pogledaj vesti o: Mladen Obradović
