Izvor: Politika, 16.Avg.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Takmičenje koje ne prolazi bez pompe
U gradu Ordos sutra uveče biće održan 61. Izbor za najlepšu devojku sveta, a Srbiju predstavlja Bojana Lečić, studentkinja iz Nove Varoši
Sutra uveče 116 devojaka pokušaće da zablista i osvoji 61. titulu najlepše na svetu. Isto veče biće proglašene i mis u još četiri kategorije: mis talenta, sporta i fitnesa, top model i mis plaže.
Ovogodišnji izbor za lepoticu sveta prenosiće, direktno ili odloženo u nekoliko sati razmaka zbog vremenske razlike, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << televizije iz 160 država, pa se očekuje da će svetkovina iz Ordosa, grada središnje Mongolije, oblasti u Kini, kao i prethodnih godina imati više od milijardu gledalaca.
Ove brojke znatno su manje od onih sa kojima je bračni par Morli, daleke 1951. godine, rešio da u Londonu, u okviru jednog sajma, organizuje takmičenje za najlepšu devojku. Prve godine, kada je Šveđanka Kiki Hakson ponela lentu i krunu, u konkurenciji je bilo samo 26 devojaka: 21 iz Britanije i pet iz inostranstva.
A onda je na scenu stupila umešnost stručnjaka za marketing Erika Morlija, koji je u naredne četiri decenije, uz svesrdnu pomoć supruge Džulije, pozicionirao takmičenje koje u TV brojkama obara rekorde i svrstava se u grupu događaja poput olimpijskih igara, svetskih prvenstava u fudbalu, kraljevskih venčanja...
Na prelasku u 21. vek, Erik je preminuo, a posao je nastavila njegova supruga Džulija. Iako je na čelu jedne od najuspešnijih kompanija, koja ima ispostave (putem franšiza dodeljuju licencu za nacionalne izbore) u više od 120 država, ona se retko pojavljuje u javnosti.
Ne daje intervjue, medijima se obraća saopštenjima, a iako je uvek u društvu aktuelnih mis, uglavnom govori o humanitarnim akcijama koje se sprovode u okviru kompanije „Mis sveta”. Oni koji su, ipak, imali priliku da je vide, kažu da deluje energično, izgleda odlično i da se na njoj ne vidi da je ušla u osmu deceniju života.
Zasluge za krupne promene izbora, sprovedene osamdesetih godina 20. veka, mnogi pripisuju upravo njoj. Od tada je počela promocija slogana „lepota sa smislom”, odnosno fokus je sa lepo oblikovanog tela i pravilnih crta lica prebačen na inteligenciju i znanje devojke koja 12 meseci nosi zvanje najlepše na planeti.
Za sedam decenija postojanja, izbori nisu prolazili mimo opštih društvenih događanja: more odobravajućih ali i pogrdnih komentara, 1970. godine, izazvalo je proglašenje afroamerikanke Dženifer Hosten, sa Grenade, za mis sveta, i Perl Džansen iz Južnoafričke republike za prvu pratilju.
U vreme jačanja pokreta za prava žena, čitavi performansi aktivistkinja zahuktalog feminističkog pokreta pratili su izbore. A nešto pre toga, 1966. godine, tada lepotica Jugoslavije Nikica Marinović ponela je titulu prve pratilje i ušla u istoriju kao prva predstavnica zemlje iz Istočnog bloka.
Ono što je ostalo nepromenjeno svih godina jeste to da devojke ne smeju da imaju tetovaže, nije se podleglo trendu da operisani mladići mogu da se takmiče, kao što je slučaj sa nekim drugim izborima. A i tajna kojom je obavijena lista članova žirija do poslednjeg trenutaka i dalje važi za jednu od najčuvanijih.
Po tradiciji, mis sveta tokom mandata živi u Londonu i obavlja brojne humanitarne poslove. Od 2011, aktuelna mis sveta (još dva dana to je Ivijan Sarkos iz Venecuele) vodi elektronski dnevnik na sajtu izbora, što je korak bliže internetu i sve popularnijim društvenim mrežama.
----------------------------------------------
Izbor najčešće bio u Velikoj Britaniji
Iako traju 61 godinu, izbori se nisu mnogo selili. Najviše ih je održano u Velikoj Britaniji. Samo jednom, 1991. godine, svita je prelazila Atlantik na finalno veče u Atlantu, u SAD. Početkom devedesetih, u nekoliko navrata, adresa je bila u Južnoafričkoj republici, a poslednjih godina domaćin je Kina. Izbor za Mis sveta održava se u Kini, šesti put u poslednjih devet godina, u periodu u kojem je interesovanje za to takmičenje na Zapadu opalo.
A. Cvetićanin
objavljeno: 17.08.2012.
