Izvor: BKTV News, 18.Sep.2012, 21:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luis Brito Garsija: Venecuela pred izborima 2012.
Kada se spomene Venecula, prva asocijacije je, da se radi o zemlji koja beleži najveći broj devojaka sa titulom Mis Univerzuma ili Mis Sveta, kao i da je reč je o zemlji koja, pojedinačno gledano, poseduje najveće rezerve nafte na planeti, ovim rečima počeo je svoje predavanje profesor dr. Luis Brito Garsija, pisac, novinar, dramaturg, esejista, istraživač političkog govora i podkulture iz ove južnoameričke zemlje. Predavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << je održano u ponedeljak 17.septembra, na univerzitetu Megatrend u Beogradu.
’’Sreća je jedno mišljenje, ali mišljenje koje definiše da li je naš život vredan truda. Takođe, da bi sreća bila potpuna, treba je zaslužiti. Neobična je zemlja kojoj sudbina dodeli buljuk lepih žena i fosilnu energiju. Da li smo mi zaslužili naše blaženstvo?’’, postavlja pitanje Luis Brito Garsija.
’’Barem je očigledno da ga nismo nasledili. Otimano tokom tri stotine godina španske kolonije, kradeno tokom dve stotine godina republikanskog života, Venecuela je došla do kraja XX veka sa javnim dugom koji nije moguće isplatiti, sa 70% siromašnih i sa vladom koja je bila na putu da preda najveće bogatstvo zemlje u ruke multinacionalnim kompanijama, a suverenitet Međunarodnom monetarnom fondu da bi nametnuo neoliberalni paket mera’’, rekao je on i dodao, ’’Da bi se zaslužila sreća mora se preuzeti kontrola nad sopstvenom sudbinom. Venecuelanski narod je 1989. godine predvodio veliku pobunu protiv neoliberalnog paketa mera, prvu među sličnim pokretima u Latinskoj Americi i kasnije u Evropi. Ova pobuna je oduzela legitimitet partijama koje su je potiskivale rezultirajući hiljadama mrtvih, i omogućila je da 1998. godine demokratskim putem na vlast dođe Ugo Čaves Frijas, a da već sledeće godine na referendumu neverovatnom većinom bude odobren Bolivarski ustav. Od tog trenutka, Bolivarski pokret je bez prigovora odneo pobedu na 12 izbora, koje je posmatralo na stotine međunarodnih posmatrača koji nikada nisu primetili značajne nepravilnosti.’’
Situacija u Venecueli danas, je sasvim drugačija, nego pre četranest godina, pa kako kaže Ginisova knjiga rekorda za 2008, više od 55% ispitanih građana ove zemlje je prethodne godine odgovorilo da su „mnogo srećni“, čime je Venecuela svrstana u rang najsrećnijih zemalja sveta. Prema Golap istraživanju iz 2010, 64% građana smatra da napreduje, zbog čega se nalazi na petom mestu najnaprednijih zemalja sveta, uz tehničko izjednačenje sa Finskom, a jedino je nadmašuju Danska, Švedska, Kanada i Australija.
Prema Indeksu o sreći na planeti (Happy Planet Index), Venecuela 2010. godine u kategoriji blagostanja beleži ocenu 7,5 od 10, čime se izjednačila sa Švajcarskom, a jedva za jednu decimalu se nalazi iza Norveške, ali zauzela je poziciju ispred SAD, koje su zabeležile 7,16
’’Biti srećan znači kontrolisati svoja sredstva za život Bruto domaći proizvod (BDP) Venecuele u 1998. godini iznosio je 42.066.487.000 sadašnjih bolivara, dok je 2011. iznosio 58.011.931.000. Ovom povećanju značajno doprinose broba protiv privatizacije nacionalne naftne kompanije Petróleos de Venezuela i čvrsta politika odbrane cena u Organizaciji zemalja izvoznica nafte. Za sreću, treba iskoristiti prihode za blagostanje svih. Godine 1988. samo 8.4% BDP-a korišćeno je za javnu potrošnju, dok se 2008. koristilo 18.8%, što je više nego duplo. Prema Nacionalnom zavodu za statistiku Venecuele (INE), od 547.000 miliona dolara državnih prihoda Venecuele tokom poslednjih godina, 60% je iskorišćeno za socijalna ulaganja’’, rekao je Luis Brito Garsija.
Godine 1996. 70% Veneculeanaca bilo je siromašno, a 40% njih nalazilo se u teškom siromaštvu. Zahvaljujući socijalnim ulaganjima 2009. je siromaštvo smanjeno na 23%, a ekstremno siromaštvo na 6%, čime je Venecuela stigla na treće mesto zemalja sa najnižom stopom siromaštva u regionu. Za samo jednu deceniju, životni vek Veneculeanaca povećan je za dve godine, a prosečni konfekcijski broj za decu za dva centimetra.
’’Biti srećan je produktivno raditi i biti dobro plaćen za to. Novi zakon o radu je vratio radnicima socijalna davanja, koja je neoliberalna vlada otela 1966. godine. Bolivarska vlada je odbacila projekat privatizacije obrazovnog sistema kojim bi on postao nedostupan za većinu. Cena školovanja je skočila sa manje, a Venecuela je opismenila 1.678.671 do 2009. godine i iskorenila je nepismenost’’, kaže on i zaključuje, ’’Broj studenata brucoša se duplirao, u Venecueli studira 9.329.703 osoba, tj. svaki treći Veneculeanac. Velika većina ustanova na svim nivoima su državne, a samim tim i besplatne. Dostupnost obrazovanju je zagarantovano svima’’.
Ovo su rezultati četranaestogdišnje vladavine Uga Čavesa, predsednika Venecuele, i zbog toga, nikoga ne treba da iznenade prognoze rezultata predsedničkih izbora 7. oktobra, po kojima on ubedljivo vodi.
Na kraju svog predavanja Luis Brito Garsija je zaključio, ’’Čitavu deceniju Venecuela je bila jedan od glavnih pokretača multipolarne demokratije i projekata integracije Latinske Amerike i Kariba koji prkose hegemoniji SAD-a. Opozicija bliska Americi, pokušala je da uništi socijalistički i demokratski proces državnim udarom, pokušajem atentata, sabotažom naftne industrije, zatvaranjem radnih mesta i terorizmom, a verovatno će pokušati da izbegne izbore u oktobru ili da ospori rezultate nezakonitim i destruktivnim „neočekivanim događajima“. Možda misteriozna eksplozija gasnih platformi u rafineriji Amuaj 26. avgusta 2012. godine ispunjava ovo proročanstvo’’.
Predavanju su pored velikog broja zainteresovanih građana prisustvovali i ambasadori Brazila, Argentine, Meksika i Kube u Srbiji.
Tweet
