Izvor: Večernje novosti, 01.Okt.2015, 16:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otimaju Prevlaku bez suda

POLUOSTRVO Prevlaka ili rt Oštro, "kapija Boke" koja je svetsku javnost zatalasala prve godine poslednje decenije prošloga veka, opet je u centru pažnje. I Crne Gore i Hrvatske, kao i Brisela. Iako još nije završeno razgraničenje između dve države nekadašnje Jugoslavije na tom delu, Hrvati ovih dana uveliko podižu stambene objekte ne definišući da li su oni namenjeni migrantima sa Bliskog istoka ili pripadnicima njihove policije. Zvanična Podgorica o tome ćuti, ne reaguje. - Ulagivanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Hrvatskoj preko Prevlake, Milo Đukanović i njegova vlada pokušavaju da podilaze međunarodnoj zajednici. Prevlaka je, nažalost, izgubljena za Crnu Goru, a na to sam upozoravao više puta - kaže za "Novosti" Slaven Radunović, predsednik parlamentarnog odbora za evropske integracije. -Podizanjem ovih objekata na tom, pod sporom poluostrvu, Prevlaka postaje sve manje crnogorska. Kao članica EU, Hrvatska će imati pravo veta na dalje korake zvanične Podgorice prema našem delu teritorije, što znači da ćemo, možda, biti pritisnuti nekim njihovim uslovima, koji će nas kočiti u daljem evroprocesu. Više puta sam posećivao Prevlaku i uverio se da tamo umesto crnogorskih, vladaju zakoni Republike Hrvatske, dažbine se plaćaju kunama, šahovnice se visoko vijore na plažama i na drugim mestima. Rt Oštro je postao sporna granična priča 1991, kada se oko njega i ratovalo. Prevlaka se nalazi između sela Vitaljina u Konavlima i Oštrog rta, s leve strane na ulazu u Bokokotorski zaliv. Poluostrvo je dugo 2.600 metara, široko između 150 i 500 metara, površine stotinu hektara. Oduvek je, prema crnogorskim izvorima, bilo vojna baza i na Prevlaci su bili oni kojima pripada Boka. Čak i u vreme NDH nije pripadala Hrvatskoj, već su na njoj bile italijanske okupacione snage. Hrvatski izvori, pak, kažu da je bila u sastavu Dubrovačke republike do početka 19. veka. Bila je u sastavu Kraljevine Jugoslavije, a od 1945. u Hrvatskoj. U jesen 1991, pred sam raspad SFRJ, izbila je u žižu javnosti. Prevlaka je bila jedina kasarna na hrvatskoj obali koju nisu očistili od jedinica JNA. Počele su čarke, a onda i rat JNA i hrvatskih snaga. U tom, po mnogima nepotrebnom, ratu poginulo je 160 vojnika i dobrovoljaca iz Crne Gore i nešto više pripadnika Zbora narodne garde, MUP i civila Hrvatske. Vojska je pre dve decenije napustila Prevlaku. Stigli su "plavi šlemovi" koji nisu imali mnogo posla i deceniju kasnije su napustili poluostrvo. A onda je stupio na snagu Protokol o privremenom režimu. I tako sve do danas. Neki analitičari u Crnoj Gori uglavnom se slažu da je slučaj najbolje prepustiti međunarodnoj arbitraži. No, ukoliko Prevlaka uđe u međunarodnu sudnicu, pitanje je koliko će proces trajati. Ima i onih koji smatraju da će se spor brže rešiti ako Crna Gora uđe u NATO, gde je već i Hrvatska. Dobar deo opozicije u Crnoj Gori smatra da je Prevlaka već predata Hrvatskoj i to tajno od strane aktuelnog crnogorskog režima, i da je stoga to pitanje zaključano u domaćim ladicama. Ne i u međunarodnim. USKA GRANICA Pre nego što će početi sukob oko Prevlake, tek poneko je znao kuda prolazi uska granica po kojoj je Prevlaka u Hrvatskoj. U Crnoj Gori je uveliko bila u opticaju samo jedna priča: Prevlaka je bokeljska i crnogorska. Oduvek. Prevlaka se, istina, našla u Hrvatskoj u avnojevskim granicama, koje će Badinterova komisija predložiti za državne. A meštanima Vitaljine i drugih sela Konavala, Herceg Novi je bio najbliži. Tu su radili, iznosili svoje proizvode na pijacu. Čine to i danas jer im je Dubrovnik daleko. Ni za njih decenijama tu nije bilo granice.
Pogledaj vesti o: Milo Đukanović

Nastavak na Večernje novosti...