Izvor: Politika, 22.Dec.2010, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milo Britva Đukanović
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Milo kralj, Milo Britva, Milo Bos, kako su ga nazivali simpatizeri ali i politički protivnici pre dvadeset godina kada je sa političke scene „zbrisao” komuniste – ondašnje rukovodstvo Crne Gore.
Sem Janeza Drnovšeka, jedini je lider neke od bivših jugoslovenskih republika koji je raspad zemlje preživeo na vrhu vlasti iako je počeo kao proteže Slobodana Miloševića. Od tada do danas neprikosnoveno je vladao kao predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Demokratske partije socijalista (DPS).
Postao je simbol uspešne kampanje za nezavisnost Crne Gore, a sa 49 godina već je veteran politike – otkako je 1991. prvi put imenovan za premijera još četiri puta je bio predsednik vlade, jednom predsednik Crne Gore.
Da više ne bude predsednik Vlade Crne Gore odlučio je sam, kako je i najavljivao, iako su ga opozicija i pojedini mediji svaka dva meseca smenjivali odmah nakon imenovanja.
Ni najljući oponenti ne mogu da mu ospore da se upisao u istoriju činjenicom da je Crnoj Gori povratio status samostalne i nezavisne države čija se zastava vijori u UN, da je jedan od protagonista višestranačkih parlamentarnih izbora i da je državu doveo na prag Evropske unije.
Uspeo je da ostvari kontrolu ne samo nad svojim vladajućim DPS-om i državnom administracijom, već i nad policijom koja mu je pomagala da preživi izazove moći.
Najmlađi premijer u Evropi postao je 1991, na svoj 29. rođendan, kada je prvi put izabran za predsednika vlade.
Dok je on bio premijer, crnogorski vojnici su u okvirima JNA pod opsadom držali Dubrovnik, a on je tek 1997. raskrstio sa Miloševićem kada je na neposrednim izborima za predsednika tesno pobedio dotadašnjeg predsednika jedinstvenog DPS-a i bivšeg saborca Momira Bulatovića.
Nakon partijskog raskola i nastanka Bulatovićeve Socijalističke narodne partije, Đukanović za predsednika DPS-a biva izabran oktobra 1998.
Tokom napada NATO-a na Jugoslaviju izvukao je Crnu Goru iz konflikta, što mu je u to kritično vreme donelo simpatije, i finansijsku podršku, Amerike i EU.
Ta podrška okrnjena je optužbama italijanskog tužilaštva da je lično umešan u šverc cigareta devedesetih godina, što on dosledno odbija.
Kao lider „Demokratske koalicije za evropsku Crnu Goru”, koja je pobedila na parlamentarnim izborima oktobra 2002, Đukanović je predložen za mandatara za sastav vlade Crne Gore koju formira januara naredne godine.
Bio je lider Bloka za nezavisnu Crnu Goru i pod njegovim barjakom građani Crne Gore su na referendumu 21. maja 2006. izglasali obnovu crnogorske nezavisnosti sa marginom od samo 2.000 glasova.
Nakon pobede na parlamentarnim izborima održanim septembra 2006. Đukanović se povukao sa najviših državnih funkcija. Od oktobra 2006. do kraja februara 2008. bio je poslanik u Skupštini Crne Gore.
DPS ga ponovo predlaže za premijera nakon što je premijer Željko Šturanović podneo ostavku iz zdravstvenih razloga. Po peti put postaje predsednika vlade 29. februara 2008.
Rizikuje zaoštravanje odnosa sa Srbijom priznavanjem nezavisnosti Kosova, ali ni na prevremenim parlamentarnim izborima marta 2009. opozicija ne uspeva da njegov DPS pomeri sa vlasti.
Rođen je 15. februara 1962. u Nikšiću. Završio je Ekonomski fakultet u Podgorici. Oženjen je Lidijom, rođena Kuč, sa kojom ima sina Blaža koji je nedavno diplomirao na Fakultetu Donja Gorica. Atletski građen, obožava basket.
Novica Đurić
objavljeno: 22.12.2010.
Pogledaj vesti o: Milo Đukanović
