Izvor: RTS, 14.Sep.2019, 06:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crna Gora i hramovi Nemanjića, ko će biti vlasnik?

Došlo je vreme da obnovimo crnogorsku autokefalnu crkvu, rekao je nedavno Milo Đukanović i izazvao veliku raspravu u Crnoj Gori. Žestoko se polemiše i zbog zakona o slobodi veroispovesti, i to zbog pitanja - da li će država Crna Gora postati vlasnik crkava i manastira sagrađenih pre 1918, pa i onih u vlasništvu SPC-a? "Oni su to i bili, a onda su nam uzeli državu i crkvu", odgovara funkcioner DPS-a Miodrag Vuković. Peticiju protiv otimanja hramova SPC-a do sada je potpisalo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sto hiljada ljudi.
Kada su Mila Đukanovića 2000-ih pitali - zašto Crna Gora nije nezavisna, šta čekamo, rekao je - čekamo sebe! Sada kaže da je ostao još jedan važan zadatak, a to je obnova crnogorske autokefalne crkve. Kada su ga pitali zašto baš sada, rekao je svaka tema ima svoje vreme.

Nakon govora na kongresu DPS-a, u svom rodnom gradu nikšiću, Milo Đukanović razbuktao je raspravu o brojnim pitanjima - ima li istorijske opravdanosti i na koji način će crnogorska crkva biti stvorena?
„Mi ne stvaramo autokefalnu pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori, mi obnavaljamo ono to je što je u Crnoj Gori vekovima postojalo", kaže Miodrag Vuković, član vladajućeg DPS-a od osnivanja, danas poslanik te stranke i predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja.
„Postojala je autokefalna pravoslavna crkva, i ona je Crnoj Gori oduzeta kad i država 1918. godine takozvanom Podgoričkom skupštinom, a kasnije dekretima kralja Aleksandra u osvit stvaranja kraljevine SHS", navodi Vuković.
Profesor Cetinjske bogoslovije i poslanik opozicione Nove srpske demokratije navodi da Milu Đukoviću crkva ne treba zbog vere, već da bude jedan od konstituenata crnogorskog nacionalnog identiteta.
„I oni time žele da zaokruže jer smatraju da nije zaokružen taj identitet novo crnogorski, ili kako ga mi zovemo dukljansko montenegrinski, ako tu nema nekakve autokefalne crkve, koja, uzrged, nikad nije postojala u Crnoj Gori", navodi Aleksić.
Šerbo Rastoder je istoričar i član građanskog pokreta URA. Pisao je o istoriji Crne Gore od 1918. do 1929. godine. Veruje da Milo Đukanović "razmišlja kao državnik, kao čovek koji je obnovio državu Crnu Goru" i da je sada došlo do nečega što se zove zaokruživanje procesa.
„Čudna je priča da jedan vladar u jednoj sekularnoj državi pokušava da stvara crkvu", kaže episkop budimljansko-nikšićki Joanikije, koji je već dve decenije na čelu jedne od tri eparhije SPC-a koje postoje na teritoriji Crne Gore.
"Nikad više 1918"
Istorijska rasprava o crkvi u Crnoj Gori komplikovana je koliko i istorija na ovim prostorima. A o istoriji se dosta raspravlja nakon odluke današnje Skupštine Crne Gore da odbaci odluke nekadašnje takozvane Podgoričke skupštine iz 1918. U vladajućem DPS-u često izgovaraju rečenicu - nikad više 1918. Tada je, kažu, Crnoj Gori oduzeta država, a kasnije i crkva.

Nakon što je Crna Gora ponovo postala nezavisna 2006. predstavnici vlasti kažu da ima pravo da obnovi autokefalnu crkvu. Najvažnije pitanje je - da li je to posao svetovnih vlasti? Milo Đukanović poručuje da ne krši načelo odvojenosti crkve od države i princip caru carevu, bogu božje.
„Izvinite, a šta je radio pomenuti Aleksandar, ne zameraju Aleksandru što nam je uzeo crkvu, a zameraju nekom ko se kao prvi u Crnoj Gori ponaša u skladu sa celokupnom različitosti Crne Gore, u skladu sa na njenom tradicijom, istorijom i skorim, a budućim potrebama", ističe Miodrag Vuković.
„Kažu da su vladari pravili crkve, pa nije valjda Đukanović vizantijski car, pa da pravi crkvu?", kaže episkop budimljansko nikšićki Joanikije. „Pa ni vizantijski carevi nisu tako pravili nego su kao miropozani, sa izuzetnim poštovanjem od svih hrišćana davali podršku za unapređenje crkvenog života, i to je rezultiralo stvaranjem pomesnih crkava. Budite ubeđeni da ljudi koji govore o autokefaliji nemaju pojma šta ona znači, šta je njena suština."
Milo Đukanović kaže da Srpska pravoslavna crkva u crnoj Gori služi kao kičma velikosrpske ideje, da predstavnici SPC-a dovode u pitanje elemente crnogorskog nacionalnog identiteta.
„To su ta zlonamerna tumačenja, nakazna i devijantna, mi samo čuvamo svoj identitet vekovima", kaže vladika Joanikije. „Oni znaju da je to isti narod, i svi znaju da su se njihovi preci izjašnjavali kao Srbi, i ovi koji danas vladaju znaju da su se njihovi preci izjašnjavali kao Srbi, naravno Crnogorci, ali identitet je srpski. Ali dobro, imaju ti ljudi pravo da se izjašnjavaju kao Crnogorci, mogu kao Kinezi, to je sloboda čoveka, ali ja ne mogu da se saglasim da se prekraja istorija", ističe Joanikije.
Čije će biti crkve i manastiri?
Jedina kanonski priznata pravoslavna crkva u Crnoj Gori je Srpska pravoslavna crkva. Cetinjski manastir je sedište Mitropolije crnogorsko-primorske. Osim Mitropolije, postoje još tri eparhije SPC-a, Budimljansko-nikšićka, Mileševeska i Zahumsko-hercegovačka i primorska.
Vladika Joanikije na čelu je Eparhije budimljansko-nikšićke već dve decenije. Sedište Eparhije je u manastiru Đurđevi Stupovi kod Berana, koji se zove isto kao manastir kod Novog Pazara. Sagradili su ga Nemanjići u 13. veku.
U nadležnosti Eparhije je i jedna od najstarijih i najvrednijih crkava na teritoriji Crne Gore - Hram svetih apostola Petra i Pavla u Bijelom Polju. Sagrađen je 1190. godine. A za potrebe tog hrama napisano je Miroslavljevo jevanđelje.
U nadležnosti Mitropolije crnogorske-primorske su, između ostalih, manastir Morača, iz 13. veka i manastir ostrog kod Nikšića iz 17. veka.
Svi ovi hramovi sagrađeni su pre 1918. U Skupštinu Crne Gore stigao je nacrt zakona o slobodi veroispovesti, koji je izazvao možda i žešću polemiku od one o autokefalnoj crkvi. I to zbog jednog pitanja - da li će tim zakonom država Crna Gora postati vlasnik crkava i manastira sagrađenih pre 1918, pa i onih u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve?
Na pitanje da li će Ostrog i crkve i manastiri sagrađeni pre 1918. postati vlasništvo države Crne Gore, Miodrag Vuković za RTS kaže: „Pa oni su to i bili, i 1918. uzeli su nam državu i svo njeno vlasništvo, prema tome odgovor je - Ostrog i mnogi drugi ostrozi su u statusu državnog bogatstva i kulturnog blaga, a oni se koriste kao privatna svojina jednog subjekta u Crnoj Gori, bez komunikacije sa Crnom Gorom, pa nije u redu."
Episkop Joanikije odgovara: „Jednim paragrafom prepisuju svu imovinu na državu. I to kako pravdaju, to su kulturna dobra, moraju da pripadaju državi - nije tačno, postoji Zakon o kulturnim dobrima, i taj zakon mora da važi podjednako za sve, kulturno dobro može biti u privatnom vlasništvu."
Šta kaže član 62?
Vlasti u Crnoj Gori poručuju da je u ovoj oblasti važeći komunistički zakon iz 1977. i da se zato donosi novi, moderan zakon. Za pitanje imovine najvažniji je član 62 predloga zakona. U njemu piše:
„Verski objekti i zemljište koje koriste verske zajednice na teritoriji Crne Gore koji su izgrađeni, odnosno pribavljeni iz javnih prihoda države ili su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918. godine, i za koje ne postoje dokazi o pravu svojine verskih zajednica, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina. Verski objekti koji su izgrađeni na teritoriji Crne Gore zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918. godine, a za koje ne postoje dokazi o pravu svojine, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina."
„Posebno je groteskno kada oni kažu da crkva nema tapije, dokaze nad vlasništom, a u svakom starijem hramu postoji freska ktitora, sad oni kažu to je vlasništvo crnogorske države. Kada su napravljeni Đurđevi stupovi ili Morača, tada crnogorske države nije bilo, nego je to bila Srbija", kaže profesor Cetinjske bogoslovije i poslanik Nove srpske demokratije Budimir Aleksić.
Miodrag Vuković odgovara: „Zar nisu ta vremena deo istorije Crne Gore a ne nekoga drugoga. Zar se to nije dešavalo na teritoriji države ondašnje, da li kad su Nemanjići vladali, kad je bila Zeta, to je deo države koja ima 1000 godina svoje istorije. Pa kad bi svi čupali iz istorije Crne Gore, a to je i namera, šta bi ostalo od Crne Gore.
Istoričar Šerbo Rastoder kaže: „Mogu da zamislim da je sve to javno dobro, ni Amfilohijevo ni Milovo, i mogu da zamislim da se o javnom dobru brine država."
Profesor Cetinjske bogoslovije Budimir Aleksić ističe da vlast projektuje aktuelne događaje u prošlost i kažu da je crkve i manastire iz doba Nemanjića gradila crnogorska država. „Ali pošto živimo u dobu post-istine, onda je i to postalo normalno, da sad neko odvali neku glupost, pa treba nekom naučniku 700 strana da demantuje te gluposti u skladu sa onom grčkom izrekom - što jedna budala može da postavi pitanje, pet mudrih ne može da odgovori".
Dedeić: Imovina se mora vratiti
Poglavar kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve Mihailo kaže da se imovina mora vratiti. Njegovo sedište je u jednoj kući na Cetinju, u naselju Grude. Ali prvi čovek kanonski nepriznate CPC se nada da neće još dugo tako biti i „da Crnogorskoj crkvi pripada Cetinjski manastir".
Vernici Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori kažu da Miraš Dedeić nije nikakav verski poglavar, niti je to što on vodi crkva, već nevladina organizacija. On odgovara: „Ovde je ta crkva postala jedna pljuvaonica iz koje možete da čujete svašta" .
Budimir Aleksić ističe je Dedeića zbog necrkvenog ponašanja raščinio vaseljenski patrijarh Vartolomej. Na pitanje, kako očekuje da mu isti čovek koji ga je raščinio sada dodeli autokefaliju, Dedeić odgovara: „Pa slušajte ja nisam raščinjen, na osnovu čega ko je to dokazao, to mora sud crkveni da dokaže"
Nekadašnji gradonačelnik Cetinja, publicista Jovan Markuš za sebe kaže da je Cetinjanin, Crnogorac, ali Srbin. Dodaje da je jedina crkva u Crnoj Gori SPC, a jedini mitropolit Amfilohije.
 „Ta Crnogorska crkva, to vam je osnovano u policijskoj stanici na Cetinju i s njima se upravlja iz nekog centra, da li DB ili obične policije i oni su, nažalost, moj grad pretvorili u pozornicu za iživljavanje verskih i političkih projekata", kaže Markuš i dodaje: „Ja ne poznajem nikoga iz Cetinja ko je vernik a da ide u tu crkvu. Ja mogu da obučem uniformu generala i da se predstavljam kao general, ali vi dobro znate da ja to nisam".
Predstavnici Srpske crkve kažu da su Miraša Dedeića bugarski raskolnici rukopoložili u čin mitropolita i da od tada koristi lažno ime Mihailo.
„Nisu to dve crkve, kao srpska i crnogorska, to je sve ista crkva, isti narod, jezik, oni se po tome nisu delili u Bugarskoj, oni su se u Bugarskoj delili po pitanju političke situacije, oni nisu hteli da priznaju patrijarha bugarskog Maksima, a bio je kandidat ovaj koji je mene hirotonisao Pimen. Ali danas su svi oni u bugarskom patrijarhatu", kaže Dedeić.
Incidenti zbog imovine
Zbog pitanja imovine bilo je incidenata na Cetinju posle proglašenja nezavisnosti Crne Gore 2006. Tada su pristalice Crnogorske pravoslavne ckrve pokušale da uđu u Cetinjski manastir i da tamo služe liturgiju, ali ih je policija u tome sprečila. Poglavar te crkve ponavlja da se imovina mora vratiti.  
Može li se desiti da država na sebe prepiše objekte, ali da se ništa u praksi ne promeni, odnosno da svi ostanu tu gde jesu?
„Oni mogu da kažu možete tu da ostanete, a mogu da kažu, ne to ćemo da damo nekoj pseudo-religioznoj organizaciji npr. Miraša Dedeića samozvanog Mihaila, ili da kažu ovo će biti muzej kao u Makedoniji, nećemo to dati ni srpskoj crkvi, niti ovoj antickrvenoj organizaciji, nego će tu da bude vodič i momak koji naplaćuje ulaznice", kaže Budimir Aleksić.
Vladika Joanikije ističe da kad je neko vlasnik objekta, on određuje i kako će se koristiti. „Sad sekularna bezbožna vlast hoće nama da odredi kako ćemo ih koristiti, to je ugrožavanje slobode veroispovesti do srži, to je veoma zla namera".
Miodrag Vuković odgovara: „Ništa se tu dramatično neće promeniti i svi će biti dovedeni u istu ravan da bi i svi vernici imali ista prava i obaveze. Ma kom se bogu krstili. Ma u koju crkvu išli.
Šerbo Rastoder ističe da pitanje imovine nije suštinsko pitanje ovog zakona, već sloboda veroispovesti, „odnosno korišćenja sakralnih verskih objekata nezavisno od nacionalnog prefiksa, a zavisno od pripadnosti toj verskoj zajednici."
Peticija protiv otimanja hramova SPC-a
Vernici Srpske pravoslavne crkve kažu da je najbolja reakcija na Zakon o slobodi veroispovesti bio Sabor u Podgorici u junu. Zbog predloga zakona Mitropolija crnogorsko-primorska organizovala je potpisivanje peticije. Nazvana je peticijom protiv otimanja hramova SPC-a i potpisalo ju je više od 100 hiljada ljudi.
Miodrag Vuković ističe da će crnogorske vlasti ovaj posao dovesti do kraja, i dodaje da je Crna Gora dobila pečat nadležnih evropskih institucija.
„Mi smo krenuli makar od 2006. godine da radimo na kompletiranju državnog habitusa, uspeli smo sa Rimokatoličkom crkvom, uspeli smo sa Islamskom zajednicom, znate s kim nismo uspeli da se dogovorimo 13 godina? Sa Srpskom pravoslavnom crkvom."
Vladika Joanikije odgovara da država mora da vodi dijalog sa onima zbog kojih se taj zakon donosi, ali dodaje da tog dijaloga nije bilo. „Ne znam šta se dogoditi, ali vrši se ukrajinizacija Crne Gore, kome to treba? Ovom narodu treba pomirenje."
Đukanović: Crkva važan temelj Crne Gore
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović kaže - crkva je važno pitanje državnog i duhovnog temelja Crne Gore, bez koga nema razgovora o budućnosti.
Predlaže da se iz „stanja dubokog pravoslavnog raskola" u Crnoj Gori izađe formiranjem crkve bez nacionalnog predznaka, koja bi se zvala Pravoslavna crkva Crne Gore. Ali tu ideju odbacio je i poglavar Crnogorske pravoslavne crkve.
„To ništa ne znači, onda se ne zna da li je to crnogorska, hrvatska, čija je to crkva", kaže Mihailo Dedeić.
Milo Đukanović poručuje da ovakva pitanja kao što je crkva najčešće imaju samo jednu šansu. Ni državu nismo stvorili za godinu dana, nećemo za godinu dana obnoviti autokefalnu crkvu, ali nemam nikakvu dilemu oko ishoda, kaže Milo Đukanović.
A kad je reč o zakonu o slobodi veroispovesti, vlasti u Crnoj Gori poručuju da će ga ove jeseni usvojiti i da su rešene da ga sprovode.
Najava predsednika države mogla bi da utiče na sudbinu crkve u Crnoj Gori, ali mogla bi da utiče i na političku sudbinu Mila Đukanovića. 

Nastavak na RTS...