Izvor: Vostok.rs, 19.Jul.2014, 13:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evoluciju podstakla meteorska kiša? Moguće
19.07.2014. -
Veliki komadi krupnih asteroida ne samo da su uništavali žive vrste na našoj planeti, već su i pomagali u nastanku novih vrsta. Verovatno, zahvaljujući tom "bombardovanju" nastali su preci većine savremenih vrsta.
Potvrđena je jedna od hipoteza, koja objašnjava nagli rast raznovrsnosti na zemlji bilja i životinja u relativno kratkom periodu od pre 470 miliona godina. Taj period, kada su nastajale savremene klase živih bića, paleontolozi nazivaju "ordovičkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << radiacijom". Danas je otkrivena karika, koja fali da bi se objasnili uzroci dalekih događaja, a na koju je skrenuo pažnju meteorit.
Nebeski gost, koji ima u prečniku nekoliko santimetara, nađen je blizu Stokholma, u nalazištu ružičastog mramora. Tokom 20 godina tamo su u različitim slojevima mramora našli više od 100 meteorita istog tipa. Uzrast samih slojeva se poklapa s "ordovičkom radiacijom". Međutim, taj nalaz je naterao na razmišljanja, jer je spadao u drugi tip, koji nauka ne poznaje.
U skladu sa hipotezom, koja je nastala u vezi sa tim nalazom, pre 470 miliona godina se na Zemlju srušio pravi bolidski pljusak, koji je trajao 10 miliona godina. Kako se pretpostavlja, razmeri komada su mogli da budu u prečniku 1 kilometar. To nije mnogo da bi prouzrokovalo globalne poslednice za floru i faunu, za koju su sposobni udarci, koje nanose kameni bolidi od 10 kilometara. Istovremeno neprekidno "bombardovanje" promenilo je relef površine Zemlje i stvorilo nove ekološke niše, koje su otvorile put raznovrsnosti vrsta: u novoj situaciji živi organizmi su bili primorani da se prilagođavaju uslovima koji se menjaju. Ko nije uspeo – izumro je.
Logično je da se pretpostavi da je bolidska kiša postala posledica sukoba na ogromnoj brzini dva krupna nebeska tela, koja se mogu uporediti sa masom Meseca. Izgleda da je do toga došlo između orbita Marsa i Jupitera, gde se kreće ogromna masa krupnih objekata. Prema teoriji, ako je jedno telo od dva, koja su se sudarila, krupnije, ono će se skoro čitavo podeliti na sitnije komade. Manje telo se na račun energije udarca isparava, ostavivši malo odlomaka. Tokom miliona godina su prašina, kamenje i krupniji fragmenti stigli do orbite Zemlje i počeli da padaju na našu planetu.
Nauci je poznato da u prirodi nema asteroida potpuno istog sastava. Sličnost ranije nađenih u nalazištu meteorita svedoči da su to ostaci jednog te istog nebeskog tela. Međutim, kako da se dokaže da se desila međuplanetarna kataklizma – međutim, na njoj se bazira hipoteza evolucione eksplozije - ako nema fragmenata drugog tela od tog para?
Izgleda, današnji nalaz i jeste za sada jedini njegov ostatak, koji se našao u rukama naučnika. Poklapaju se uzrast i vreme slobodnog leta u kosmosu, međutim, hemijski sastav je drugačiji. Dakle, do sudara je došlo. Zato ima malo sumnji da su eksploziju vrsta izazvali asteroidi? Komentar šefa katedre biološke evolucije biološkog fakulteta MDU profesora Aleksandra Markova.
- Svakako, to se ne izuzima, ali su potrebni ubedljivi argumetnti. Čini mi se da ih nema dovoljno da bi se tvrdilo da je upravo pad asteroida bio glavni uzrok "ordovičke radiacije". Verovatno su odigrali ulogu i neki unutrašnji, biološki uzroci.
Reč je o tome, kaže Aleksandar Markov, da postoje i druga objašnjenja evolucione eksplozije. Ona su povezana s vulkanskom delatnošću, promenama koncentracije ugljenika u atmosferi i drugim činiocima. Toliko ozbiljni evolucioni skokovi su uvek posledica čitavog kompleksa uzroka, nastavlja naučnik.
- Nije pravo da bi se evolucioni događaji svodili samo na spoljašnje uticaje. Zašto je nastao čovek? Zato što je nastolo ledeno doba. Zašto su izumrli dinosauri? Zato što je pao asteroid. Zašto je došlo do eksplozije raznovrsnosti? Zato što su u toku 10 miliona godina padali asteroidi. To je pojednostavljeni prilaz.
Praistorijski gost je već izazvao sporove u naučnom svetu. Naučnici žele da provere – ima li tragova meteorita u slojevima iste epohe iz drugih regiona planete. Takvi slojevi postoje u Kini, Rusiji, Škotskoj i Južnoj Americi. Istraživanje moralo bi da rasvetli ne samo planetarnu katastrofu, verovatno, najveću tokom poslednje milijarde godina, već i čitavu istoriju Sunčevog sistema.
Boris pavliščev,
Izvor: Glas Rusije, foto: East News/Science Photo Library
Pogledaj vesti o: Meteorska kiša
