Izvor: Politika, 16.Jul.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemlja mlađa, mi stariji
Ustanovljen manjak od stotinu miliona godina u krštenici naše planete. A kako smo mi u međuvremenu ostareli?
Zemlja se podmladila, mi smo ostarili. Kako se to dogodilo?
Svojevremeno su naučnici izračunali da je stara 4,567 milijardi godina, pretpostavljajući da joj je u ranim danima nastanka Sunčeve porodice trebalo više vremena da se uobliči. Upoređujući hemijske izotope (na istom mestu, sa istovetnim brojem atoma, a različitom masom) iz planetinog plašta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa onima iz meteorita, istraživači sa Univerziteta Kembridž ustanovili su manjak u krštenici od sto miliona godina.
Ali to nije jedina ispravka, ukoliko ima ko da je uvaži u Zemljino ime.
I postupak oblikovanja – srastanjem i zgušnjavanjem čestica prašine i gasa iz prvibitnog kotura – potrajao trostruko duže: čak 100, namesto 40 miliona godina. Pišući nedavno za ugledni časopis „Nejčer džiosajens”, jedan od učesnika, Džon Radž, objasnio je da je naša planeta za kratko narasla do 60 odsto sadašnje vrličine, a da je to kasnije usporeno. Sve zavisi od toga koliko je vremena proteklo da se obrazuje jezgro, što je i dalje jedna od najvećih nepoznanica.
Veliku teškoću predstavlja uobičajena pretpostavka da se nagomilavanje i očvršćavanje kosmičke građe (akrecija) odigralo izrazito sporo, naglašava engleski naučnik, podsećajući da to nije bio jednostavan i jednoličan tok – zaustavljao se i iznova započinjao. Uostalom, uvećavanje uključuje niz sudara s krupnim komadima kosmičkih otpadaka, znanih kao planetarni zametci.
Posle takvih udara Zemlja se znatno zagrevala, zbog čega se u unutra rastapala stvarajući žitko metalno jezgro u samom središtu, prekriveno plaštom. U završnom činu se, prema preovlađujućem tumačenju, sudarila s nebeskim telom velikim kao Mars, a od zamašnog odlomka nastao je kasnije Mesec.
Mereći iznose hemijskih izotopa iz doba srastanja i zgušnjavanja, naučnci su, u stvari, gledali su nesvakidašnji geološki časovnik. Zatim su ih uporedili sa uzorcima iz mateorita koji su je pogodilo u novijoj istoriji. Meteoriti su svojevrsne „vremenske kapsule”, u kojima su sačuvan i izotopi još iz razdoblja nagomilavanja čestica i gasova.
Na osnovu razlike iznosima tungstena s naše planete i iz meteorita, izračunali su koliko je trajalo nagomilavanje i očvršćavanje. S tim podacima su uradili oponašanje na računaru (kompjutersko modeliranje) koje je obelodanilo da se Zemljino uobličavanje odužilo stotinu miliona godina – dve trećine svoje veličine stekla za 10 do 30 miliona godina, a onda se postupak usporio i otegao još 70 miliona godina.
A zašto smo mi stariji?
Minulih dana paleontolozi su objavili da su se prvobitni višećelijski organizmi, iz kojih smo i mi postali, pojavili 200 miliona godina ranije. Pradavni ostaci koji to potkrepljuju pronađeni su u Gabonu.
Prvi dokaz da je budući život na Zemlji prekoračio „prag usložnjavanja” pre 2,1 milijarde godina. Vratite li se 300 miliona unazad, suočićete se s naglim gomilanjem kiseonika u atmosferi.
objavljeno: 17.07.2010.
