Izvor: Vostok.rs, 05.Okt.2012, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Statua boga, pala sa neba
05.10.2012. -
Zagonetna skulptura koju je sa Tibeta odvezla nacistička ekspedicija, napravljena je od komadića meteora koji je pao na Zemlju pre nekoliko hiljada godina. To su dokazali nemački naučnici iz Štutgarta. Metalna muška figura sa svastikom na grudima poznata je kao „gvozdeni čovek“.
O ekspediciji na Tibet koju je 1938. organizovao Institut Nasleđa predaka Anenrebe, uz podršku fajhsfirera SS Herniha >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Himlera, napisano je mnoštvo istraživanja. Njihovi autori neizbežno se suočavaju sa određenim teškoćama – većina dokumenta o ekspediciji i danas se drži u tajnosti.
To je postalo uzork za pojavu različitih glasina i izmišljotina. Pretpostavlja se da su nacisti tražili mitsku zemlju Šambalu, kažu da su pravi cilj putnika bili tragovi vanzemaljskih civilizacija koji tobože postoje na Tibetu... Moguće da su takvi zadaci postojali, ali u knjizi rukovodioca ekspedicije Ernstea Šefera Praznik belih šalova: istraživačka ekspedicija preko Tibeta u Lasu, sveti grad božanstvene zemlje, o traganjima za Šambalom nema ni govora. U objavljenim arhviskim dokumentima govori se da je glavno bilo naučno opravdanje rasne teorije gospodara i robova, traženje nasleđa drevne rase gospodara, nemačkih arijevaca. Kakvi god da su bili pravi ciljevi ekspedicije, sa Tibeta je odneto mnogo drevnih artefakata. Neki od njih su posle rata nestali sa skladišta Anenrebea. Teško je reći gde se nalaze sada.
S vremena na vreme trofeji ekspedicije Šefera pronalaze se u privatnim kolekcijama. Tako se desilo i sa čudnom figuricom koja predstavlja muškarca koji sedi sa svastikom na grudima. Čudno je to što s obzirom na relatovno male razmere (svega oko 24 centimetara visine) ona je teška oko 10 kilograma. Među ekspertima nema jedinstvenog mišljenja koga je predstavio drevni skulptor. Prema jednoj verziji, to je lik budističkog boga Vajšravana. Po drugoj, portret nekog vojskovođe, nije isključeno Džingiskana. Smatra se da je upravo svastika na grudima gvozdenog čoveka, a upravo tako naučnici nazivaju skulpturu, privukla Šeferovu pažnju. Vekovima svastika se koristila u mnogim kulturama. Ona je bila simbol kretanja života, Sunca, svetslosti i blagostanja i tek u 20. veku postala je simbol nacizma, fašističke Nemačke i stekla je negativan smisao za većinu ljudi.
2007. godine, posle smrti vlasnika kolekcije, statueta je bila izneta na aukciju. Novi vlasnik čije se ime ne objavljuje, odlučio je da bolje istraži zagonetnu figuru. Obratio se stručnjacima sa Univerziteta u Štutgartu. Kakvo je bilo čuđenje naučnika kada se posle hemijske analize ispostavilo da je figurica napravljena od delića meteorita Činge. On je pao na Zemlju otprilike pre 15 hiljada godina u bolasti savremene rusko-mongolske granice.
Prva inforamcija o meteoritu potiče iz 1912. godine. Tada su njegovi odlomci bili pronađeni u Phdhrebtinsom, sada Tandinskom rejonu, na reci Argolik (Urgajlik) i njenoj pritoci Čingi. Čudne masivne komade metala prvi je sakupio i prebacio u Peterburg inženjer Nikolaj Černjevič. Njemu pripada i prva pravilna pretpostavka njihovog porekla. Naučnici u Akademiji nauka još nisu verovali u kosmičko poreklo nikelskog gvožđa i Tuve, a Černnjevič je već nazvao jedno od nalazišta na reci Čingi meteorskim.
Savremeni naučnici smatraju da je skulptura mogla da bude napravljena pre oko hiljadu godina. Istog je mišljenja i profesor Elmar Buher sa Univerziteta u Štutgartu, koji je vršio istraživanja gvozednog čoveka. I mada slučna neobična otkrića obično izazivaju skepsu, čak istraživači koji nisu učestvovali u proučavanju date figure smatraju da veza između gvozednog čoveka i meteora koji je pao na Zemlju postoji. Po mišljenju američkog geohemičara Qing-Zhu Yina, ni jedan zemaljski artefakt ne sadrži tako visoku koncentralicju nikla. Hemijski elementi ne lažu.
Tačnije, naučnici ne sumnjaju u poreklo materijala od kojeg je napravljena skulptura. A istorijačri umetnosti i religije tek streba da daju konačno mišljenje. Nesunjmivo je jedno – istorija gvozdenog čoveka je dostojna da postane siže filma o doživljajima Indijane Džonsa.
Armen Apresjan,,
Izvor: Golos Rossii
