Izvor: Kurir, 13.Nov.2010, 05:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
METEOR PROTUTNJAO IZNAD GRDELIČKE KLISURE
LESKOVAC - Marsovci napadaju Grdeličku klisuru! Jak prasak i blesak uznemirili su sinoć jug Srbije. Svetlosno telo je velikom brzinom preletelo nebom iznad Leskovca, Grdelice, Surdulice, Vladičinog Hana, Vranja i Preševa, a potom se u svim tim mestima osetila snažna detonacija
LESKOVAC - Marsovci napadaju Grdeličku klisuru!
Jak prasak >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i blesak uznemirili su sinoć jug Srbije. Svetlosno telo je velikom brzinom preletelo nebom iznad Leskovca, Grdelice, Surdulice, Vladičinog Hana, Vranja i Preševa, a potom se u svim tim mestima osetila snažna detonacija.
Centar za obaveštavanje u Nišu je zvanično potvrdio da je reč o meteoru koji je probio zvučni zid.
Centri za obaveštavanje i uzbunjivanje u Leskovcu i Nišu potvrdili su da se oko 19.35 sati u rejonu Grdeličke klisure dogodio jak prasak i pojavio jak blesak, kao i da se pretpostavlja da se radi o meteoru. Kako smo saznali na terenu, više žitelja Grdelice, Predejana, sela Suševlje, Džepa i drugih naselja videli su ogromnu vatrenu kuglu kako juri ka zemlji, a potom osetili miris kao da je nešto izgorelo.
Kako smo saznali, i Republički seizmološki zavod je registrovao slab potres u ovom delu Srbije.
Vidno uplašen od jakog udara i bleska koji ga je zaslepio na nekoliko minuta bio je vozač Miroslav Nikodijević iz Paraćina, čiji se kamion pokvario u Grdeličkoj klisuri, uz južnu prugu, između Predejana i Džepa.
- Samo sam se sagnuo kad sam čuo strahovit pucanj, a onda jako svetlo, koje me je zaslepilo i samo što me nije neka sila bacila pod kamion. Sve se događalo na nekih 500-700 metara od mene, iznad šume - kaže Nikodijević.
Žitelji grdeličke mahale Bojšine, nedaleko od Sarajevskog mosta, čuli su strašnu detonaciju, od koje samo što nisu popucala stakla na prozorima. Svi su uplašeni.
Vladimir Golubović je u blizini Džepa iz neposredne blizine gledao vatrenu kuglu koja udara u ataru sela Caričine.
- Svetlost je bila toliko jaka da sam morao da zaustavim auto, a kad sam izašao, onda sam osetio kao da sam pored nekog kalorifera koji duva vruće - kaže za naš list Vladimir.
Najzanimljiviji susret s ogromnom vatrenom kuglom imao je Ratko Tasković iz sela Suševlje, mahala Caričine, nedaleko od Predejana u Grdeličkoj klisuri.
- Čuo se jak pucanj i prasak, a onda je tlo počelo da se trese. Supruga je povikala: „Zemljotres, spasavajmo decu“, a zatim smo izašli napolje iz kuće. U daljini sam video ogromnu vatrenu loptu, koja je pravolinijski išla odozgo pravo prema zemlji. Kao da je nešto gorelo. Što je bilo bliže zemlji, kugla se smanjivala.
Onda je odjednom udario vruć vetar. Osetio se čudan miris, kao da je nešto izgorelo - kaže Tasković i dodaje da su životinje bile jako uznemirene, posebno živina.
Žitelji Grdelice, Džepa i Predejana ostali su u strahu. Mnogi su u kućama, kao da se plaše vanzemaljaca, kaže jedan od naših sagovornika i dodaje da mnogi s nestrpljenjem očekuju zoru kako bi odmah izašli na teren da vide šta je to udarilo!
A. Davinić
Leonidi napali Srbiju!
Meteor koji je sinoć eksplodirao iznad Grdeličke klisure deo je meteorskog pljuska Leonida, koji svake godine sredinom novembra pogode Zemlju!
Leonidi su delići komete Tempel-Tatl, koja, kad god se približi Suncu, iza sebe ostavlja krhotine, usled otapanja. Kada Zemlja naiđe na ovaj oblak ostataka komete, neki komadi upadaju u njenu atmosferu, ostavljajući prepoznatljiv „meteorski“ trag, spektakularno sagorevajući pre udara o tlo.
Sokobanjski meteorit prvi pao na Srbiju
* 1877 - Josif Pančić je opisao pad meteorita koji se dogodio 13. oktobra 1877. u 14 časova na području Sokobanje. Bio je težak oko 80 kilograma. U Prirodnjačkom muzeju čuva se primerak obima 252 milimetra.
* 1889 - Drugi „srpski“ meteorit pao je 19. oktobra 1889. u rejonu planine Jelice kod Čačka. Ovaj meteorit srušio se na površinu od 40 kvadratnih kilometara i raspršio se u tridesetak komada. Najveći primerak težak 8,555 kilograma pao je u Ježevici.
* 1947 - Na teritoriji Srbije 1947. godine pronađen je i jedan gvozdeni meteorit prečnika 45 centimetara i težak preko 100 kilograma.
Retka pojava
Predsednik Astronomskog društva "Alfa" iz Niša, prof. Odseka za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u tom gradu prof. dr Dragan Gajić rekao je da je pojava uočena na nebu na jugu Srbije, uz zvuk, svetlosti i potres, veoma retka, i da se verovatno radi o bolidu.
Gajić je rekao Tanjugu da, ukoliko je takvo telo palo, onda je reč o meteoritu koji nije u prečniku većem od jednog metra, jer bi u suprotnom, ukoliko je većih dimenzija, izazvalo posledice na širem području.
Telo uleće u atmosferu najmanjom brzinom od 11,2 kilometara u sekundi što je veoma velika brzina, to je druga kosmička brzina, i to istovremeno znači da se oslobađa i veoma velika energija, kazao je on.
Krater na zemlji prilikom pada je deset puta veći od veličine tela, rekao je Gajić uz napomenu da, ukoliko se zaista desilo onako kako su očevici opisali, onda će mesto pada sigurno biti uočeno.
"Retko se događa da imamo i zvuk i svetlost i ta pojava u nauci nije do kraja razjašnjena. Prilikom naleta dolazi do udara i stvaranja jonuzijućih talasa, a pri samom tlu ti talasi se pretvaraju u mehaničke talase. To je za sada jedino izgledno objašnjenje za takvu pojavu u kojoj imamo i zvuk i svetlost", naveo je Gajić.
Pošto se u prvim informacijama navodi veći broj očevidaca, verovatno se dogodilo tako kako su oni rekli, ali će se ta pojava detaljnije istražiti i preispitati da bi se tačno znalo o čemu je reč, napomenuo je Gajić.
Sjajniji od Venere
Milan Jeličić iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" u Beogradu rekao je da je moguće da je na nebu nad jednim delom Srbije primećen bolid.
Bolid je sjajan meteor koji je svetliji od planete Venere i prate ga zvučni efekti koji nastaju prilikom njegovog raspada, kazao je Jeličić.
Prema njegovim rečima, sa opservatorije na Kalemegdanu ništa se nije videlo ali i vremenske prilike su bile nepovoljne.
U Astronomskom društvu "Ruđer Bošković" rečeno je da je na tlo Srbije bolid - nebeska tela koje ljudi često mešaju sa meteorom, pao dosad četiri puta, a poslednji put je to bilo 1919. godine, kod Čačka.
"Bolid za razliku od meteora, koji sagori po ulasku atmosferu, može da dospe do zemljine kore, a nebesko kamenje koje nađemo na tlu su, zapravo, meteoriti", objasnio je Tanjugu sekretar Astronomskog društva "Ruđer Bošković" Milan Jeličić.
Pad bolida do sada je u našoj zemlji zabeležena četiri puta. Osim kod Čačka, meteoriti su pronađeni 1877. godine kod Sokobanje i 1889. na planini Jelici.
Prema rečima Jeličića, proletanje bolida kroz atmosferu i pad je normalna prirodna pojava.
Bolidi, nebeska tela koja su sjajnija od planete Venere, kako je naveo, mogu "ući i izaći" iz atmosfere, da ne padnu na tlo, a njihovo raspadanje prati zvučni efekti.
.jpg)
