Izvor: Večernje novosti, 04.Mar.2013, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čuvamo meteorit težak 100 kg

KOMADIĆI meteorita iz Rusije, teški tek nekoliko grama, koji se ovih dana nude na prodaju za basnoslovne sume, mogu samo da se postide pred primercima koji se čuvaju u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu. Najveći meteorit koji je pao na teritoriju naše zemlje, čuveno "dimitrovgradsko gvožđe" težak je čak stotinu kilograma, a u depou ovog muzeja čuvaju se i veliki komadi sokobanjskog i jeličkog meteorita.Kada se uzme u obzir da kolekcionari za gram meteorita plaćaju i po petnaest >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << dolara, jasno da bi se od cifre koju bi na tržištu dostigli primerci iz beogradskom muzeja zavrtelo u glavi.Naravno, ovi meteoriti nikada se neće naći na tržištu. A uslovi u kojima se čuvaju, ništa neobično za srpske muzeje, daleko su od onih koje zaslužuju. Jedini izložbeni prostor kojim raspolaže Prirodnjački muzej je mala galerija na Kalemegdanu, pa je depo u Njegoševoj ulici jedini dom za prirodna blaga koja se čuvaju u njemu. I o srpskim meteoritima razgovaramo u skučenoj sobici u potkrovlju, gotovo zatrpani mineralima, bajkovitog izgleda od kojih je teško odvojiti pogled.- Imamo delove tri najpoznatija meteorita koji su pronađeni u Srbiji - počinje priču kustos Aleksandar Luković. - Najpoznatiji je sokobanjski koji je pronađen 1887. godine. Meštani su tada primetili veliku kuglu koja se uz veliku eksploziju rasprsla. Nije zabeleženo da je pričinjena neka šteta niti da je bilo povređenih. Pretpostavlja se da je meteor imao oko 80 kilograma, a u okolini Sokobanje sakupljeni su komadi koji su ukupno imali oko 50 kilograma. Najveći, težak oko 15 kilograma, čuva se u Muzeju. Ostali su donirani različitim muzejima, od Londona, Njujorka do Budimpešte i Zagreba.Svedočanstvo o padu meteorita kod Aleksinačke banje (kako se tada zvala Sokobanja) zapisao je čuveni naučnik Josif Pančić. On piše da se užarena kugla videla na 60 kilometara od mesta pada. Kaže da je narod od "žestoke pucnjave" pomislio da su udarili Turci, a da su se neki setili "vrelog kamenja za koje znaju iz predanja da kadšto na zemlju pada".Drugi sačuvani meteorit pao je na Srbiju samo dve godine kasnije, u oktobru 1889. godine, na planinu Jelicu kod Čačka. Pao je, govore stare beleške, "baš u vreme ručka". Pronađene komade sakupio je i proučio profesor Velike škole, Jovan Žujović. Prirodnjački muzej na poklon je dobio primerak težak oko 7 kilograma.Najveći meteorit koji je pronađen u Srbiji je dimitrovgradski, dugo poznat kao "dimitrovgradsko gvožđe". Naizgled skromnih dimenzija, sa prečnikom oko 45 santimetara, svojim izgledom lako može da zavara - težak je čitavih stotinu kilograma. Otkriven je 1948. godine.I danas svako malo javljaju se Prirodnjačkom muzeju ljudi koji tvrde da su pronašli komade nebeskog stenja koja je palo na zemlju. Za većinu se ispostavi da su daleko "prizemnijeg" porekla.- GvoŽĐevite meteorite daleko je lakše prepoznati nego kamene - objašnjava Luković. - Ovi drugi se od zemaljskih stena naoko razlikuju pre svega crnom opnom koja nastaje kao posledica sagorevanja u atmosferi. Na poprečnom preseku mogu da se vide i karakteristična okca. Građani koji pronađu nešto slično mogu, kao i do sada, da nam se jave a mi ćemo pokušati da im pomognemo da utvrde o čemu se zaista radi.AUSTRALIJSKI METEORITPRIRODNJAČKI muzej u Beogradu čuva i mali deo jednog od najvećih i najpoznatijih meteorita na svetu - Mundrabila, koji je pronađen 1911. godine u Australiji. Ukupna masa pronađenih delova ove svemirske stene iznosila je 24 tone, a najveći komad je težak nešto manje od 10.000 kilograma. Sačinjen je gotovo u potpunosti od gvožđa i manjim delom nikla.

Nastavak na Večernje novosti...