Izvor: Vostok.rs, 19.Feb.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Armagedon se odlaže, ali se ne ukida
19.02.2013. -
Do ponedeljka 18. februara broj povređenih zbog pada meteora na Uralu priblizio se cifri od 1500 ljudi. Prvi zaključak koji se nameće sam po sebi je da treba nešto preduzeti dok planetu ne udari naredni kosmički bolid, strašniji od uralskog.
Kao što se zna, ideja formiranja štita od napada meteora nije nova, ona je već više puta razmatrana u naučnim krugovima i naišla je na mnoštvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ekranizacija na filmu. Sredstva koja danas postoje za sprečavanje kosmičke opasnosti i kojima raspolažu čak SAD i Rusija po rečima dirketora Centra za stratešku konjukturu Ivana Konovalova, pogodna su isključivo za vođenje međusobnih zvezdanih ratova. U intervjuu za Glas Rusije ekspert je primetio:
- Jedino što može da se napravi u skorije vreme je sistem razmene informacija. Ali u izvesnom vidu on i tako postoji. Što se tiče nekih fantastičnih oruđa ili sistema koji će uništavati ove objekte, to je stvar vrlo daleke budućnosti... Zato problem postoji i za sada se vode razgovori o tome kako da se ovaj problem prvo formuliše, a zatim da se preduzima rešenje.
Sada govoriti ozbiljno o sprečavanju sudara Zemlje sa velikim kosmičkim objektima nema smisla, smatra direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev:
- U granicama Sunčevog sistema veliki objekti u vidu asteroida i putanje njihovog kretanja prilično se dobro prate. Sa ove tačke gledišta ne treba očekivati neku opasnost. Druga stvar su objekti koji se nazale van Sunčevog sistema. Kako bi se oni pratili potreban je međunarodni sistem za monitoring opasnih kosmičkih objekata. Delimično ove zadatke ispunjavaju aktualni sistemi teleskopa. Istovremeno, sistem monitoringa omogućava samo da se pronalaze objekti. Prilikom velike brzine može fizički da se ne stigne da se nešto učini kako bi se promenila njihova putanja.
Kako bi se zaista sprečila opasnost po Zemlju, ističe Jevsejev, treba obarati sa putanje opasne objekte minimalno na rastojanju od nekoliko hiljada, a možda i desetina hiljada kilometara. Tačnije potrebni su principijalno drugačiji zaštitni sitemi, koji pretpostavljaju kosmičko baziranje i opremljenost recimo hemijskim laserima, još nekim kinetičkim elementima koji su u stanju da promene putanje vanzemaljskih objekata.
Ali najvažnija danas je cena takve vrste sistema, koji su u stanju da efikasno brane zemlju – ona će biti prosto čudovišna. Kao primer mogu da se navedu SAD – Amerikanci do danas nisu izbacili oružje u kosmos ne zbog svoje miroljubivosti, već zato što je cena zvezdanih ratova čak i za njih nemoguća.
Između ostalog ekspertski krugovi odavno su se podelili povodom svrsishodnosti stvaranja kosmičkog štita. Optimisti smatraju da je mogućnost fatalnog susreta opasnog objekta velikih razmera sa Zemljom krajnje niska. Kosmički objekat koji zaista preti zemaljskoj civilizaciji biće pronađen sa verovatnoćom od 95%, saopštio je u intervjuu za Glas Rusije Džim Zibelman, geolog iz Centra za Zemlju i planetarna istraživanja nacionalnog Aerokosmičkog muzeja SAD.
Nikita Sorokin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
