Izvor: Politika, 14.Apr.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tugovanje majke Marije
I ove uskršnje praznike Marija Tošović iz Merdara provela je u suzama kod srušene kuće u kojoj su joj od NATO bombe poginuli muž Božin i ćerka Bojana, kojoj je bilo tek jedanaest meseci
Merdare – Selo Merdare je naselje na koje je verovatnoizručeno najviše NATO bombi tokom 1999. godine. Na njega su pale mnogobrojne rakete, avionske i kasetne bombe...Tek nedavno je istražen i, navodno, očišćen teren od ostataka ovih opasnih ubojnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sredstava.
Među žiteljima ovog malog mesta na prelazu iz centralne Srbije ka Kosmetu najtužnija je Marija Tošović. Na njenu kuću, baš uoči Uskrsa, pala je bomba iz aviona NATO-a, od koje su stradali njen muž Božin i ćerkica Bojana. Tu u ruševinama kuće ostala je zauvek mala Bojana, a njenog oca izvukli su komšije i rođaci. Iako je davao znake života, pomoć lekara nije mogla da mu se pruži, jer su bombe i dalje padale. Umro je ispod jednog podvožnjaka, gde su ga sklonili.
Od mnogobrojne dece stradale tokom bombardovanja u Srbiji, Bojana Tošović je bila najmlađa – imala je samo 11 meseci. Nije, dakle, dočekala ni prvi rođendan. Mlad je bio i njen otac – imao je tek 29 godina.
Kome je smetala ova beba i da liiko od onih koji su na mirno selo i seoske kuće slali bombe i rakete ima bar grižu savesti? Ovo pitanje mora da postavi svako ko ovamo dođe, ko porazgovara sa seljacima, ko ima snagu da sasluša majku Mariju, koja je i sama bila teško povređena. I ko vidi ostatke porušenih kuća i spomenika poginulima na ovdašnjem groblju.
I ove uskršnje praznike Marija Tošović je provela kraj ruševina nekadašnje kuće u kojoj je živela njena porodica, nadajući se srećnoj budućnosti i očekujući još jedno dete. Tu je, kao i poslednjih šest godina, opet palila sveće svojima: ćerkici Bojani i mužu Božinu. Sa simboličnim imenima, ovo dvoje nedužnih žrtava, i posle 16 godina živa su rana u njenoj duši, kažemajka Marija, baš kao i Hristova.
– Deset godina nisam imala snage da odem na mesto naše nesreće. A onda, pre šest godina, na Uskrs, usudila sam se da an tom mestu zapalim sveće mojim najmilijima. To me je povratilo u život. I od tada do danas svaki Uskrs provodim na tom mestu u suzama. Od naše kuće ostala je samo gomila kamenja i zemlje, što moju tugu još pojačava. Jeste, država nam je sagradila novu kuću, ja sam rodila drugu ćerku Anđelku, koja je sada već devojčica, ali bol u duši ostaje – kazuje Marija Tošović.
A iznad sela Merdara je takozvani administrativni prelaz. Kao i na svakoj granici: policija sa obe strane, kontrola putnika, vozila, tereta...
Umesto porušenih seoskih kuća u srpskom stilu, izgrađene su nove, ali drugačije. Nova je i škola kao i mesna kancelarija gde je Marija dobila posao.
Nema, međutim, nigde nikakvog obeležja da se ovde dogodilo neviđeno zverstvo u kom su stradala i deca. Bar da ima jedan kamen sa zapisom o tome, da se pamti doveka, da se ne bi ponovilo.
D. Borisavljević
objavljeno: 15.04.2015
Pogledaj vesti o: Merdare, NATO
.jpg)
