Izvor: Politika, 27.Okt.2012, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Merdaru kilt do kilta
Kada mi u toj platformi za Kosovo, koja je još uvek državna tajna, nudimo neka nova rešenja Prištini, navodno model Južnog Tirola, pa navodno i belgijski model, što ne bi uzeli u obzir i škotski model?
Od izjave Gernata Erlera, državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, za radio „Dojče vele“, o tome „da je promena statusa Kosova moguća samo konsenzusom, pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kosovo međunarodnopravno i dalje potpada pod suverenitet Srbije, pa izmene mora da odobri Srbija“, do najnovije izjave britanskog ministra spoljnih poslova Vilijama Hejga u Prištini da su granice u Evropi nepromenjive – prošlo je samo sedam godina. U međuvremenu moćne države Zapada, pa i Velika Britanija, svojski su se potrudile da na silu promene granice Srbije. U međuvremenu je vlada u Londonu odobrila Škotskoj referendum o nezavisnosti, koji može biti početak razjedinjavanja Ujedinjenog Kraljevstva. Što, po rečima gospodina Hejga, ipak neće proći, „jer su granice u Evropi nepromenjive“. Naravno, osim Srbije. Tako da Škoti mogu da organizuju referendum o nezavisnosti svake druge godine, ništa od njihove nezavisnosti. A toliki bi se kod nas tome obradovali.
Naime, ako pogledate raspored britanskih strateških nuklearnih baza, onda ćete videti zašto Škoti nikada, ili barem ne tako brzo, i neće videti nezavisnost. Glavne baze za britanske nuklearne podmornice su na teritoriji Škotske, tu su i baze za protivpodmorničke helikoptere i avione, na prostoru Škotske nalazi se 11 velikih vojnih baza za mornaricu, avijaciju i kopnenu vojsku Velike Britanije. Škotska je nezamenjivi bastion za kontrolu pomorskih komunikacija koje vode iz Severnog mora u Atlantik, pored obala Škotske ide sistem podvodnih hidrofonskih plutača „sosus“ pomoću kojeg NATO prati svaki ulazak i izlazak ruskih nuklearnih podmornica u Atlantik iz pravca Murmanska. Zato sam i strašno zabrinut što će Škoti potrošiti silne pare na referendum o nezavisnosti kada im, eto, gospodin Hejg sada iz Prištine jasno poručuje da od toga nema ništa.
No, kada mi u toj platformi za Kosovo, koja je još uvek državna tajna, nudimo neka nova rešenja Prištini, navodno model Južnog Tirola, pa navodno i belgijski model, što ne bismo uzeli u obzir i škotski model? Istina, Škotska je nekada bila keltska kraljevina, Škoti imaju svoj jezik, tradiciju, praznike i simbole, imaju svoj parlament, svoj zakonski, zdravstveni i obrazovni sistem, vladu, lokalne poreze. Spoljni poslovi, odbrana i bezbednost još uvek su u nadležnosti Londona.
Bilo bi sasvim prihvatljivo za Srbiju da Priština prihvati kao rešenje, kao kompromis, model Škotske u Velikoj Britaniji. Kosovo bi odmah bilo primljeno u UEFA i u FIFA, i mislim da niko u Srbiji oko toga ne bi imao ništa protiv. Dakle, za početak da se gospodin Tači i gospodin Dačić na novom sastanku kod gospođe Ketrin Ešton pojave u škotskim kiltovima. To bi bio znak dobre volje, da više ne mere čija je značka veća, već čiji je kilt duži. Odnosno kraći. To bi odmah relaksiralo srpsko-albanske odnose i oduševilo gospođu Ketrin Ešton. Bili bismo bliže EU, u Beograd bi navalili svi istaknuti šefovi država i diplomatija sa Zapada da nas podrže. Na sledećem sastanku u Briselu da se gospoda Dačić i Tači pojave sa belim kapicama, i to obojica, na sledećem sa šajkačama. Tako se grade odnosi poverenja.
Dakle, ne znam kako izgleda srpska platforma za Kosovo, ali mogu da pretpostavim kako izgleda albanska. Otprilike, Priština neće ići, niti će pristati na bilo šta manje nego što sada ima od državnih prerogativa. A zašto i bi, kada sadašnji status Kosova zdušno podržavaju EU, NATO i SAD. Meni to izgleda kao, za sada, nerešiva jednačina. Ćorsokak. Na Kosovu su dve nacije, dve kulture, dva jezika i dve države, kako god da nazovemo samoproglašeno Kosovo. Nasleđe nepoverenja, krvavih svađa i rata. Pri čemu svaka strana ima polazno stanovište od kojeg ne može da odstupi. Jer za Srbiju totalno odustajanje od Kosova nosi i rizik lančane reakcije daljeg cepanja njene državne teritorije, Srbija koja gubi kontrolu celog Kosova gubi na duže staze i kontrolu južnog dela svoje uže teritorije, pre ili kasnije doći će i do formiranja velike Albanije sa svim mogućim reperkusijama na bezbednost i teritorijalnu celovitost ostatka Srbije. Ako je Srbiji, protivno međunarodnom pravu, otkinuto Kosovo, ko garantuje da se to neće ponoviti, apetiti susednih država neminovno će porasti... Konačno i potpuno izdvajanje Kosova iz Srbije neće i definitivno rešiti albansko pitanje na Balkanu.
Ne znam jesu li pisci naše platforme o Kosovu imali sve to u vidu? I posebno okolnost šta ako platforma za Prištinu i za Zapad ne bude prihvatljiva ni u jednom delu? Da ne ispadnemo posle smešni. Šta ako platforma ne uspe? Koji je onda potez Srbije? To već sada treba da se zna i da se kaže. U protivnom, platforma neće biti ozbiljno ni razmatrana. Platforma mora da ima preventivni karakter. A da bi ga imala – moraju da je pišu stratezi.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 27.10.2012.
Pogledaj vesti o: Merdare
