Izvor: Southeast European Times, 14.Okt.2013, 16:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kontroverze oko popisa u BiH

BiH je skoro 22 godine čekala na popis koji će opisati demografski sastav te zemlje.

11/10/2013

Bedrana Kaletović za Southeast European Times iz Sarajeva -- 11.10.2013.

Posle godina zastoja i neuspeha, u Bosni i Hercegovini (BiH) sprovodi se prvi popis posle pada komunizma. Prvi popis od 1991. košta 24 miliona evra i jedan je od uslova međunarodne zajednice za evroatlantske integracije.

Izgledi BiH da pristupi nekim fondovima EU i na kraju postane >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << članica EU zavisi od uspešnog sprovođenja popisa.

„Pouzdane i sveobuhvatne statistike na državnom nivou neophodni su podaci za upravljanje u Bosni i Hercegovini“, kaže Endi Mek Gafi, portparolka EU u BiH. „Za dobijanje tih podataka potreban je popis stanovništva i domaćinstava na nacionalnom nivou.“

Mnogi blogeri su, međutim, ljuti zbog prikupljanja podataka o veroispovesti i nacionalnosti, koje forsiraju verske i etničke zajednice.

Snažna sugestivna kampanja etničkog i verskog popisivanja građana mogla bi loše da se završi, smatra bloger Burek.

„Samo se treba prisetiti dešavanja u Makedoniji 2011, kada je zbog lažnog naduvavanja broja Albanaca u Makedoniji napravljen gubitak od 14 miliona evra. Izgleda da se dosta toga može videti u Bosni i Hercegovini.“

Nevladine organizacije, mediji i građani upozoravaju da bi, ako se te kampanje nastave, legalnost popisa i rezultata mogla biti osporena.

Srđan Puhalo kaže da, ako nacionalne i verske zajednice utiču na odgovore građana, tumačenje rezultata popisa neće biti ništa drugo do nastavak sukoba statističkim sredstvima.

„Popis je nešto normalno u svakoj zemlji na svetu, ali je u BiH problem njegova politizacija. To je popis u kome političari i verski poglavari pokazuju kako gledaju na svoje građane. U slučaju BiH, to znači da ne dozvoljavaju građanima da izraze svoje mišljenje. Kažu im, kroz agresivne kampanje, šta da kažu i kako treba da se izjasne“, kaže doktor psiholoških nauka iz Banjaluke Srđan Puhalo za SETimes.

„Shvatio sam da popis izgleda kao pravi rat, ne samo zbog opšte mobilizacije Bošnjaka, Srba i Hrvata, već i zbog načina na koji gledamo na popis: kao borbu za teritoriju, vlast i novac“, napisao je na svom fejsbuk profilu Jasminko Halilović, magistar ekonomije iz Sarajeva.

Neki političari se slažu da država nije bila u potpunosti spremna da sprovede popis.

„Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine ni na državnom, ni na entitetskom nivou nije dobro pripremila tako zahtevan projekat. Nema centralne lokacije za čuvanje popisnih formulara i nema kontrole pristupa, niti video nadzora tih dokumenata. Agencija zamajava građane izjavama da je sve spremno, ali svi vidimo da to nije tačno“, kaže Amer Jerlagić, predsednik Stranke za BiH.

Popis je krenuo 1. oktobra i traje do 15-tog. Očekuje se da će rezultati biti obelodanjeni 2016. godine.

Kako Bosna i Hercegovina može da zaobiđe kampanje nacionalnih i verskih zajednica i dobije legitimne rezultate popisa? Podelite svoje mišljenje, napišite komentar.

Nastavak na Southeast European Times...