Izvor: RTS, 10.Mar.2011, 20:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Živeti s dijalizom

Savremeni centar za dijalizu u Leskovcu u velikoj meri olakšava život 110 bubrežnih bolesnika iz tog kraja. Ipak, bolji kvalitet života obično garantuje samo presađivanje bubrega, zbog čega je i danas bilo reči o značaju doniranja organa.

Bez ikakvih simptoma i tegoba, posle rutinske i detaljne analize, Srboljub Filipović je dospeo na dijalizu. Tri puta nedeljno, već šest godina, terapije određuju način njegovog života.

Otkako je pre pola godine u Leskovcu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << počeo da radi novi Centar za dijalizu, terapija je mnogo podnošljivija. "Na prvim dijalizama je bilo malo bolova, mučnine", priča 74-godišnji Srboljub Filipović. "Sada sam već navikao, nema nikakvih problema, a uslovi su znatno bolji u novim prostorijama nego u starom Centru u bolnici."

Centar za dijalizu ima 28 postelja i pacijente prima u tri smene. Uslovi se ne razlikuju od onih u evropskim centrima za dijalizu, a uz nove aparate medicinsko osoblje se lakše i kvalitetnije brine o bolesnicima.

Pre dva meseca počeo je da radi i stacionarni deo ambulante: "Polako formiramo subjedinice službe i pružamo sve bolju zdravstvenu zaštitu bubrežnim bolesnicima", ističe dr Slobodan Davinić, načelnik Službe nefrologije sa Centrom za dijalizu.

Dijaliza i transplantacija - jedini lek za endemsku nefropatiju

Broj pacijenata kojima je potrebna dijaliza povećava se iz godine u godinu i trenutno ih je sto deset. Nefrolozi kažu da su neka bubrežna oboljenja endemska bolest u okolini Leskovca, Brestovcu i Bojniku.

Endemska nefropatija se javlja u određenim oblastima duž Kolubare, Drine, Save i Morave, a žarišta te bolesti potvrđena su u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Bolest se ispoljava kod odraslog seoskog stanovništva, obično između 30. i 50. godine.

"Broj pacijenata je sve veći, ali su veće i mogućnosti njihovog lečenja, i kad su u pitanju hemodijaliza i peritonealna dijaliza, i praćenje transplantiranih pacijenata", objašnjava dr Slađana Stanković, nefrolog.

Kvalitetna dijaliza je jedini put da se pacijent sačuva za transplataciju. Do sada je na taj način dvadeset pet pacijenata iz leskovačkog kraja dobilo šansu za novi život.

To obavezuje i one koji još nisu preispitali svoj odnos prema doniranju organa. "Stotinu Leskovčana do sada je potpisalo donorske kartice, na jugu Srbije ih je ukupno šest stotina. Nnadamo se da će oni svojim aktivnostima uticati na druge kako bi se taj broj povećao", nada se Aleksandar Nešić, predsednik Donorske mreže Srbije.

"Ne možemo samo da dobijamo, moramo i da dajemo"

O humanosti zdravstvenih radnika nije nužno ne mora da se govori, ali su prvi put porodici donora pristupili i bubrežni bolesnici.

"Četrnaest godina sam na dijalizi. Ovim gestom hoću da pokažem da ne smemo samo da očekujemo pomoć drugih već da moramo biti spremni i da damo", kaže Novica Janković, predsednik Udruženja bubrežnih invalida Leskovca koji je donorsku karticu potpisao na Svetski dan bolesti bubrega.

Kada se zna da je dijaliza uglavnom samo privremeni terapijski postupak do transplantacije i da živi srodnici često nisu odgovarajući davaoci organa, jasno je koliki je značaj presađivanja bubrega s kadavera i razvijanja svesti ljudi o donorstvu.

Akcije donorske mreže Srbije nastavljaju se i dalje, jer je informisanost i bolesnih i zdravih najbitnija. Kada ljudi postanu svesni da samo jednim potpisom mogu mnogo da učine i za druge i za sebe, ostaje samo da se za taj čin pronađe malo vremena.
Pogledaj vesti o: Leskovac

Nastavak na RTS...