Izvor: juGmedia, 30.Jun.2017, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zelena zona – Spašavaj šta se spasti može
Leskovački političari godinama su pompezno najavljivali dolazak velikih nemačkih, grčkih, arapskih, pa i ruskih investitora na Zelenu zonu, i na kraju od svega toga ništa.
Za pokretače ove ideje, pre devet godina, Zelena zona bila je pandan projektima u EU, a za potonje vlasti velika balast
Došlo se do ideje da se deo zemljišta prenameni iz poljoprivrednog u građevinsko, a ovu odluku je aminovala i Evropska unija koja je u ceo projekat Zelene zone >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << uložila 1,6 miliona evra.
„Razvojni program Evropski PROGRES, kao naslednik programa EU PROGRES preko koga su donatori, Evropska unija i Vlada Švajcarske, počeli da pružaju podršku ovom projektu, prati razvoj dešavanja koja se tiču Zelene zone. Upoznati smo sa odlukom Grada Leksovca da promeni generalni plan regulacije i izvrši prenamenu zemljišta te će zona imati dva dela – jedan za prehrambenu industriju, skladištenje i distribuciju poljoprivrednih proizvoda i jednog gde će moći da se grade objekti lake industrije. Kao razvojni partner Leskovca, nadamo se da je Grad pri donošenju ove odluke adekvatno razmotrio pravne, ekonomske, i aspekte životne sredine. I svakako, interese građana i građanki Leskovca“, kaže ekskluzivno za Jugmediu Grem Tindal, menadžer programa Evropski PROGRES.
VEĆ ROĐENO DETE MORA DA SE LJULJA
Evropski parlamentarci su mišljenja da je moglo u svakom slučaju brže do realizacije ovog projekta, a ključni kočničar bila je zapravo vladajuća Srpska napredna stranka koja je Zelenu zonu godinama ocenjivala kao problematičan partijski projekat (prethodne vlasti na čelu sa DS), koji nije ispunio svoju svrhu.
Ipak, ista stranka, na čelu velike koalicije, uhvatila se u koštac s problemom, uz obećanje njihovog lidera i tada premijera Srbije Aleksandra Vučića da će pronaći jednog do dva ivestitora iz oblasti prehrambene industrije koji će podići svoje pogone na Zelenoj zoni.
„Već rođeno dete mora da se ljulja“, parafrazirao je staru izreku prilikom obilska Zelene zone sam Vučić. Od tada su prošle dve godine.
Vlada Srbije je još tada bila skeptična oko prenamene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko, a po rečima gradskih čelnika, ona će se vršiti parcijalno.
„Ako imamo zainteresovanog investitora za određenu parcelu, onda ćemo vršiti prenamenu samo za tu parcelu. Taj postupak će se vršiti pred Odeljenjem za privredu i poljoprivredu grada Leskovca“, objašnjava načelnik jedinstvene Gradske uprave Miloš Cvetanović.
POLJOPRIVREDA NA DUGAČKOM ŠTAPU
Međutim, kako tvrde evropski parlamentarci, odluka Gradske skupštine ne podrazumeva potpunu promenu inicijalne namene Zelene zone. Deo zemljišta površine 60 hektara i dalje ostaje namenjen objektima za preradu hrane.
„Poljoprivredna proizvodnja je jedan od ključnih razvojnih potencijala Leskovca i celog okolnog područja i stoga stvaranje uslova za razvoj prehrambene industriju i unapređenje skladištenja i distribucije poljoprivrednih proizvoda i dalje ima veliki značaj. U ovom kontektu, nadamo se da će Grad Leskovac raditi još intenzivnije nego ranije da podrži realizaciju investicija u ovaj sektor“, ističe Grem Tindal.
„TO SU NEKE ZELENE POVRŠINE…“
Zelena zona je u međuvremenu postala predmet političke borbe sa jedne i podsmeha kod običnih građana sa druge strane.Većina njih i nema predstavu šta zapravo tačno podrazumeva ovaj projekat.
Mića (56): Je li to projekat sađenja drveća? Ono je izvor kiseonika. Rekli da će da iseku ovo drveće u parku a to bi bio veliki greh. A kada će Leskovac dobiti zelenu zonu, to ne bih znao.
Danica (45): Zelena zona će služiti za šetnju. Pričaju da će se izgraditi, a ja se nadam da će to biti uskoro jer ovom gradu je baš to potrebno.
Nikola (29): To su zelene površine svuda po gradu koje će pozivati strane invenstitore da otvaraju svoje pogone u Leskovcu. Bila bi to odlična invensticija, ali te priče čuju se samo pred izbore, a realizacije nigde.
Rade (59): Čuo sam da se radi na tom projektu ali ko zna kad će to da se realizuje, ne verujem ni reč političarima.
OD ALGI, PREKO KEČAPA, DO PUTA LJUBAVI
Prva i osnovna ideja projekta Zelene zone bila je formiranje Distributivnog centra voća i povrća za ceo jug Srbije, a ona ni posle devet godina još nije zaživela. Nakon toga je trebalo da postane velika uzgajivačnica algi, ali i to je propalo.
Ni firma za proizvodnju kečapa i senfa „Develey“ iz Minhena, kao i Privredno društvo „Al-Rafideen“ za proizvodnju pirea, nisu izgradili svoje pogone u Zelenoj zoni, iako je Leskovac za njihovo potrebe bio otuđio zemljište.
Danas pokušavamo da od „ekološkog“ projekta na parceli udaljenoj svega desetak kilometara od centra Leskovca dovedemo tešku industriju.
Od svega planiranog, oko Zelene zone je do sada napravljena samo nespretno projektovana kružna obilaznica koja trentno služi kao novi „put ljubavi“ na kojem se automobilima u noćnim satima sakupljaju zaljubljeni parovi, a u EU, koja je iznedrila ovaj projekat, još uvek „pomno prate razvoj daljih dešavanja“.
Dragan Marinković
Pogledaj vesti o: Leskovac
.jpg)
