Izvor: S media, 19.Apr.2010, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvori u Srbiji prenaseljeni !
Kvalitet života u srpskim zatvorima, malo se promenio u odnosu na 2003. i 2005.godinu. Zatvori su prenaseljeni, nebezbedni, a korupcija je u velikoj meri još uvek prisutna, utvrđeno je poslednjim monitoringom stanja u dva zatvora u Srbiji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. "Najveći problemi u Okružnom zatvoru u Leskovcu i Kazneno popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu su prenaseljenost, loša hrana i slaba perspektiva >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za zapošljavanje po izlasku iz zatvora", naglašava za Radio S pravnik Ljijana Palibrk, inače koordinator na projektu istraživanja ove dve ustanove. I ostali stručnjaci smatraju da Srbija na ovom polju ne zaslušuje "prelaznu ocenu".
Iako su reforme u Srbiji odavno počele da se sprovode u gotovo svim segmentima društvenog života, stvaranje društva- po ugledu na evropsko, još uvek nije nešto čime bismo mogli da se pohvalimo. Naime, iako je država preduzela određene konkretne poteze u reformi sistema izvršenja zavodskih sankcija, a u skorije vreme i u ostalim oblastima pravosuđa, događaj u Okružnom zatvoru u Leskovcu 2009.godine kada je nepoznati napadč ušao u zatvori i ranio osuđenika, pokazao je da situacija u zatvorima u Srbiji nije mnogo odmakla od one u 2003. i 2005.godini.
Pravnik Ljiljana Palibrk za Radio S objašnjava da su rezultati istraživanja života zatvorenika u ovoj ustanovi poražavajući, jer su oni pre svega prenaseljeni. Ipak, kako navode učesnici ovog projekta, to još uvek nije dovoljno da se utvrdi opšta stanje u zatvorima u Srbiji. Zato je reforma sistema za izvršenje zavodskih sankcija još uvek pod znakom pitanja. Palibrk za Radio S poručuje da je za dobro funkcionisanje ovog sistema neophodna saradnja svih ministarstava.
BEZBEDNOST U ZATVORIMA POD ZNAKOM PITANJA!
Zbog alarmantnog događaja u leskovačkom zatvoru krajem 2009.godine, Helsinški odbor za ljudska prava je u okviru poslednjeg istraživanja o stanju ljudskih prava zatvorima u zemlji, posetio najpre ovaj zatvor , a potom i Kazneno popravni zavod u Valjevu koji zbrinjava maloletna lica.
Podsetimo se, situacija u leskovačkom zatvoru kulminirala je kada je najpre, u septembru, nepoznati napadač ušao u otvoreni deo zatvora i ranio jednog od zatvorenika u potkolenicu. Poseban propust u ovom slučaju, predstavljalo je odsustvo zakonske procedure. Takođe, tokom vanredne kontrole zatvora od strane Uprave utvrđeni su i slučajevi korupcije, što je sve zajedno dovelo do smene upravnika, načelnika obezbeđenja, jednog od vaspitača, ali i većeg broja radnika obezbeđenja.Od tada čak 14 osoba je pod krivičnim postupkom.
Tako se kao jedno od glavnih pitanja postavila bezbednost u zatvorima u Srbiji.
Pravnik Ljijana Palibrk i specijalni pedagog Marija Jelić za Radio S ocenjuju da su uprkos reformama koje su počele u ovoj oblasti, zatvori još uvek nesigurna mesta.
- U dva zatvora u Srbiji, koje smo obišli, još uvek postoji sistemski nedostatak sredstava za oplemenjivanje života ljudi koji borave u njima. Nedostatak prostora , ishrana je veoma loša, a voća skoro da ni nema u Leskovcu. Nema ni nekih dugorčnih ulaganja, a recimo u valjevačkom kazneno popravnom zavodu nema ni video nadzora, kaže Palibrk.
Pravnica dodaje da je korupcija još uvek prisutna, a ono što se ističe kao mana je i nepostojanje sistema alteranativnog sprovođenja sankcija, pa se često dešava da u zatvorskim ustanovama borave lica koja ne bi trebalo da budu tu, npr. ljudi stariji od 60 godina.Veliki problem predstavlja i to što je veliki broj osuđenika zavisan od psihoaktivnih supstanci.
DOBAR KONTAKT SA SPOLJNIM SVETOM
- Osuđenici imaju najmanje primedbi na mogućnost ostvarivanja zakonom dozvoljene komunikacije, a nisu uočeni ni problemi u pogledu korišćenja dodeljenih privilegija i nagrada koje se odnose na izlaske ili odsustva iz ustanove, objašnjava nam Palibrk.
PO IZLASKU –SLABA PERSPEKTIVA
Kao jedna od vodećih mana u funkcionisanju sistema za sprovođenje zavodskih sankcija ističe se slaba perspektiva po izlasku iz zatvora.
Specijalni pedagog Marija Jelić, inače saradnik na projektu HOLJPS-a kaže da je boravkom u dve ustanove utvrđeno da ne postoje organizovane aktivnosti za osuđenike, te da se zbog njihovog nedostatka, odnosno viška neispunjenog vremena, stvaraju neformalne grupe čije je ponašanje često destruktivno.
- Primećeno je da s obzirom na broj osuđenika, gotovo sve službe imaju manjak zaposlenih, a prisutna je i nedovoljna stručna kompetentnost za rad sa zatvorskom populacijom, precizira Jelićeva.
Nakon Leskovca i Valjeva, istraživanje će, kako saznajemo, biti sprovedeno najpre u KP Bolnici u Beogradu, potom i u ženskom zatvoru Zabela u Požarevcu i KPZ Sremska Mitrovica.
Jelena Kostadinović
