Izvor: Politika, 26.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštitimo domaće
Pre nego što je sa ekipom iz mesne zajednice skoknula do Zlatibora na „zamenu” eritrocita, baka je na vratima frižidera ostavila provereni recept za spravljanje zimnice: preporuke Narodnog i Patinog kuvara, unapređene sopstvenim višedecenijskim iskustvom.
„Sine, crvene paprike – najbolje su leskovačke, ne škrtičari! – operi, ispeci, očisti, pa ih ocedi u mrežastom džačiću. Zatim ih samelji u mašinici za meso, krupnije ili sitnije, po volji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a onda smesu u velikoj šerpi isprži na ulju. Dok pržiš, pile mamino, pevaj stare vranjanske, u tome je tajna dobrog ajvara. Potom stavi so i esenciju i sve zajedno sipaj u vrele sterilisane tegle. Kad se ohlade, neka ih snajka poveže celofanom, to može i ona, i poređa na policu u špajzu. Krastavčiće prelij prokuvanim i ohlađenim presolcem. Ne zaboravi zrnca korijandera! Drži se tradicije, čedo moje, najlepši džem je kad šljive iscepaš napola, pošećeriš i ispečeš u rerni. Povremeno blago promešaj varjačom, a na kraju začini rumom. I obavezno etiketiraj: zaštitimo, sine, domaće!”
– Ne pada mi na pamet da skapavam pored šporeta! Nisam ja ajvaruša kao neke moje koleginice. Uvukla im se pržencija u frizuru, do Nove godine neće isprati smrad sirćeta iz kose, kao da su hotelske kuvarice, a ne marketing menadžerke! Uostalom, tebi se mamica sve vreme obraća: sine, pile, mile... Cvrc! Zna da mene i ne zanima upržena kancerogena hrana, pa makar je zvali i nacionalnom! – sasekla me supruga.
Gde da ostavim decu bez zimnice! Kakav bih ja to otac bio! Dovoljno je što imaju modernu majku. Pa nećemo valjda svi da živimo na musliju! Nadaleko je poznat kvalitet tog „jela”. Konzumenta ekspresno suši kao haringu: nije zdravo zaokrugljen, nema crvene obraze, pogled mu bludi i ubrzo postaje – pacijent!
Ne mogu ni da zamislim zimski doručak bez „bakine kuhinje”. Mešam ajvar. Nalivam esenciju. Prštim šljive. Kipujem šećer iz džaka. Izeš meze bez kornišona! Još esencije! I palačinke bez džema s ljuspicama. Još malčice šećera. Daaa, ruma, ruma... klo-klo-klo... O-ho-ho!
Istovremeno radim na „tri razboja” i pevam stare vranjanske – dodajem čarobni sastojak. Džabe Slovencima što su nam drpili brend, kad ne znaju kulinarsku tajnu. Nikad neće napraviti ajvar s dušom.
„Iz banju ide šejtan devojče, nane mila nane, šejtan devojče. Iz banju ide, izbanjalo se, nane mila nane....”, odabrah najlepšu „južnu”. Zamišljam kako se devojče izbanjalo. Miriše li miriše. Eee... U tufnastim šerpama se krčka, obuzima me milina, dremka mi se... „Izbanjalo se, nagizdilo se, nane mila nane, nagizdilo se...”, pevam sve sporije. Sklopio sam oči na sekund. Spustio glavu na radnu površ stola...
Devojče se namontiralo, baš, baš skockalo, sve po pe-esu, gazi lakim korakom... Kad – dim! I to ljut! A nisam stavio nijednu ljutu papriku! Nane mila nane, pocrneo mi ajvar! Džem mi, more, zagoreo! Krastavčići, lelke boške, pobeleli...
Etiketiranu, fabrički zapakovanu zimnicu – slovenački ajvar, makedonske krastavčiće i hrvatski pekmez – naručio sam preko sindikata u firmi na dvanaest rata. Humani sindikalci priskočili mi u pomoć u zao čas. Da ne beše ovih dobrih ljudi, ne znam šta bih nazimu radio bez zaliha „domaćih specijaliteta”. Srećom, njihovi aktivisti se uopšte i ne bave pravima zaposlenih, već uspešno trguju po preduzeću. Domišljate kolege dosetile su se da poslodavac ne može bar dve godine da ih otpusti ako postanu „funkcioneri u plavom kombinezonu”. Tako je došlo do sindikalnog buma – za sada imamo pet radničkih organizacija. Jedna valja zimnicu, druga školski pribor, treća vodi na letovanje, četvrta šalje kod „najboljih” privatnih zubara...
Ako provalim koju oblast veleprodaje nisu pokrili, mogao bih i sam da osnujem podružnicu. Da i ja šljakerima utrapim nešto: pašće provizija, a i zadržaću mesto u kompaniji. Stiže vruća radnička jesen. Treba što pre postati „foteljaš”. Zaštititi domaće.
Darko Kalezić
[objavljeno: 27/09/2009]
Pogledaj vesti o: Leskovac
