Izvor: juGmedia, 19.Jul.2016, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljeno i zakoravljeno jezero Smrčja
LESKOVAC – Zavičaj je sve ono što nas određuje i, još i više, ono što nam nedostaje. Ko smo mi, ako ne znamo odakle i od kojih smo?
Dugo nisam koračao po predelima “Smrčja”, donedavno. Kažu da je najlepše u vreme žetve. Tada požute prevoji i nebo dobije najlepšu boju. “Smrčje” su čitava dva prevoja, atara sela Donje Vranovce (opština Lebane) i prevoja sela Slavujevce (opština Leskovac). Reklo >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << bi se da je to ogromna površina i da ničeg tu specifičnog nema. Šuma, njive i pašnjaci, kao i širom naše lepe Srbije. Međutim, karakteristika ovog predela je u tome što se na vrhu brda, gde se usecaju prevoji, nalazi jezero, koje je dobilo isti naziv.
Nekada, ovo jezero je bilo najpopularnije kupalište, za meštane okolnih sela. Sećam se kada sam bio dečak kako su nam stariji branili da idemo tamo da se kupamo. Kako će nam se nešto desiti od pumpi za navodnjavanje preduzeća “Porečje” koja je ovo jezero i sagradilo. Ali, može li se stati na put dečjoj radosti i nestašlucima?
Mesto gde je nekada crkva bila
Na samom priobalju jezera se je nalazila crkva. Tu je voda bila najčistija. Samo iskusni plivači su mogli tamo da idu. Danas te crkve nema. Na tom mestu stoji samo krst i jedna, grubo izrezana, daska na kojoj stoji, jedva vidljiv, natpis.
Jezero je oduvek bilo bogato ribama. Najviše šaranom. Danas, kako nema više kupača, i kako ševar i rogoz izbijaju iz samih obala, ono je postalo još bogatije ribama.
Ovo jezero nije neka turistička atrakcija ali je je od onih mesta gde vam zagledanost u kreaciju prirode može poremetiti samo neka ptica ili muzika slavuja. Iako ga priroda, svojim rastinjem, otima, ono je i danas, u mojim očima, veliko jezero.
Za mene, odveć važi ona Nastasijevićeva: “I krenem, i rodna kob sve dublje me koreni.”
Dejan Ristić
