Izvor: JUGpress.com, 21.Jun.2023, 20:39
Vjačeslav Nešić : Šta nam valja činiti i kako dalje
LESKOVAC
Gotovo mesec dana nisam bio u zemlji nebeskog i od Boga izabranog naroda, u majčici Srbiji. Za to vreme, van moje domovine, niti sam čitao novine, niti gledao televiziju, tako sam bliži sebi. Kada sam se vratio u Leskovac, u petak prošlje nedelje, prvo što sam pročitao bio je tekst Save Dimitrijevića, jednog od najboljih, ako ne i najboljeg, leskovačkog književnika: „Glasna tišina u Leskovcu.“ >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << Odmah zatim, još u toku noći, otišao sam na proteste u Novi Sad. Nisam zastao u Beogradu, već pravac Novi Sad. Decenijama već protestvujem u Beogradu (od velikih Studentskih demostracija šezdeset osme, preko devetomartovskih, petooktobarskih, pa do dana današnjeg) i ništa se nije, ni za jotu, promenilo, pa sam hteo da razbijem maler, i zato Novi Sad. Dobro znate, i vi i ja, da je svaka vlast od Boga, ili sa Božijim dopuštenjem, ali ovo zlo koje vlada Srbijom kao da je Satana poslao! Ovo su ljudi na vlasti koji ne poznaju ni Boga ni čoveka, zato i protestvujem.
Protesti „Srbija protiv nasilja“ – ko protesti. Mogu mnogo lakše da se shvate nego opišu. Ono što me je prijatno iznenadilo to je da na njima pretežno učestvuje mlad svet i građani preko šezdeset godina. Najmanje je bilo, bar sam tako video građane koji protestuju, ljudi srednje generacije! Šta da vam pričam, sve ste sami svojim očima videli na televizijama koje su direktno prenosile događaj. Ništa vam novo ne mogu opisati. Pa, zašto uopšte ovaj tekst? E, zašto? Zato što hoću da razbijem stereotipsko lelekanje komentarluka na svim portalima: Vučića na vlasti drže penzioneri! Ma, neće biti! Jedini autorski tekst o protestima, „Glasna tišina u Leskovcu“, napisao je čovek duboko zašao u devetu deceniju života, a ovaj tekst piše čovek duboko zašao u osmu deceniju života. Obojica Podisarčani, iz istog sokačeta. Kad gle, na protestima, u šetnji, veliki broj penzionera! Pa, malo li je, od nas penzionera? A, da vas pitam. Pitaj, pitaj dopire do mene. Pa evo: gde je Taj vrli mladi obrazovani svet zbog čije budućnosti se i protestuje, gde su „lideri“ leskovačkih opozicionih političkih partija, gde su nezavisni intelektualci, gde su predstavnici leskovačke akademske zajednice, gde su leskovački glumci, pisci, kulturni radnici, gde su angažovani intelektualci malog Mančestera, gde su večite kafanske bundžije i nezadovoljnici, gde su čaršiske zamlate i tutumraci koji sve znaju, gde su stručnjaci opšte prakse – svega i svačega?! Glasna tišina, kako kaže gospodin Dimitrijević. Mukajet, bato! kažem ja. Nemojte, pobrojana gospodo, da mi kukumavčite: nema gde da objavimo ono što pišemo. Ima, ima. Evo primera, JUGpress. Kud ćete bolje? Nego, nešto drugo je u pitanju. To i sami znate. Jedno je u vezi obrazovanja i znanja jezika, a drugo je Herc. Imate ga, ili ga nemate. Cvrc Milojka i tačka! Nego, da se vratim na pitanje iz naslova: šta nam valja činiti i kako dalje?
Nema nikakvih razgovora, a pogotovu pregovora, sa predstavnicima vlasti dok se ne ispune svi zahtevi, koje dobro znate, sa protesta „Srbija protiv nasilja“. Svi do jednog. A onda vanredni izbori na svim nivoima. Kada na vlast dođu neki drugi ljudi, druge će se igre igrati, druge će se pesme pevati. I onda ono što je obećano još na prvim višestranačkim izborima 1990.god.: parlamentarni izbori za Ustavotvornu skupštinu – pa šta nam dragi Bog da! Kada budemo bolji, biće nam bolje.
Lep dan i svako dobro. Ma gde bili.
Dr Vjačeslav Nešić
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
