Izvor: JUGpress.com, 08.Dec.2025, 00:14
Uručena nagrada Nikolaj Timčenko Kristijanu Olahu
LESKOVAC
Po tradiciji, manifestacija Dani Nikolaja Timčenka, završena je trećeg dana trajanja, u prostorijama Legata Nikolaja Timčenka, kada je uručena Nagrada „Nikolaj Timčenko”. Ovogodišnji dobitnik je Kristijan Olah za knjigu „Svetlost iz pepela: Holokaust i književnost“.
Žiri koji je jednoglasno doneo ovu odluku činili su Natalija Ludoški, Dragan Žunić i Jovan Pejčić. Knjiga se izdvojila >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << sveobuhvatnim pristupom nesaznatljivoj tajni koja je zauvek izmenila svet, tajni koja je usmerena ka opštem sunovratu svih vrednosti – ka dezintegraciji ličnosti, društva, ka poništavanju života, ali same smrti, pa i smisla.
„Knjiga je”, kako autor tvrdi, „u tom smislu poslednji branik od ništavila”. Centralno mesto u ovoj potresnoj knjizi koja počiva na svedočanstvima i dokumentima, pripada drami „Nebeski odred“ Đorđa Lebovića i Aleksandra Obrenovića, drami koja, prikazujući „život” u logoru smrti, ima prekretnički značaj ne samo u istoriji srpske drame već i evropske dramske književnosti. Olah oslikava istorijsko-teorijski, potom antropološki i literarni kontekst (dramski, pesnički, prozni, memoarski i esejistički), zaokružujući svoja razmatranja predstavljanjem filozofsko-estetičkog, filozofsko-socijalnog i filozofsko-teološkog konteksta.
Opsežna, precizno argumentovana promišljanja autora uviru u prekretničko delo Đorđa Lebovića i iz njega dalje izviru, dokazujući da se dramom „Nebeski odred“ Lebović „u velikoj meri” približio tajni zla koja od postanka bez prestanka potresa čovečanstvo.
Inače, Kristijan Olah rođen je 1984. godine u Vršcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomske i master studije završio je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je 2017. odbranio doktorsku disertaciju „Književnoteorijsko delo Nikole Miloševića“. Zaposlen je u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu, u zvanju višeg naučnog saradnika. Autor je monografija „Knjiga-Bog: (Postmoderna) duhovnost u Hazarskom rečniku Milorada Pavića“ (2012) i „Svetlost iz pepela: Holokaust i književnost“ (2025), kao i brojnih studija, eseja i kritika u domaćim i međunarodnim časopisima i zbornicima.
Dobitnik je Brankove nagrade Matice srpske za naučni podmladak (2011) i Nagrade iz fonda „Radmila Popović” (2011) za najbolji diplomski rad.
U svojoj besedi, zahvaljujući na nagradi, Kristijan Olah ističe da mu je ukazana izuzetna čast, a da su srpsku nauku o književnosti svojim knjigama i ukupnim radom zadužili prethodni dobitnici Nagrade Nikolaj Timčenko, od kojih je i sam učio, počev od prvog laureata, Novice Petkovića, preko njegovih profesora sa studija, Predraga Petrovića i Jovana Popova.
„Čast je, međutim, izuzetna pre svega zbog imena koje nas okuplja, imena jednog od velikih književnih kritičara i mislilaca koje smo imali u drugoj polovini dvadesetog veka, jednog od velikih intelektualaca kojim bi se svaka sredina, svaki univerzitet ili institut ponosili, ali koji je iz različitih razloga u svoje vreme, u svoje oskudno vreme, kako bi on rekao, bio skrajnut, te ostao nedovoljno poznat široj kulturnoj javnosti. Timčenkovo delo nas stoga obavezuje da ga iznova otkrivamo ili da se, kad je reč o nekim aspektima tog dela, prvi put s njim susretnemo. Mogu odmah reći da su neke njegove knjige, posebno one sa filozofskom tematikom, objavljene prošle i ove godine, predstavljale za mene istinsko iznenađenje. Ako ostavimo po strani našu zajedničku naklonost prema Vasku Popi, druga zajednička naklonost – ona prema Nikoli Miloševiću – podstakla je moje interesovanje za Timčenkov kritički rad. Želeo bih da istaknem duhovnu bliskost nas dvojice, uspostavljenu na temelju međusobnih tekstualnih veza. Moja knjiga „Svetlost iz pepela: Holokaust i književnost“, posvećena književnim svedočanstvima o nacističkim logorima, ne referiše na Timčenkovu studiju o sovjetskim i jugoslovenskim koncentracionim logorima, ali se ta dva dela, uslovno rečeno, dozivaju i dopunjuju. Ako ljudima nije suđeno da se upoznaju i porazgovaraju, možda njihova dela to mogu nadoknaditi.“
Olah je dodao i da, ako bi ga neko sada upitao zašto se prihvatio pisanja o jednoj takvoj strašnoj temi, ne bh bolje umeo da odgovori nego rečima samog Nikolaja Timčenka.
„Zato što se mi danas, preko tih tekstova u kojima se naslućuje istina logorskog sveta, „upoznajemo sa istinom o svetu u kojem živimo“. Hermeneutika teksta naposletku uvek prerasta u hermeneutiku stvarnosti. Pred kraj života, suočen sa stvarnošću i slutnjom kraja, Timčenko je zavapio zbog „tolikog broja nepročitanih knjiga“, moleći Boga, u koga nije verovao, da mu zbog
njih produži život. Imajući u vidu nostalgiju koju je tada osećao, možemo reći, na tragu Nikole Miloševića, da je u pitanju bila nostalgija za beskonačnim – onim beskonačnim u koji uviru sve knjige i svaka reč.“ (kraj) IS/LJS
I ovo Vam može biti interesantno
