Izvor: Politika, 17.Jun.2009, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ubica bio „savestan” pacijent

Socijalna radnica iz Doma zdravlja u Lebanu tvrdi da je Slobodan Ivković redovno dolazio na kontrole i uzimao terapiju

Leskovac – Na seoskom groblju u Ždeglovu kod Lebana juče je sahranjen osamnaestogodišnji Bojan Đokić koga je u nedelju uveče, dok je spavao, zaklao komšija Slobodan Ivković (58). Na hirurškoj klinici Niškog kliničkog centra, njegovi roditelji Snežana (40) i Voja (52) oporavljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se od povreda koje im je nožem naneo ubica njihovog sina.

U vreme dok porodica Đokić preživljava najteže trenutke, postavlja se pitanje – da li je zločin mogao da se izbegne?Poznato je da je Slobodan Ivković duševni bolesnik koji je do pre dve godine povremeno lečen u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici od paranoidne šizofrenije. Otpušten je 5. septembra 2007. godine, nakon čega je lečenje nastavljeno u Leskovcu i Lebanu. Meštani tvrde da je imao običaj da sedi u dvorištu i zapisuje ono što mu se ne sviđa kod komšija. Jedan je čak izjavio da je pravio spisak potencijalnih žrtava.

Đokići su se u ovo mesto doselili pre desetak godina iz Ravne Banje i, prema kazivanju komšija, nikome u selu se nisu zamerili. Njihov komšija Slobodan Ivković živeo je sam, iako ima dve kćerke iz dva braka. Pre desetak dana, tačnije 2. juna, Ivković je prijavio policiji u Lebanu da mu je jedanaestogodišnji M. Đ. ukrao 10.000 dinara dok mu je pomagao u kući. Policija je utvrdila da je njegova prijava bez osnova. On je, pričaju meštani, počeo da preti Đokićima, pa je Snežana to prijavila policiji, ali u policiji tvrde da protiv Ivkovića nije podneta prijava.

Jedno od pitanja koje se nameće jeste da li čovek sa dijagnozom koju je imao Slobodan Ivković može slobodno da živi van nadležne ustanove. U Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici kažu da se pacijent otpušta kada mu se stanje stabilizuje i da brigu o njemu preuzimaju lokalni psihijatri i centri za socijalni rad. U ovom slučaju, Ivković je postao pacijent Doma zdravlja u Lebanu, a o njemu je brinula Ljiljana Varajić, socijalni radnik. Za „Politiku”, ona kaže da je Ivković bio savestan i odgovoran pacijent i da ništa nije nagoveštavalo njegov krvavi pir.

– Bio je vrlo disciplinovan i odgovoran, rečju, dobar pacijent. Kad kažem dobar, mislim na to da je redovno dolazio na kontrole i uzimao terapiju. Dva puta mesečno primao je zaštitne injekcije, a uz to je primao „veliku” terapiju koja je uključivala više lekova. Dolazio je na kontrole i razgovor. Živeo je sam, vrlo je inteligentan, pisao je poeziju i nikada nije bio agresivan. Bio je u solidnoj remisiji – kaže Varajićeva.

Međutim, kad se ona pre mesec dana razbolela i otišla u Beograd u bolnicu, Ivković je prestao da dolazi na kontrole. Poslednji put u lebanskom Domu zdravlja bio je 11. maja.

– Baš juče sam planirala da ga obiđem, kad sam čula tu strašnu vest koja me je veoma iznenadila – kaže ona.

Na naše pitanje – u slučaju da pacijent prestane da dolazi na kontrole, da li su oni koji brinu o njemu u obavezi da mu odu u posetu, Varajićeva odgovara: – Nemamo takvu obavezu. Imamo stotinak takvih pacijenata i ne možemo svakog da obiđemo, ali kad neko ne dođe mesec-dva, mi odemo da vidimo u čemu je problem. O takvim pacijentima brine rodbina i obaveštava nas o tome. Slobodan Ivković je živeo sam, jer niko nije hteo da brine o njemu, ali, ponavljam, nikada nije bio agresivan. Međutim, za mesec dana može svašta da se desi u glavi takvog pacijenta. Čula sam da je počeo da pije pivo, a to znači da je prestao da uzima lekove.

Za razliku od nje, direktorka Specijalne psihijatrijske bolnice u Gornjoj Toponici dr Albina Stanojević kaže za „Politiku” da je Ivković bio vrlo agresivan i opasan.

– Profesionalna tajna obavezuje nas da ne pričamo o bolesti, ali svi su već objavili da on boluje od paranoidne šizofrenije. Kod nas je lečen šest puta i uvek je dolazio u pratnji policije jer je bio agresivan. On pije lekove i ima sumanute ideje, u ovom slučaju, koliko sam čula, mislio je da ga Đokići potkradaju. On je iz ove ustanove otišao u stanju poboljšanja, a šta je radio kući – to ne znamo. U fazi akutnog stanja, kada imaju sumanute ideje i čuju glasove, takvi pacijenti su potencijalna opasnost, jer počinju da se brane. U toj „samoodbrani” dešavaju se ubistva, neretko i samoubistva. Moguće je da je Ivković bio u nekoj fazi poboljšanja i da je bio bezopasan, ali čim je prestao da pije lekove, on je postao opasan, To je već stvar sudskih veštaka koji će utvrditi pravu istinu – rekla je Albina Stanojević.

Milan Momčilović

[objavljeno: 17/06/2009]

Nastavak na Politika...