Izvor: juGmedia, 04.Maj.2017, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UTERIVANjE „SLOBODE MEDIJA“
Večeras, nakon čitanja na Jugmedii današnje čestitke gradonačelnika Leskovca medijskim poslenicima povodom Svetskog dana slobode medija, osećam potrebu da kažem, tim povodom, neku reč, duboko svestan da džaba krečim. Ali, neka!
Pod jedan: Taj koji gradonačelniku piše govore ili ga iz dna duše mrzi ili ne zna ništa o demokratiji i medijima, trećeg nema. Ti uvlakači i poltroni trećeg reda (poltroni se uvek kriju >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << iza priče o javnom interesu), ti vladaoci svih predsedničkih kabineta, a sve go lezilebović i luftiguz, su besprekorne neznalice koje redovno nanose neprocenjivu štetu gradonačelnikovom ugledu.
Drugo, neodrživa je spoznaja definicije demokratije prema kojoj su: „sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda informisanja, osnovni postulati svakog demokratskog društva“, kako kaže gradonačelnik, jer i u najvećim despotijama i diktaturama niko nije osuđen zbog toga što je „pogrešno“ mislio (još nije konstruisan čitač misli), dok su sloboda izražavanja i informisanja toliko nedefinisani pojmovi da ih svako društvo tumači kako mu odgovara.
Osnovni „postulati“ svakog demokratskog društva su jedino i samo: mogućnost rasprave odnosno debata u okviru društva, transparentnost vlasti i prvenstveno građanska javnost; dok su slobodni i nezavisni mediji pak uslov za funkcionisanja demokratije.
Toga u Srbiji, koja više podseća na orijentalnu postmodernu despotiju, nema ni za lek. U Srbiji se ne pokoravaš zakonima nego ljudima i u njoj je držanje jezika za zubima postalo glavno umeće političkog, i svakog drugog, preživljavanja. Jusuf Ibrahimovo je: U ćutanju je sigurnost. Tačno? Tačno!
Međutim, veća nevolja po medijsku scenu Leskovca je deo izjave gde se kaže: „Leskovačka lokalna samouprava teži da kroz podršku medijima u našem gradu doprinese njihovoj daljoj profesionalizaciji i boljim uslovima rada, a sve u cilju tačnog, objektivnog i nepristrasnog izveštavanja, koje je u interesu svih naših sugrađana“.
Ako lokalna samouprava pokušava da doprinese daljoj profesionalizaciji medija, onda ona, svesno ili nesvesno, gura medije u svoj smrtonosni zagrljaj, pogotovu u cilju „tačnog, objektivnog i nepristrasnog izveštavanja.“ Koji To indikator lok. sam. poseduje da Ona zna šta je tačno, objektivno i nepristrasno izveštavanje!? Koja To ličnost, sa onostranim mogućnostima, može da ocenjuje šta je objektivno, tačno i nepristrasno izveštavanje. Cenzor!?
Gospodo iz lokalne samouprave, i Hitlerova Nemačka je želela da samo njena vlast ocenjuje koje je novinarstvo tačno, objektivno i nepristrasno. Cenzor se zvao, ako se dobro sećam, Paul Jozef Gebels! Ne igrajte se demokratije. Pustite, ako boga znate, medije da se sami prilagođavaju za tačno, objektivno i nepristrasno novinarstvo; ne pomažite im, jer ćete ih odvesti u još veći medijski bezdan: „Put do pakla je popločan dobrim namerama”.
Vi koji pišete govore gradonačelniku, morate da znate: „Slobodi, kao prvo, pripada da se, naizmenično, vlada i – biva vladan. Jer, dobar se i kreposan čovek kao građanin jednako vlada kad je sam na vlasti i kad stoji pod njom zato što je, u oba slučaja, kao čovek i kao građanin, slobodan …“, pisao je Aristotel u „Politici“. I još nešto, koji to leskovački dilber daje pare, b’m bađava, a da za uzvrat ne traži i očekuje Nešto – naravno dobrovoljno.
Ponekad, zgrožen od besmisla leskovačkog političkog cirkuzanstva i palanačkog makijavelizma lokalne samouprave, osetim potrebu da zamolim gradonačelnika, ako iskreno hoće da pomogne lokalnim medijima, pa samim tim i nama Leskovčanima, neka svom Šefu, predsedniku, premijeru, vaseljenskom patrijarhu, vlasniku naših života, Velikom Svemogućem Ocu i Najvećem Pokrovitelju svih Srba, Gospodar Vučiću, predoči pravi život u Srbiji, i da ga zamoli, neka malo popusti stege, da odahnemo i uživamo u našoj sramoti „zato što nam danas ovako dobro ide.“ Ako ne želi, onda ništa, preživeli smo Onog ispod lipe, pa ćemo i Ovoga; ali neka mu onda pusti pesmu Ramba Amadeusa: „ Bio si dno i činio si zlo… A sada bi da zaboravimo na to.“
U glavi mi se posle svega samo roji misao: Ne praštaj im, bože, odlično znaju šta rade.
dr Vjačeslav Nešić
