Izvor: JUGpress.com, 25.Jul.2019, 07:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trenkina kafana
LESKOVAC
Po nji pamtimo vreme koje ni ostaviše da gi ne zabravimo. Uz uspomene na nji su i sećanja na čuveni leskovački vašari kad u Leskovac bude više onija što su došli na vašar da prodavav koju ti ne robu nego leskovčani što gi ima – kad gi vašari nema. Oni su s kuću sedeli u Nemanjinu ulicu, al svi gi pamtiv po kafanu u glavnu čaršiju – u ulicu Kralja Alekasandra. Svi koji u Leskovac dođev el >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << s voz, el s kola volovska, el pa s avtobus el pa onakoj – peške, i da nećev – prođev pored njihovu kafanu. A kad već prođev greota je da ne svrnev. A kako i da ne svrnev kad u tuj kafanu nema koje nema za edenje i pijenje… Toj neje imalo čoveka koj nee svrnuja u njihovu kafanu. I uvek vrije od gosti.
Trenkina kafana
Čak je i profesor Spira Keckarević kad su đaci na času nemirni znao da kaže: Tišina! Pa, nije vam bre ovo – TRENKINA KAFANA!
Gorča Trenka, kd dođe iz Manojlovce kupi pola kafanu u ulicu Kralja Aleksandra i kuću od nikoga Turčina u Nemanjinu ulicu – tuj je čuvaja i točija vino i rakiju i nosija na gosti u kafanu. Drugu polovinu kafane kupi sin mu Toza i od tg je poznata kao Trenkina kafana. Bila je u Panađurište i gledala na Vašarište i železničku stanicu. Trenkina kafana beleg je na vreme u koje je bila. Obeležila je mesto kude je izgrađena i gosti koji su dođuvali da edev i pijev, il pa samo da sediv i gledav koj dođuje i slušav koje se priča.
Trenkina kafana je bila golema – sam objekat zahvatao je 442 kvadrata i tuj se podrazumeva – kafana kude sediv gosti, velika sala, mala sala, kafanske sobe za prenoćište, kujne ss golemi šporeti i kafanske štale – kasnije prepravene u vunovlačare. Avlija od sedam ara imala je dve goleme, široke i visoke kapije – edna prema ulicu Kralja Aleksandra i na tuj kapiju ulazile su čeze i fijakeri, i druga kapija prema Nemanjinu ulicu – na tuj kapiju su ulazila volovska i konjska kola. Jer, kude Trenkini je sve bilo golemo – golema kafana, golema avlija i goleme kapije. A u kafanu – dugčki zidovi i visoki plafoni. Kd kafana treba da se kreči – poređav se tri astala edn na drugi i žena na Tozu trenku Ljuba, ćerka na Gorču bačovandžiju iz Čivlk, ukači se od astal na astal pa na treći astal i tkoj stoji na tri astala i kreči kafanski plafon. Jer, Ljuba Trenkina je sve rabotila, a muž vu Toza Trenka bija je – mislioc! Toza je bija visok i suv čovek – na njega obavezno brkovi i šešir – elegancija! Bija je golem gurman, al malo je jea – što fruštukuje – ne ruča, što ruča – ne večera! A žena mu Ljuba sve što on ne izede – ona izede i smelja u stomak ko mlin! Ona je mogla sve da ede. Onoj što Toza Trenka ne možeda izede ona ga sobere i tkoj i po tri jela turi na gamilu u panicu – i izede!
Ljuba Trenkina je živela 94 godine i nikad nee bolovala.. Toza Trenka žive 93 i stalno poboljevaše. Svaku godinu mu sinovi, snaje i unuci celivav ruku – će umre pa da gim oprosti! I tkoj mu celivaše ruku sve dok mu se i unuk Toza ne oženi i dobi dve ćerke – tek tada 1976. godine umre Toza Trenka. I kd umre – saraniše ga po opštinske knjige kako je bija zapisan. Jer, Toza je u Manojlovce imaja crkveno prezime Stanković, a u Leskovac je imaja gradsko – državno prezime Cakić. Ljuba je bila ćerka na Gorču Ristića, šustera i bačovandžiju u Čivlk, ćerke mu – Darinka, odata u Ristićevi, Ljubinka odata za Tozu Trenku, Mica, odata za Boru Soću i Dobrunka – Dobra se prvo odade za Gute, a ondk se preodade za Milutina Džindžu.
Gorčin sin Blagoja Cakić Trenka držaja je kafanu „Crna Trava“ u ulicu Kralja Aleksandra 54. Radeja je i živeja – na obraz i ugled. U kafanu „Crna Trava“ najviše su dođuvali Crnotravci – pečalbari. Kd pođev u pečalbu i dom kd se iz pečalbu vrćav – obavezno dođev kude Blagoju Trenku. Pozadi kafanu bila je štala i Crnotravci, pre nego će se vrnev iz pečalbu javiv doma kd će budev u Leskovac i žene u petak doterev po pe šes konja – Crnotravci u subotu na pijac kupiv džakovi žito i koju ti ne drugu robu, natovariv na konji i otkarav u Crnu travu.
U kafanu na Blagoju Trenku pravili su se doručci i gozbe – dns na doručak vika ovaj čarširlija – zanatlija el trgovac, sutra pa onaj i tkoj svaki dn – praviv se đuveči i obavezno pita gologlavka – najlepša gradska pita napravena u golemu tepsiju ss sukane kore pa naredene na sprat da pita gologlavka bude visoka i ko gibanica. Uz pitu gologlavku pravila se i pita vijanica – isključivo ss praziluk. Leto kd je gologlavka se pravi ss sirenje i jajca, a zima kd je ss sirenje, praziluk i spržu. Uz astal po sedam – osam duše sediv i uvek, leto li je zima li je uz đuveč i pitu gologlavku popijev po sedam – osam kila vino. Đuveč kd se ede – toj se ne sipuje u tanjiri, nego se tanjiri turiv ispred gosti – da si gi ima, a oni si kusav i mackav direk iz siniju – po blago gim tkoj. A sinija – ovolka, ne mož gu ss oči obzađeš, a u njuma đuveč ss razna mesa i koi ti ne zarzevati. Oni kusav, edev, kusav – edev. Kd u siniju ostane smo moča (saft) oni uznev lebac vruć i mek ko duša i mackav moču i dok mackav i edev – onaj moča gim se cedi niz prsti, a oni ss svem lebac i prsti oblizujev i vikav:
Of! Of! Ooo-fff! Ruke mu se pozlatile na onoga što napravi ovkv đuveč ss ovakvu moču! Što je leepooo!
I ide šala i smejanje.
Nova godina kd se čeka – gosti u kafanu kude Blagoju Trenku sediv do 12 sata, ondak si otidnev doma, spijev do pred jutro i u šes sata eve gi pa u kafanu – na grejanu rakiju! U toj vreme dođev i gočobije – i ondak oni čukav u bubnjevi i sviriv u trube i klarineti – gosti pijev grejanu rakiju – ss med isključivo!
S. Dimitrijević
PodeliteClick to share on Facebook (Opens in new window)Kliknite ovdje za dijeljenje na Twitteru (Opens in new window)Kliknite za slanje emaila prijatelju (Opens in new window)Click to share on Skype (Opens in new window)
I ovo Vam može biti interesantno
