Izvor: Blic, 19.Jul.2009, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svuda oko nas bila je krv i jeziva tišina
-Ivica Nešić
Srećan sam što sam kod kuće, ali sam još u šoku. Proganjaju me slike krvavih prizora i bespomoćnih, zgnječenih ljudi. Stalno mi je pred očima moja devojka Miljana kako bez svesti leži pored polomljene šoferšajbne autobusa, priča za „Blic” po povratku iz Egipta u Leskovac Ivica Nešić (29), lakše povređeni putnik u teškoj saobraćajnoj nesreći u Egiptu, koji je zajedno sa Sanjom Popadić iz Pančeva spasavao putnike iz autobusa. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Autobus je išao najnormalnije, krivina je bila ulevo. Iz suprotnog smera dolazio je ka nama kamion koji je bio u svojoj traci. Međutim, u jednom trenutku videli smo drugi kamion koji pretiče ovaj. Došlo je do direktnog sudara. Naš autobus se izvrnuo - nastavlja Ivica svoju priču pošto je juče ujutro sa devojkom Miljanom Cerović (25) stigao kući.
Na aerodromu ih je sačekao Miljanin otac Goran.
- Miljana je sva ugruvana. Na vratu nosi kragnu zbog ušinuća, po telu se vide modrice, a na glavi su vidljivi ubodi stakala. Dva puta je povraćala od Beograda do Leskovca. Ipak, uvereni smo da su to prolazne pojave jer je još pod stresom - priča otac Goran.
Prema njegovim rečima i navodima Nešića, Miljana se ne seća ni trenutka sudara sa egipatskim kamionom, ni onoga što se kasnije dešavalo.
- Ja se svega sećam, ali želim što pre da zaboravim - dodaje Nešić, koji je bio budan kada je došlo do sudara.
- To me je verovatno spaslo, ili sudbina, ili sam Bog - kazuje mladić kome telefoni neprestano zvone dok razgovaramo.
Mada nevoljno, Ivica ponavlja da su on i Sanja iz Pančeva bili jedini putnici na nogama pošto se autobus prevrnuo posle sudara.
- Kada sam osvestio Miljanu, a Sanja svog momka, krenuli smo u spasavanje ljudi. Ne znam koliko smo njih izvukli iz autobusa. Znam da sam vodiča Mahmuda, koji je do pola bio van autobusa, izvukao i položio na neki karton. Srećan sam što je preživeo. Zvao sam u pomoć okupljene Egipćane i oni su nam pomagali. Vrlo brzo je stigla hitna pomoć - objašnjava Ivica Nešić.
Lakše povređen: Ivan Babić
Povređeni putnici su najpre prebačeni u improvizovanu bolnicu u obližnji grad Safaga, a odatle u bolnicu u Hurgadi gde su proveli nekoliko sati. Potom su vojnim avionom prebačeni do privatne bolnice u Kairu.
- Osećali smo se kao u svojoj zemlji. Medicinsko osoblje je bilo više nego ljubazno. Nikada to neću zaboraviti. Još je lepše osećanje bilo kada smo videli predsednika Srbije Borisa Tadića u pratnji ministra Jeremića. Tadić je bio veoma potresen i uzbuđen. Hrabrio nas je i govorio nam da ne brinemo, da je cela Srbija sa nama - priča Nešić i dodaje:
- Ne žalim što nismo videli sve što smo planirali, već žalim što su stradali naši drugovi sa putovanja.
Sanja Popadić iz Pančeva, koja je zajedno sa Ivicom spasavala putnike, kaže za „Blic” da se ona i njen dečko Ivan Babić dobro osećaju. Kako nam je ispričala, ni ona, kao ni većina putnika, nije videla kako je došlo do sudara.
- Dremala sam. Kad je došlo do sudara, pala sam, ali sam se brzo podigla. To su bile sekunde. Mogla sam odmah da odreagujem. U prvi mah sam mislila da su svi dobro, jer meni se nije činio tako strašno taj udarac. Međutim, kad sam ustala, ono što sam videla bila je prava tragedija - priča Sanja.
Kako kaže, nije odmah izašla iz autobusa, jer je pomagala svom dečku Ivanu koji u prvom momentu nije bio svestan.
- Ivica iz Leskovca je izvlačio ljude, a ja sam ispred autobusa pomagala povređenima tako što sam im dodavala vodu, previjala rane. U pomoć su nam pritekli i neki ljudi koji su se tu zatekli - navodi Sanja.
Da podsetimo, u ovoj stravičnoj nesreći koja se dogodila u četvrtak rano ujutru na putu između Hurgade i Luksora, kada je kamion sa prikolicom udario u autobus u kojem je bilo 17 turista iz Srbije, poginulo je devetoro naših državljana, među kojima četvoro dece.
Poginuli su Slavica Trpeska (rođena 1987) iz Zrenjanina, Zoran Janjić (rođen 1958), Ivanka Janjić (rođena 1964) i Mara Janjić (rođena 1994) iz Beograda, Snežana Rodić (rođena 1969) i Irina Rodić (rođena 1995) iz Novog Sada, Zdenka Jovicki (rođena 1973), Stefan Jovicki (rođen 1997) i Katarina Jovicki (rođena 2001) iz Novog Sada.
Dvoje od osmoro povređenih srpskih turista još su u bolnici „Ali Ahli” u Kairu. Reč je o mladom bračnom paru Tijani i Miroslavu Lukiću. Ona je na intenzivnoj nezi, a nešto lakše povređeni Miroslav po svojoj volji je ostao uz nju. Prema jučerašnjim izjavama iz uprave bolnice „Ali Ahli”, Tijana je bolje i očekuje se njen oporavak, ali će Miroslavu na slomljenim rukama ipak biti urađena operacija, koja se, doduše, ne smatra posebno komplikovanom.
Kako je „Blicu” rečeno u Ministarstvu spoljnih poslova, stanje svih povređenih je stabilno, a Tijana i Miroslav iz bolnice biće otpušteni u narednim danima, čim to dozvoli njihovo zdravstveno stanje. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije navelo je da će nastaviti da preduzima sve mere oko njihovog lečenja, smeštaja i transporta za Beograd.
Zvaničnog nalaza istrage još nema. Očevici tvrde da je Halid Ibrahim, vozač teškog vozila za transport betona, na putu Hurgada-Luksor, nesumnjivo skrivio nesreću. On je u nepreglednoj krivini preticao sporiji kamion i naleteo na autobus. Svi putnici na levoj strani autobusa su poginuli, kao i dvoje Egipćana. Ibrahim je takođe povređen, ali je pod policijskim nadzorom.
Porodice poginulih neutešne su. Uglavnom odbijaju da o nesreći govore za novine. U selu Krćevac kod Topole, odakle je rodom tragično nastradala Ivanka Janjić, juče su se čuli samo plač i jecaji. Njen otac Pera Manojlović, koji je u saobraćajnoj nesreći u Egiptu osim nje izgubio i petnaestogodišnju unuku Maru i zeta Zorana, kroz suze je jedva uspeo da izgovori tek koju reč.
- Ne mogu ništa da vam kažem, moje dece više nema" Kuća mi je zatvorena" Sve troje sam izgubio - izustio je juče kroz jecaj.
Osim Ivice Nešića, Miljane Cerović i Sanje Popadić i Ivana Babića, redovnom linijom „Jata” doputovali su u Beograd, juče u 1.35 časova, i povređeni Ivan Ergelašev iz Zrenjanina, kao i Saša Jovicki iz Beočina kome su žena i dvoje dece poginuli u nesreći.
Vozilom Hitne pomoći osim povređenih iz Pančeva odvezen je i Ivan Ergelašev iz Zrenjanina, kome je u nesreći nastradala devojka Slavica. Ostale povređene kolima je odvezla rodbina.
Tokom vikenda su u Hurgadu, gde su i dalje tela devetoro poginulih, stigli predstavnici tri porodice žrtava i obavljen je formalni postupak njihove identifikacije, a u egipatskom gradu je boravio i Milenko Zeljković, vlasnik novosadske agencije „Perla turs” koja je 10. jula na letovanje u Egipat poslala 92 putnika i dvoje dece. Za šestoro žrtava, čije porodice nisu mogle da dođu, identifikaciju je obavilo naše diplomatsko-konzularno osoblje. Juče se zvanično nije znalo kad će tela nastradalih biti prevezena u Srbiju.
Specijalni konzularni tim
U Ministarstvu spoljnih poslova ističu da je specijalni konzularni tim Ministarstva koji se nalazi u Egiptu „neprekidno angažovan”.
- Kad se budu završile sve organizacione i tehničke stvari koje moraju da se završe, tela poginulih građana Srbije će biti preneta u zemlju - naglašavaju u Ministarstvu.
Putnici ne otkazuju aranžmane za Egipat
U turističkim agencijama sa kojima smo kontaktirali kažu da niko nije otkazivao aranžmane za Egipat. Međutim, u „Argus tursu” ipak navode da poslednjih dana niko nije pokazao interesovanje za ovu destinaciju.
- Mi imamo redovne čarter letove tokom leta za Hurgadu. Prodaja je dobro išla i ide. Nije bilo otkazivanja aranžmana, ali u poslednja dva dana nismo imali nijednu prijavu za Egipat - kaže Aleksandar Vučković iz „Argus tursa” i dodaje da nije upoznat da li je neko od turista u Egiptu otkazivao izlete u Luksor.
U „Kon-Tikiju” kažu da imaju grupe u Egiptu, a cele godine redovne čartere za Egipat.
- Niko nije otkazao aranžman, ali i koliko sam upoznata, oni turisti koji su trenutno u Egiptu nisu otkazivali izlete - navodi Milica Žarković, PR „Kon-Tikija”.
Takođe ni u turističkoj agenciji „Big blu” nije bilo onih koji su odlučili da odustanu od letovanja u Egiptu, kao ni onih koji su odustali od izleta.
Neverica i suze u porodici Jovicki u Beočinu
Saša Jovicki, koji je u nesreći ostao bez supruge Zdenke, ćerke Katarine (8) i sina Stefana (12), stigao je u nedelju rano ujutro kući u Beočin. Tamo su ga dočekali uznemireni roditelji Mara i Živko, kao i mlađi brat Petar. On je, kažu roditelji, još u šoku i nije u stanju da priča o nesreći u kojoj je izgubio celu porodicu.
Ne može da poveruje da je ostala bez snahe i unučadi: Mara Jovicki
- Ni nama nije mogao da ispriča detalje tragedije. Tek je jutros, pred zoru, uspeo malo da zaspi. Oseća bolove, teško se kreće, ali to nije ništa naspram tuge koju oseća - kaže Sašina majka Mara. Saša je u nesreći lakše povređen. Po dolasku u Beočin, ponovo je zatražio lekarsku pomoć zbog bolova u grudima.
- Sedište ispred njega ga je udarilo u grudni koš i oseća bol. Teško se kreće, sav je izgreban i ugruvan, ali nema preloma - kaže Sašina majka ističući da je Saša ipak otišao ponovo na snimanje grudnog koša. Prema onome što je Mara saznala od sina, u vreme nesreće svi putnici u autobusu koji se kretao ka Luksoru su spavali. On je sedeo naspram svoje dece i supruge.
- Saša je sedeo sa desne strane autobusa, dok su snaja i deca sedeli naspram njega, sa leve strane. Rekao je da se sve dogodilo u deliću sekunde. Iz sna ga je probudio udarac i srča stakla koja je padala po njemu. Kada je otvorio oči, sve je bilo gotovo. Rekao nam je da je zavladala jeziva tišina - kroz plač kaže Mara. Navodeći reči svog sina, Mara kaže da se autobus od siline udarca prevrnuo na bok.
Saša je bukvalno pao preko Zdenke i dece. Bio je svestan, on ih je čak i izvukao iz autobusa. U tom šoku nije odmah shvatio da im nema pomoći - priča Katarinina i Stefanova baka, ističući da im je jedina uteha što se deca i Zdenka nisu mučili. Poginuli su na licu mesta. Nakon nesreće, Saša je prebačen u bolnicu u Hurgadi, odakle je javio roditeljima da su u nesreći izgubili unuke i snahu. Jovicki ni juče nisu imali informaciju o tome kada će moći da sahrane svoje najmilije. Prema nezvaničnim podacima, tela nastradalih bi danas trebalo avionom da budu prebačena u Beograd. Zdenka Jovicki sa decom biće sahranjena u zajedničkoj grobnici na groblju u Beočinu.
A. L.
