Izvor: Politika, 26.Sep.2010, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetkovina crvene paprike
Seckana, pečena, pržena, barena, cepkana, nanizana u bogate vence koji krase fasade i terase. A tek turšija, ajvar i ljute džinke...
Leskovac– Pored roštilja, simboli Leskovca su tekstil i paprika. Za Leskovčane se govorilo da sade paprike i zidaju fabrike. Fabrika više nema, pogotovu ne tekstilnih, ali paprika i dalje krasi leskovačka polja, plastenike i pijace.
Mnoga domaćinstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << žive od ovog povrća. Dobri proizvođači su izgradili kuće, kupili savremenu mehanizaciju, podigli plastenike, a mnogi imaju i sisteme za navodnjavanje. Selo Donja Lokošnica poznato je po proizvodnji jedinstvene vrste crvene industrijske paprike koja završava na trpezama širomSrbije, a stiže i u inostranstvo u raskošnim vencima, ili kao mlevena, aleva. Gotovo da nema nijednog od trista domaćinstava u ovom selu koje ne sadi papriku.
U četvrtak su u Donjoj Lokošnici održani „Dani paprike“ čime se obeležava mesec branja, nizanja i sušenja ovog povrća. Tradicija proizvodnje industrijske aleve paprike u ovom selu datira od pre četiri veka. U sezoni se proizvede pet do šest hiljada tona sirove, odnosno od petsto do šeststo tona suve paprike. Ona zahteva posebne klimatske uslove i ne uspeva u drugim krajevima. Lokošničani žive od paprike. Izgradili su kuće, asfaltirali ulice, uveli telefon, još pre tridesetak godina doveli izvorsku vodu. Formirali su i Udruženje proizvođača paprike.
Kažu da u Leskovcu sve može da nestane, ali ne i paprika bez koje Leskovčani ne mogu da zamisle trpezu. Seckana, pečena, pržena, barena, cepkana, ljute džinke, nanizana u velike crvene vence koji krase fasade i terase. A tek turšija i ajvar! Oni sa više para napune i po pedeset tegli, ostali manje, ali je teško naći špajz ili podrum bez ajvara.
Na svakom uglu, u podrumima, dvorištima, ispred solitera peče se paprika na bubnjarama. Okupe se komšije da pomognu, ali i da se ispričaju, a najomiljenija tema je zimnica – ko je šta i koliko spremio, po kojoj ceni je nabavio povrće, čiji je ajvar najbolji, da li je rano ili kasno za turšiju.
Kriza je učinila svoje, pa se ove jeseni manje dime peći.
Verica Valčić, vlasnica limarske radnje u Ulici južnomoravskih brigada, kaže nam da je kupovna moć opala i da prodaja loše ide.
– Ranijih godina bilo je bolje. Iako cene nismo menjali, jedva prodamo jednu do dve peći dnevno. Nekada je cena u proseku bila dvadeset evra, a sada ih prodajemo za 1.200 do 1.700 dinara – jada se Verica.
Povrtar iz Vinarca Žika Stojković kaže da je paprika dobro rodila i da se prodaje, uprkos besparici.
– Nije baš da narod nema para. Prodavao sam sitniju papriku i niko nije hteo da je kupi. Danas prodajem krupniju i skuplju i prodaja ide dobro. Ajvarka ide od 40 do 50 dinara za kilogram, bela duga i kamenolom (za turšiju) uglavnom se prodaju na komad za dva do pet dinara – kaže Žika.
U Radničkom naselju u Leskovcu supružnici Slobodanka i Baja Spasojević spremaju zimnicu.
– Ajvar kuvam već pedeset godina. Nekada sam spremala dvadesetak tegli, a sada kuvam i za snajku, pa sam povećala na 60 do 70 tegli. Domaći ajvar, ako se priprema na pravi način, zahteva puno posla – da se paprika dobro ispeče, da se oljušti, da bude bez semenki, da se dobro samelje i ukuva. Ja stavljam šoljicu vinskog sirćeta i litar i po zejtina na 700 paprika. Izađem kasnije na pijac, pa nađem jevtiniju papriku. Koliki mi je džep, toliko kupim – zaključuje Slobodanka.
-------------------------------------------------------
Leskovački recept
Za pravljenje leskovačkog ajvara paprika se peče sa semenom i drškom na furunama ili na plotnama šporeta na drva. Čisti se ručno i bez pranja od semena i kožice, pa se melje i uprži sa uljem, šećerom i kiselinom (vinsko ili jabukovo sirće) i sa malo soli, bez ikakvih drugih dodataka, osim, naravno, ljute papričice po želji.
Milan Momčilović
objavljeno: 27/09/2010
