Izvor: Politika, 26.Okt.2010, 01:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suva šljiva u Torinu
Stotine hiljada posetilaca i izlagača na svetkovini u slavu zdrave hrane na dve paralelne manifestacije „Smotra ukusa” i „Majka zemlja” donele osamdeset miliona evra zarade Torinu. Srpski proizvođači prvi put zvanično na jednoj manifestaciji svetskog pokreta „Slou fud”
„Da li je ovo kiseli kupus? A imate i ajvar!” – pitaju dve Italijanke probijajući se kroz masu ka pultu sa proizvodima srpskog štanda na torinskom sajmu ishrane „Salone del gusto” („Smotra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ukusa“). Pored futoškog kiselog kupusa i leskovačkog ajvara tu su i zlatarski sir, pirotski kačkavalj i suve šljive kao tradicionalni proizvodi kojima se naša zemlja prvi put predstavlja na jednom od najvećih i najatraktivnijih sajmova ishrane. „Smotra ukusa”, pored bogate ponude na stotinama štandova iz svih regija Italije, predstavlja i izbor najatraktivnije internacionalne ponude hrane, a održava se istovremeno sa smotrom „Majka zemlja” („Terra madre“) u organizaciji svetskog pokreta „Slou fud” („Slow food”, „spora hrana” kao suprotnost „brzoj hrani“).
„Slou fud” je pokret koji je, isprovociran pogubnim prodorom nezdrave „brze hrane”, pokrenuo nezavisni intelektualac Karlo Pertini krajem osamdesetih godina prošlog veka. Ideja je bila i ostala očuvanje zdrave, tradicionalne hrane koju proizvode mali, nezavisni, lokalni proizvođači najpre u Italiji pa onda i u Evropi. Danas „Slou fud” ima više od 120.000 aktivnih članova u preko 130 zemalja sveta, i nastavlja da osvaja nove teritorije. Tako je najzad došao red i na nas, Srbiju, „novu teritoriju” usred Evrope, čije je poljoprivredne potencijale i bogatstvo specifične kuhinje ovaj svetski pokret prvi put zvanično predstavio.
„Veliko mi je zadovoljstvo što ste tu i što ste nam se priključili u borbi za očuvanje zdrave i čiste hrane” – rekao je Petrini za „Politiku” prilikom posete srpskom štandu, ponovivši ključnu tezu iz svog govora sa otvaranja manifestacije „Majka zemlja” – a to je da naša civilizacija mora da se transformiše i shvati da je dalji razvoj i izlazak iz ekonomske i društvene krize moguć samo u kombinaciji tradicionalnog i modernog, uz poštovanje prava slabih, starih i žena i uz insistiranje na zdravoj hrani.
Hala izdvojena za manifestaciju „Majka zemlja” podseća na svet u malom: tu su bukvalno na hiljade predstavnika svih nacija, od Laponaca i severnoameričkih Indijanaca do Afrikanaca, Japanaca i Mavara, mnogi od njih u nacionalnim nošnjama. To su delegati višednevnog kongresa koji objedinjuje stručne radionice, predavanja i diskusije na temu očuvanja biodiverziteta i čistoće useva, životinjskih vrsta i životne sredine.
U većoj hali do ove smešten je sajam „Smotra ukusa” sa stotinama štandova sa karakterističnim italijanskim proizvodima, grupisanim po regijama, a iza njih i internacionalni deo rezervisan za izabrane nacionalne selekcije. Takozvani mali, nezavisni proizvođači na fascinantno dizajniranim i ukrašenim štandovima uz šarm i neposrednost u komunikaciji nude domaće proizvode. Nisu samo naši proizvođači široke ruke: svaki posetilac po želji dobija uzorak proizvoda na probu, najčešće besplatno, ponekad i pun tanjirić pršute ili poveću krišku sira i čašu vina uz simboličnu nadoknadu, a proizvođači se utrkuju ko će biti ljubazniji, simpatičniji, raspoloženiji za razgovor i trgovinu. Sa olakšanjem konstatujemo da srpski proizvodi po kvalitetu i ukusu nimalo ne zaostaju za italijanskim, ali je zato pred našim proizvođačima put u osvajanju atraktivnog pakovanja i prezentacije. To je nešto na čemu treba što pre poraditi, baš kao i na organizaciji i definisanju principa nacionalnog nastupa na ovakvoj i sličnim manifestacijama.
Uživajući u „Smotri ukusa”, Torino procenjuje da će grad ove godine zaraditi preko 80 miliona evra od sajma, ne računajući pozitivni publicitet u stranoj štampi, koji bi, da se radi o plaćenoj reklami, koštao 50 miliona evra!
A šta je sa našim publicitetom i slikom koju Italijani imaju o Srbiji danas, dve nedelje posle incidenta u Đenovi? Ne moramo da brinemo: nekoliko ljudi sa kojima sam razgovarala, od prodavačica u buticima, preko izlagača na sajmu, do torinskog taksiste navijača Juventusa, slažu se da se radi o neprijatnoj epizodi koja više ima veze sa evropskim problemom fudbalskih huligana, nego sa nacijom i poreklom. „Šta vam je, pa naši tifozi su još gori”, kaže mi starija novinarka u pres centru, dok njena koleginica dodaje: „Govorite engleski pa nismo znale odakle ste. Samo da niste Amerikanka, ne volimo Amerikance!” Toliko o predrasudama.
Tatjana Petrović
objavljeno: 26.10.2010.
