Izvor: Politika, 28.Jun.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strip-crtač sa imenom vizantijskog cara
Filip Andronik kaže da je strip ili dečji, namenski crtan za decu, odnosno tinejdžere, ili je njegova ciljna poruka upućena odraslom čitaocu
Leskovac – Juče je završena 17. Balkanska smotra mladih strip-autora, koja je balkanska samo po nazivu, jer je okupila rekordnih 1.709 autora iz celog sveta. U okviru smotre, u Gradskoj galeriji Leskovca i Narodnom muzeju otvorena je izložba bosanskohercegovačkog stripa. Po rečima selektora Filipa Andronika, to je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvo predstavljanje bosanskohercegovačke strip-scene van granica te zemlje.
– Za razliku od Srbije i Hrvatske, BiH nema kontinuitet strip-scene koji traje, recimo, decenijama – kaže Andronik. – Reč je o izolovanim trenucima kada jedan autor crta nešto što je doživelo veći ili manji uspeh, ali nikada u kontinuitetu kao u Srbiji i Hrvatskoj. Trenutno imamo samo četiri čoveka koji profesionalno crtaju i žive od stripa. To su Milorad Vicanović Maza iz Laktaša, koji radi za Francuze, Enis Čišić iz Sarajeva, koji radi za američku izdavačku kuću „Marvel”, koja izdaje popularnog „Spajdermena”, Senad Mavrić, koji radi za francuskog izdavača, i moja malenkost, takođe saradnik francuskog izdavača. To je vrh crtačke piramide u BiH, a ispod te piramide ima najmanje dvadeset ljudi koji rade stripove za nezavisne studije, kao ilustratori za nevladine organizacije, ali to su izolovani projekti, oni od toga ne mogu da žive.
U BiH, saznajemo od našeg sagovornika, postoje dva udruženja strip-crtača – „Deveta dimenzija” u Republici Srpskoj, koje izdaje časopis „Parabelum”, i „Drugi ugao” u Federaciji, odnosno u Sarajevu, koje organizuje festival stripa „Stripi fest”. Oba udruženja kroz zajednički rad pokušavaju da pokažu novim generacijama kako izgleda crtanje stripova, da ne moraju sami da istražuju kako i kojim materijalima da crtaju.
Na naše pitanje ko čita stripove u eri kompjuterskih video-igara, Andronik odgovara:
– Stripove obično čitaju mladi do tinejdžerskih godina. U BiH ne postoji dete koje nikada nije čitalo strip. Nažalost, u pubertetu, potom u srednjoj školi, pa i na fakultetu, dignu ruke od toga, kao i od nekih drugih interesovanja u životu. Onda kasnije, u tridesetim i četrdesetim godinama, iz nekih kolekcionarskih razloga, ponovo se vraćaju stripu, naravno u mnogo manjem broju. Tako da je strip ili dečji, namenski crtan za decu, odnosno tinejdžere, ili je ciljna poruka upućena odraslom čitaocu.
Filip Andronik je organizator izložbi stripa u BiH. Na molbu da uporedi te izložbe s ovom u Leskovcu, kaže da je to nemoguće jer je ovde reč o velikoj izložbi. Stripove u BiH odlikuju šarenolikost i različita ubeđenja autora. Neki crtaju iz ubeđenja, ono što vide, jer im se tako crta, a neki prema zahtevima izdavača, tako da imamo lepezu od dečjih karikaturalnih radova do profesionalnih radova. Iako se bavi i ilustracijom i stend-ap komedijom, Filip kaže da mu je najdraže zanimanje – crtač stripova. Njegov najpoznatiji autorski strip je „Amnezija, superjunak sa problemom sa pamćenjem”. Zbog obaveza nije stigao da završi treći album, ali kada je video koliko ga ljudi u Leskovcu poznaje po tom stripu, obećao je da će ga završiti kad se vrati kući.
Strip-tabla Filipa Adronika
Kada je reč o stend-ap komediji, u slobodnom prevodu, komediji s nogu, bez nekih „teških” rekvizita, u taj vid zabave je ušao slučajno, kada su ga, na osnovu njegovih smešnih stripova, iz sarajevskog „Magacin kabarea” zamolili da im se pridruži. Mislio je da im samo ponudi svoje šale, ali ih je, prema njihovoj oceni, toliko iskreno ispričao, da su rekli: „To moraš lično da pričaš”.
Beležimo i jednu zanimljivost o ovom svestranom stvaraocu. Godine 1996. ušao je u Ginisovu knjigu rekorda zahvaljujući kolekciji omota i ambalaže hrane iz humanitarne pomoći. Ima zbirku od oko 4.000 unikatnih omota i konzervi. Kaže da deca tokom odrastanja sakupljaju sličice i kompjuterske igrice, a on je sakupljao etikete i prazne konzerve. U Sarajevu se planira otvaranje muzeja posvećenog detinjstvu u ratu, pa Andronik smatra da bi to bio pravi dom za njegovu kolekciju.
Na kraju pitamo Filipa otkud u njegovom prezimenu ime vizantijskih careva.
– Ni ja ne znam. Tata je umro pre nego što sam ga stigao pitati. Mislim da je grčkog porekla. U BiH to prezime imamo samo brat i ja, u Hrvatskoj ga nema niko, u Srbiji nemamo rodbinu. Svi me pitaju je l’ mi to stvarno ili umetničko prezime. Stvarno je, a otkud mi – ne znam.
Armin Ozdić najbolji strip-crtač
Žiri 17. Balkanske smotre mladih strip-autora, u sastavu: predsednik žirija Rumen Čaušev, strip-crtač i ilustrator, Milorad Vicanović Maza, strip-crtač i ilustrator, i Marko Stojanović, strip-scenarista i teoretičar, dodelio je sledeće nagrade: Memorijalnu plaketu „Nikola Mitrović Kokan” u kategoriji strip-crtača dobio je Armin Ozdić iz Sarajeva. Diplome su dobile Ana Benčendi iz Kluža u Rumuniji i Milena Simeonova iz Varne u Bugarskoj.
Memorijalnu plaketu za ilustraciju dobio je Nikola Mitaković iz Leskovca, a diplome su dodeljene Ivanu Berovu iz Dobriča u Bugarskoj i Miroslavu Petrovu iz Sofije. Plaketa za scenario dodeljena je Aleksandru Stevanovu iz Štipa u Makedoniji, a diplomu je dobio Aleksandar Brezar iz Sarajeva.
Plaketa za strip-teoriju otišla je u ruke Ivana Veljkovića iz Svilajnca, dok je diploma dodeljena Stefanu Markoviću iz Niša. Diplome za najboljeg debitanta dobile su Aleksandra Cvetković iz Leskovca i Teodora Novak iz Beograda.
Pogledaj vesti o: Leskovac
