Izvor: JUGpress.com, 01.Maj.2018, 10:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je vama 1. maj ?
LESKOVAC-VRANJE-NIŠ-BEOGRAD
Praznik rada se slavi 1. maja kao međunarodni praznik radničkog pokreta.
Poreklo ovog praznika vodi od 1. maja 1886. kada su stotine hiljada američkih radnika izašli na ulice Čikaga da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovnog radnog dana.
Demonstracije su protekle bez nasilja u subotu i nedelju 1. i 2. >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << maja te godine.
Ali u ponedeljak, 3. maja, tuča u kojoj su učestvovale stotine ljudi izbila je u fabrici Mek Kormik Riperu (Mc Cormick Reaper) između radnika članova sindikata, koji su sprečeni da dođu na posao i onih koji nisu pripadali sindikatu koje je Mek Kormik zaposlio umesto njih.
Mnogobrojna i dobro naoružana policija brzo se palicama i vatrenim oružjem umešala kako bi povratila red.
Ubili su 4 člana sindikata, a povređenih je mnogo radnika.
Pobesneli zbog zločina policije, grupa anarhista, koju su predvodili Avgust Spajs i Albert Parsons, pozvala je radnike da se i sami naoružaju i u utorak uveče (4. maj) učestvuju u masovnim demonstracijama na Trgu Hejmarket (Haymarket).
Činilo se da su demonstracije, na kojima je učestvovalo oko 3.000 radnika, bile potpuni promašaj.
Medjutim, pred kraj osoba čiji identitet nikad nije utvrđen (veruje se da je u pitanju policijski agent, provokator) bacila je bombu koja je ubila sedam i ranila 67 policajaca.
Zbog toga su gradske i državne vlasti pohapsile osam anarhista, optužile ih za ubistvo i osudile na smrt.
Četvorica njih, uključujući Parsonsa i Spajsa, pogubljena su 11. novembra 1887. godine.
Svi pogubljeni zagovarali su oružanu borbu i nasilje kao revolucionarne metode, ali tužioci nisu našli nikakve dokaze da je iko od njih stvarno bacio bombu.
Duž ulica Čikaga postrojilo se 250.000 ljudi dok je Parsonova pogrebna povorka prolazila gradom, kako bi izrazili svoju posramljenost zbog ove velike sudske nameštaljke i svoju solidarnost sa nepravedno pogubljenim radnicima.
Na Prvom kongresu 2. Internacionale održanom 1889. godine doneta je odluka da je Prvi maj zajednički praznik svih zemalja, na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“.
Od tada se svake godine obeležava tragični Hejmarketovski događaj kao dan međunarodne radničke solidarnosti u vidu demonstracija.
Do današnjeg dana, kako u Srbiji, tako i u celom svetu, taj dan se obeležava kao dan borbe za radnička prava.
U Srbiji, u kojoj su radnici dovedeni na nivo obespravljene jeftine radne snage, manji broj na protestima a veći na urancima, uz opštenarodno veselje.
Pitanje je da li znaju šta slave .
PodeliteFacebookTwitterGoogleEmailSkype
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
