Izvor: Politika, 30.Sep.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snežanin novi život sa majčinim bubregom
Uopšte se nisam plašila, na klinici su bili oduševljeni mojim držanjem: kao da sam pošla na svadbu, a ne da mi izvade bubreg – kaže Zagorka Antanasković (75), koja je doniranjem organa vratila zdravlje svojoj kćerki
Leskovac – Za 47-godišnju Leskovčanku Snežanu Stamenković, 6. septembra počeo je novi život. Toga dana, na odeljenju nefrologije u niškom Kliničkom centru presađen joj je bubreg njene 75-godišnje majke Zagorke Antanasković. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dvadeset dana nakon operacije, Snežana se prošlog petka vratila u svoj dom. Iako su joj lekari savetovali da neko vreme izbegava da prima posete zbog eventualne infekcije, njena porodica, suprug i dvojica odraslih sinova, ugostila je reportera „Politike” kome je Snežana ispričala šta joj se sve dešavalo od februara ove godine.
– Prvo sam osetila glavobolje, zatim zamor, usta su mi bila suva. Pomislila sam da je to možda, od plastike , jer sam radila na topljenju plastične ambalaže u preduzeću „Utenzilija”. Leskovački nefrolozi su utvrdili da imam hroničnu insuficijenciju bubrega koji su u to vreme bili u funkciji samo 30 odsto. Bio je to grom iz vedra neba, jer nikada ranije nisam bolovala. Morala sam da se pomirim sa činjenicom da mi predstoji ili dijaliza ili transplantacija, jer lekovi nisu doneli poboljšanje mog zdravlja. Na vlastiti zahtev, otišla sam u niški Klinički centar, a zatim i na VMA gde su mi rekli da je jul krajnji rok za početak dijalize. U konsultacijama sa brojnim lekarima, saznala sam da prva dijaliza nosi brojne opasnosti, a druga ima rok osam do deset godina. Zbog toga sam se odlučila za transplantaciju kao trajno rešenje – priča Snežana.
Na odeljenju nefrologiji u Nišu odmah su počele pripreme za složeni hirurški zahvat. Početkom jula su joj ugradili kateter kao prelazno rešenje, a Snežanini roditelji su se odmah javili da budu donatori organa. Dr Goran Paunović je utvrdio da je bolje da majka bude donator. Tako je i bilo: transplantacija je obavljena 6. septembra.
– Osećam se izuzetno dobro. Nema više zamora, jedino što mi je operacija oslabila organizam. Bubreg je počeo da radi još dok sam bila na operacionom stolu, a sada pijem lekove da ga organizam ne odbaci. Potrebno je malo vremena da se potpuno oporavim i da sve dođe na svoje mesto. Imala sam prilike da upoznam dosadašnje pacijente koji žive sa novim bubregom, jer redovno dolaze na kontrolu. Među njima je i Olivera iz Leskovca koja ima samo 27 godina. Operisana je pre nekoliko meseci. I njoj je majka dala bubreg. Još jedan od ljudi koji su sve ovo pre godinu dana prošli, ime mu je Srbobran i živi u Merošini, ohrabrio me je i rekao da ne treba da brinem, da će sve biti u redu. Svima njima sam neizmerno zahvalna, kao i stručnjacima i medicinskom osoblju niškog Kliničkog centra – ističe Snežana.
Njena majka Zagorka, koja je po drugi put darivala život svojoj kćerki, izašla je iz bolnice samo deset dana nakon transplantacije i vratila se redovnim kućnim poslovima:
– Koliko sam bila potištena zbog njene bolesti, toliko sam bila srećna kada sam saznala da mogu da joj pomognem. Ni o čemu drugom nisam razmišljala, samo o tome da operacija uspe. Sada mi je srce na mestu kada vidim da se Snežana uspešno oporavlja. Nisam se uopšte plašila, a na klinici su bili oduševljeni mojim držanjem. Kao da sam pošla na svadbu, a ne da mi izvade bubreg. Meni je služio 75 godina, neka i njoj toliko služi i biće dobro – zaključuje Zagorka.
Milan Momčilović
[objavljeno: 30/09/2008]
Pogledaj vesti o: Leskovac
