Izvor: RTS, 03.Jul.2015, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skoro sedamdeset godina drugarstva
Leskovačku Gimnaziju 1950. godine završilo je 112 momaka i devojaka. Šezdeset pet godina kasnije na prosalvu godišnjice mature stiglo je samo njih osam.
Od susreta do susreta sve ih je manje. Stižu oni najdosledniji za koje nema prepreke. Bez obzira na kilometre, godine, zdravlje.
I na okupljanje generacije iz 1950. godine se kasni, kao i nekada na časove. Ovaj posebno važan, čas >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sećanja na školske dane i velike profesore.
"Bili su dobri ljudi, stručnjaci i tražili su da dobro znamo, među njima bilo je šest Rusa, teško je nekoga izdvojiti, ali ponosni smo što nam je fizičku kulturu predavao Boris Godunov, olimpijski učesnik u discipline mačevanje", kaže Svetomir Mitić, Nis.
"To je bilo nešto pravično kod ljudi, danas toga nema. Moj otac Tasa Mladenović predavao mi je filozofiju, ali nikada me on nije pitao. Pitali su me učenici i oni su me i ocenjivali", kaže Dušanka Mladenović, Bor.
U jednu od najlepših zgrada starog Leskovca nikada nisu zakoračili. Realna gimnazija je srušena u savezničkom bombardovanju. Njihov hram znanja najpre je bio Osnovna škola "Josif Kostić", a onda se 1948. godine ovde useljavaju. Ali samo muška Gimnazija. Stroga direktorka, Persida Koperska, stroga pravila.
"Mi se uopšte nismo mešali. Postojala je granica razdvajanja koju niko nije smeo da pređe, jedino oni koji su bili aktivisti su imali neki kontakt, tako da ja mnoge drugove i ne poznajem", kaže Katarina Dimitrijević Đorđević, Leskovac.
Bilo je to drugo vreme kažu, vreme poštovanja, grabljenja znanja, iskrenog prijateljstva. Ostala su do danas. Njih dve nerazdvojne 70 godina.
"Nikada nas život nije rastavio, uvek smo se pomagale, zajedno i u nevolji i u dobru i to porodično, to što sam ja otišla iz Vlasotinca u Kragujevac nije bilo nikakva smetnja za naše prijateljstvo", kaže Slavica Petrović, Kragujevac.
"Uvek se čujemo, razgovaramo o svemu, sada je vremena dosta, jer smo u penziji ja sam predavala srpski, ona fiziku, radili smo u školama pa smo uvek imale i o čemu da pričamo", kaže Smilja Tanić, Leskovac.
Čas ovde ne traje 45 minuta, jer sećanja samo nadolaze, kao i mnoštvo pitanja. Vredi svaki put doći čak iz Nemačke.
"Žao mi je što nas je ovako malo. Ja bar tri puta godišnje dođem u Leskovac i naravno da ne bih propustio ni ovaj jubilej mature", kaže kaže dr Živojin Dačić, Dizeldorf.
Pre 65 godina Gimnaziju je zavrsilo 70 momaka i 42 devojke. Devedeset odsto njih završili su fakultete. Ovde profesori srpskog jezika, fizike, hemije, molekularne biologije, bilogije, filozofije, lekar.
"Pokušali smo da okupimo sve koji su živi i zdravi, samo u Leskovcu je 4-5 muškaraca i bar dvadesetak žena, ali evo koliko nas je došlo. I pre pet godina nam je bilo malo, devetoro, mi ne odustajemo", kaže Jovan Miljković, Leskovac.
Koliko god ih bilo ponovo na istom mestu za pet godina i sedamdesetogodišnjici mature. Dobar primer mladima uz savet mr Radoslava Nešića: da budu pošteni ljudi, da se trude da ono što u životu žele i ostvare i samo da budu uporni.
rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131
Pogledaj vesti o: Leskovac
