Izvor: JUGpress.com, 13.Feb.2020, 00:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siniša Janković: Politička korupcija je trenutno jača od nas
LESKOVAC
U Leskovcu je večeras promovisana knjiga Siniše Jankovića „Oči u oči sa političkom korupcijom“. Janković se u toj knjizi bavio svojim saznanjima koje je stekao kao član radne grupe MUP-a koja je ispitivala 24 sporne privatizacije raznih preduzeća u Srbiji nakon 2000. godine. Ovaj bivši inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova kaže da je radna grupa osnovana nakon izbora 2012. godine i promene >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << vlasti.
„Sve je bilo na našoj strani i očigledno je da smo dotakli neke ljude koji su vrlo brzo povratili svoju moć, povratili svoju vezu sa najuticajnijim i najmoćnijim ljudima u državi i naši predmeti su počeli da se koče. To kočenje je trajalo blizu dve godine, da bi na kraju radna grupa bila rasformirana. Po meni cilj nije bio da se rdana grupa sama po sebi rasformira, nego da se rasformiraju, odnosno unište predmeti koji su ostali. Dobar broj predmeta je ostao i to je neka tema koju bi trebalo da interesuje makar stručna javnost ili oni koji se za tu tematiku malo više zanimaju.“
Janković je bio zadužen za rad koji je istraživao predmet „Azotare“ Pančevo i on kaže da je na tom slučaju bio rukovodioc tima koga su činili policijski inspektori iz Pančeva i Čačka.
„Naš zadatak je bio da ispiramo privatizaciju „Azotare“ i sve drugo vezano za poslovanje ove firme. Mi smo u Pančevu počeli da radimo na ovom slučaju dve godine pre formiranja radne grupe i to je išlo s teškom mukom. Sa novom konstelacijom vlasti smo dobili mogućnost da to radimo nesmetano, tako da smo mi ono što nije privatizacija uradili jako efektno. Za 7-8 meseci je uhapšeno preko 40 ljudi, što je u to vreme bilo duplo više od svih ostalih timova radne grupe zajedno, a bilo je nekih 15-16 timova… Mi smo nastavili da radimo i druge zloupotrebe, između ostalog i privatizaciju, jer smo, uostalom, zato bili i osnovani. I na kraju, privatizaciju nemate ni u kakvom mediju, mi smo rasformirani, predmet privatizacije je ostao na stolu. I ne samo taj, nego i mnogi drugi su ostali da rade neki drugi ljudi ili ne znam ko, ali, na žalost, rekao bih da od toga ništa nije urađeno, politička korupcija je ostvarila svoj cilj i dokazala da je trenutno jača od nas. Mi kao radna grupa smo bitku protiv političke korupcije izgubili. Ovo knjigom pokušavamo da pokrenemo i podstaknemo da tu bitku ne izgubi i društvo.“
Od svih sumnjivih privatizacija kojima se radna grupa bavila, samo jedna je dobila svoj sudski epilog.
„Otprilike je tako“ kaže Janković. „Osuđujuća presuda je doneta protiv Dragana Đurića, koji je poznat kao bivši direktor Fudbalskog kluba „Partizan“, za privatizaciju Veterinarskog zavoda. On je to uradio na nezakonit način. Ne mogu da se setim tačnog iznosa, ali svuda su bile zloupotrebe i stečena imovinska korist od najmanje stotinak miliona dinara. On je za to krivično delo procesuiran i osuđen i onda može da se kaže da se, eto, nisu svi izvukli i da su neki i osuđeni. A Đurić je kažnjen sa godinu dana zatvora koji će izdržati u svojoj kući, odnosno kako se to kaže, nosiće „nanogicu“ godinu dana. Neka građani sami procene koliko je njemu ta kazna adekvatna i koliko mu je naudila. Doneto je i par presuda za lica koja su javnosti apsolutno poznata. Od značajnih i poznatih u javnosti nijedan do sada nije i ne verujem da će biti osuđen.“
Janković kaže da mu je poznanik nakon par nedeljea od objavljivanja knjige rekao da nije promenio svet.
„Da li ja mogu jednom knjigom da promenim svet i da li pojedinac može svojim delom da promeni svet? Ja ne radim ništa da bih promenio svet. Svaki moj potez, pa i potez knjige koja je ogroman zalogaj za jednog čoveka, je sproveden zbog toga što ja mislim da to tako treba uraditi! Ako još neko stane pored, uz i iza mene, i ako takav broj ljudi bude bio sve veći, nešto ćemo promeniti. Naravno, ako želimo da promenimo. Ako ne želimo da promenimo i ne vidimo da smo mi većina, a ovo ne govorim sa političkog aspekta, jednostavno većina smo mi koji smo oštećeni, uniženi, poniženi, mi koji živimo život koji je manje-više nedostojan čoveka, a mnogi su na ivici gladi, do tada će nam biti ovako. Jednog dana će se sasvim sigurno desiti da shvatimo da smo većina i da možemo da promenimo svet.“
Knjiga je, pomalo i književno delo, napominje Janković
„Ja sam udenuo nestvarne likove, imam duhovnika, vedetu, imam jako mnogo dijaloga gde sam se trudio da maksimalno dočaram atmosferu u radnoj grupi u prostorijama MUP-a prilikom saslušanja osumnjičenih ili prilikom dogovora ko će ili ko neće i zašto biti saslušan… Detalji o preoverama koje smo vršili, podaci o ponašanju osumnjičenih, od trenutka apsolutnog beznađa kada vide da su otkriveni i kada shvataju da više ne mogu i nemaju gde da pobegnu od odgovornosti, pa kako je prolazilo vreme, kako se oni ponovo rađaju i dolaze na svoje stare položaje kada im niko nišra nije mogao i, na kraju, kada im opet niko ništa ne može.“
Promociju je vodila i sa autorom o knjizi razgovarati novinarka Anđela Milivojević, koja se u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) bavila spornim privatizacijama.
PodeliteKlikom podijelite na Facebooku(Otvara se u novom prozoru)Podijeli na Twitteru (Otvara se u novom prozoru)Kliknite za slanje e-pošte prijatelju(Otvara se u novom prozoru)Kliknite kako bi podijelili na Skype-u(Otvara se u novom prozoru)
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
