Izvor: Politika, 20.Mar.2012, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Setva plakata
Kakvi traktori, kakvo oranje, hoćeš bolje, hajd na glasanje
Sređujući svoje beleške za novi rukopis naiđem na zapis iz 1984. Proleće, vreme setve. Predsednik Predsedništva CK Draža Marković u poseti jugu Srbije. Naslovne stranice izveštavaju o prolećnom oranju, setvi, prognozira se rodna godina, rekordna žetva. I posle Tita Tito bruji sa svih strana. Svita sa drugom Dražom obilazi južne krajeve. U Leskovcu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sekretar Komiteta dočekuje sa svojim izabranicama predsednika Predsedništva CK. Oduševljen narod, krcate ulice, radost na licima i domaćina i gostiju. Sekretar izveštava o pripremama za setvu.
Planovi su urađeni, predviđeno povećanje deset odsto… Predsednik pita: Da li vam šta nedostaje?
–- Traktori, samo nam traktori nedostaju– kaže sekretar, ali mi ćemo prevazići i taj nedostatak.
Aplauzi, trube, narodno veselje u čast visokog gosta...
Sačuvao sam isečak iz ,,Politike”sa tom beleškom.
Šta se posle toga dešavalo? Par – nepar, restrikcije, stabilizacija, narodni hleb... u potonjoj deceniji strašnog veka – vukodava (Madeljštam) rasturi se kula od karata zvana Jugoslavija... i ono što osta i dalje se rasparčava... U jednoj deceniji više istorije morije nego kod drugih naroda za nekoliko stoleća. Bili smo svi milioneri, milijarderi, plaćali hleb milion dinara, stigle sankcije, bombardovanje... i evo nas u 2012. U minule dve decenije ima materijala za pisce celog sveta, ali ko više knjige čita...
U štampi nema više glavnih vesti o setvi. Sve je u senci setve plakata, obećanja... Obećanje, to je našem narodu i te kako poznato. O tome u knjizi Sveti mučenici stihovi: Sto puta su nas žedne preko vode preveli/Hajd u zdravlje. Živeli.
I malinarima obećane nove cene. Ali treba malinu raditi, a kako je to težak posao, zna potpisnik ovih redova koji to i u pesmu stavi.
Taj tegoban posao opisuje u rukopisu novog romana i znameniti pisatelj Dobrilo Nenadić: „Ima tu posla da se oteliš. Treba da se čisti od suvih izdanaka, pa onda da se dotegne žica i da se stubovi učvrste ako se koji rasklimo, pa onda da se malina poveže, pa da se prekrati. To ako ne uradiš kako valja bolje da nisi ni počinjo jer ako to pretavrljaš nadvoje-natroje ništa od toga neće ispasti. Ili radi kako valja ili se mani ćorava posla. Dok se izgrabulja, dok se sav onaj rljug iznese i zapali da izgori, pa dok se okopa i nađubri, iha, ima tu da se zapne i te kako. Zato i jeste malina tako skupa, najskuplje voće na svijetu. Da nije tako zametno svako bi je gajio. Pogotovo je zaj… kad je čoek sam ko što smo svi mi sami i inokosni pa nema nigđe nikog da nam pomogne da nam, makar, ako ništa, skuva kavu i da nam pruži čašu vode kad ožednimo. Nema čovek kad ni da piša a kamoli da sam sebi prigotovi kakvo jelo, da zavati kašikom..”
Grabuljam, i u predahu pomalo piskaram, ponovo čitam „Plodove gneva”, batrgam se mator, penzija slaba, honorara nema, nacionalna je za besmrtnike, psujem i stihujem Živote skote... u mom malom malinjaku u Trešnjevici. A kada mi sve dojadi, kada od umora zinem ko tić uključim tranzistor da slušam kako pljušti prolećna setva obećanja, kakvi traktori, kakvo oranje, hoćeš bolje, hajd na glasanje. I kao Ćamil iz Andrićevih zapisa, i ja mogu da velim: „Kad god hoćemo da čujemo kako nam je dobro, mi navijemo radio.Nigdje nema selameta kao na radiju”.
Danas televizijakazuje kako nam je dobro, širi optimizam, a kada stigne jesen, pa videćemo šta ćemo. Zar Sveta knjiga ne poručuje (Mt, 6,34): „Ne brinite se tjeskobno za sutrašnji dan, jer će se sutrašnjidan brinuti za se! Svakom je danu dosta njegove muke”.
Miroslav Todorović
objavljeno: 21.03.2012
