Izvor: juGmedia, 06.Maj.2017, 19:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Romi se u Leskovcu odriču Đurđevdana

Iako je Đurđevdan, dan kada se slavi sveti Đorđe i odvajanje zime od leta, praznik svih hrišćana, on se ponajviše veže za Rome koji ga po tradiciji slave 6. i 7. maja uz obavezno jagnjeće pečenje.

Međutim, više od decenije Romi u Leskovcu su podeljeni po pitanju tog višednevnog prazničnog rituala, ponajviše pod uticajem svojih crkava.

„Kod nas je samo 10 posto ljudi klalo ovih dana jagnjiće i spremalo slavlje. Ima tako 10 i više godine, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << je veliki broj naših Roma otišao u Protestansko evanđeosku crkvu koja zabranjuje klanje životina na taj praznik i Đurđevdan ne priznaje kao romski praznik“, pričaju Avdo i Bane u romskom naselju u Podvorcu, gde čekaju kupca za jagnjeću kožu i gde se noćas i rano jutros slavio đurđevdansku uranak.

Romi u Leskovcu žive u tri naselja, u Sat mali, Podvorcu i u naselju Slavka Zlatanovića, mesto okupljanja na propovedi Evanđeoske crkve

Slična situacija je i u Sat mali.

Članovi prve porodice na koju smo naišli i sa kojom smo razgovarali rekli su nam da oni ne slave Đurđevdan već nekoliko godina, ali da prošetamo naseljem i da ćemo sigurno naći nekog ko slavi.

Pedeset metara dalje, naišli smo na veselo društvo koje uz zvuke glasne muzike i piće, peče jagnje na ražnju. Naš sagovornik  Aljilji Aljilj objašnjava da praznovanje  Đurđevdana kod Roma koji žive u Srbiji, nema toliko veze sa pravoslavljem, koliko sa Josipom Brozom.

Đurđevdan je Romima obeležje nečega što predstvalja njihov duh i teži da okupi sve Rome, nešto poput etničkog obeležja koje se urušava pod naletom rascepa unutar same romske zajednice

„Za vreme komunizma, svima je bilo zabranjeno da slave i idu u ckvu, ali je Tito rekao – to je romski praznik, romska slava i od tada Romi slave Đurđevdan“, priseća se na svoj način ovaj stariji čovek.

Romi u Leskovcu nisu verski homogeni. Neki se pridržavaju pravila Srpske pravoslavne crkve, drugi ostalih hrišćanskih konfesija, ali u velikom broju ima i Roma muslimanske veroispovesti. Oni se drže pravila koja nalaže Kuran.

Nedavno su u Sat mali dobili i verski objekat, džamiju, za potrebe islamske veroispovesti. Oko stotinak porodica ovog naselja posećuje džamiju, a kako saznajemo, dvadeset porodica uči arapski jezik.

Ranije je, pričaju nam meštani ove mahale nedaleko od centra Leskovca, Đurđevdan slavio veći broj porodica, uz obavezno odevanje svečane odeće i specifično jagnjeće pečenje.

Romi slave Đurđevdan 6. i 7. maja. Prvog dana se praznuje u okviru porodice i prijatelja, dok drugog dana obilaze groblje, i odaju počast preminulima

Međutim, mnogi Romi koji su živeli na zapadu, pvenstveno u Nemačkoj i Austriji, prihvaltili su običaje koje tamošnje društvo nalaže, po kataločkim ili protestanskim običajima.

„Pa, ovako, Đurđevdan ne slave ti naši stranci, ne slave naši Muslimani, a dokrajčili su nas ovi domaći pentakostalci jer se ta Evanđeoska crkva omasovila u Leskovcu. Ostali smo u manjini mi koji slavimo i sve je izgubilo draž. Ostao je zajednički taj uranak koga od večeri do ranog jutra dočekujemo na trgu u Podvorcu i to uglavnom mladi“, priča Ramo Bakić.

Inače, „Romski Đurđevdan“ se može uporediti sa obeležavanjem i praznovanjem Prvog maja. Praznik nije bio ranije verski orjentisan, već je težio da okupi porodicu i prijatelje, uglavnom napolju, gde se uz piće, jelo i obaveznu romsku muziku, druže.

Romi slave Đurđevdan 6. i 7. maja. Prvog dana se praznuje u okviru porodice i prijatelja, dok drugog dana obilaze groblje, i odaju počast preminulima.

Marija Paravinja/Milica Ivanović

Nastavak na juGmedia...