Izvor: RTS, 13.Jun.2012, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romi iz Belvila još čekaju
Krajem aprila, iz beogradskog nehigijenskog naselja Belvil više od pedesetoro ljudi preseljeno je u Leskovac. Trajno stambeno rešenje u hotelu u Leskovcu čekaju četiri porodice. Od jedanaest porodica koje su vraćene u Niš, pet živi u nehigijenskim uslovima.
Kuće od kartona i ćilima u Beogradu zamenili su zidovi od cigle u Leskovcu, ali spokoja, kako kažu, još nemaju. Četiri porodice bez imovine čeka trajno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rešenje svog problema.
Grad Leskovac im plaća boravak i hranu u hostelu, a nadležni upozoravaju da nužni smeštaj traži još oko 3.000 Leskovčana, najviše Roma.
"Kada je bilo raseljavanje ispod Gazele sve je završeno za 10-15 dana, međutim sada vidite i sami", kaže Srđan Kurtić, dok Slađana Savić dodaje da im je obećano da će im kupiti kuće ili napraviti nove.
U Leskovac su se, deceniju ili dve posle odlaska, vratili s decom ili unucima. Imovine nemaju, ni ovde ni tamo, bez ikakvih papira ili mogućnosti da se leče i školuju.
Sandra Omerović je sa troje dece na jug, preko Beograda, stigla kao izbeglica iz Hrvatske.
"Nemamo prebivalište ni ja ni muž, kao ni pravo na materijalnu pomoć ili dečji dodatak", kaže Sandra Omerović.
Najbrojnija je šesnaestočlana porodica Mamutović i, možda, u najboljem položaju, jer u Donjem Stopanju pored Leskovca imaju plac. Oni kažu da bi se tu, sa krovom nad glavom, moglo pristojno živeti.
"Posla ima ko hoće da radi, ali potreban je samo krov nad glavom i moglo bi da bude dobro", kaže Ivan Mamutović.
Tridesetoro ljudi koji su stigli iz Belvila, zahvaljujući, pre svega rođacima, već se smestilo. Rešenje će, kako kažu, biti pronađeno i za preostalih dvadeset četvoro Roma, kao što je zbrinuto i integrisano na desetine porodica sa Gazele i bloka 72. Ovaj problem rešavaju zajedno Beograd i Leskovac i Ministarstvo za socijalna pitanja uz pomoć Evropske komisije.
Predsednik Saveta za migracije i trajna rešenja Grada Leskovca Dušan Pešić kaže da je najveći problem ugroženo stanovništvo, među kojem su, uglavnom Romi.
"U ovom trenutku ima skoro tri hiljade zahteva za nužni smeštaj koje treba da reši", kaže Pešić.
Koliko je još strpljenja potrebno Mamutovićima, Kadrićima i Savićima teško je reći. Oni koji su se vraćali pre dve ili tri godine, na trajno rešenje stambenog pitanja čekali su, kažu, i do šest meseci.
Čekaju i Romi u Nišu
Nikola Šabanović dobio je privremeni smeštaj u kojem je s porodicom već dva meseca. U sobičku gde spavaju, kaže, iz rupe ispadaju pacovi. Njih petoro živi od 14.000 dinara socijalne pomoći, pa on svakodnevno pokušava da zaradi skupljajući stari papir.
"Od ovoga zavisimo, jutros sam uzeo oko 400 dinara, ali od toga ne mogu da živim", kaže Šabanović, a njegova supruga Sanja Alimanović kaže da je u Beogradu bilo mnogo bolje, jer su imali struju i vodu na 100 metara, a bolje je bilo i za posao i za hranu.
Da je bilo bolje u Beogradu kaže i Fetija Ametović, čija je ćerka dobila bebu kada su došli u Niš. Fetija je u Beogradu živela skoro trideset godina, a otkako se vratila u Niš, kaže, razbolela se od briga i loših uslova.
Od jedanaest porodica, koliko je vraćeno u Niš, pet nema nikakav smeštaj, pa su i dalje prinuđene da žive u prostorijama napuštenog magacina koji je trebalo da bude privremeni smeštaj dok Beograd ne obezbedi kontejnere.
"To se nije dogodilo do današnjeg dana, ali ono što mogu da vam kažem je da je u toku izrada studije o rešavanju problema Roma, ne samo u Beogradu, već i u Nišu, jer je ovo naš zajednički problem", kaže Dušica Davidović, gradski većnik.
Grad Niš nema drugih mogućnosti, niti ima novca za adaptaciju. U niškom vodovodu kažu da mogu da postave javnu česmu, ali ako za to postoje tehničke mogućnosti.
