Izvor: JUGpress.com, 24.Apr.2025, 14:51
Renovirano krilo Opšte bolnice počinje sa radom 17. maja
LESKOVAC
Radovi na renoviranju krila Opšte bolnice su pri kraju, a u toku je montiranje opreme i uređenje prostorija. Zvanično otvaranje se očekuje 17. maja. Gradonačelnik Goran Cvetanović kaže da kroz ovu ustanovu gravitira oko 250.000 ljudi.
„Kao grad nastojimo da omogućimo sve uslove za normalno i kvalitetno lečenje, što pokazuju brojna ulaganja i izdvojene sume iz budžeta grada i ministarstva, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << i aparati, opreme, uređaji, kadrovi… Do prijema prvih pacijenata je neophodno da se pribavi saglasnost komisije za tehnički prijem, da se proveri da li je sve urađeno po projektu, kao i da sanitarna i zdravstvena inspekcija utvrde da li su ispunjeni svi uslovi za lečenje pacijenata.“
Gradonačelnik podseća i da se sa unapređenjem uslova u Opštoj bolnici Leskovac počelo 2017. godine rekonstrukcijom zgrade Službe za infektivne bolesti u vrednosti od preko 42 miliona dinara.
„Potom je realizovana prva faza rekonstrukcije glavne zgrade u vrednosti od 5 miliona evra. Ti radovi su obuhvatali uređenje spoljašnjosti, fasade, krova i stolarije, a zatim je otpočeta druga faza, odnosno uređenje unutrašnjosti u vrednosti od četiri i po milijarde dinara. Paralelno sa tim investicijama Ministarstva za javna ulaganja, iz budžeta lokalne samouprave izdvojeno je još 95,5 miliona dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije i angažovanje nadzornih organa. Zahvaljujući dobroj saradnji Grada Leskovca i Ministarstva zdravlja, bolnica je opremljena i novim, savremenim aparatima. Služba za radiologiju dobila je dva skenera, dva rendgena i ultrazvučne aparate, čija je vrednost oko milion i 600 hiljada evra. Pored toga opremljena je i mamografom od 300.000 evra, ali i magnetnom rezonancom od milion i 650 hiljada evra. Ova rekonstrukcija je zapravo investiranje u zdravlje naših građana i u bolju budućnost naše zajednice. Ovo je najsavremenija oprema i gotovo je nemoguće videti je u nekoj drugoj bolnici ili privatnoj klinici. Bolnica nije samo obična zgrada – sa ili bez skupocene opreme. Jedan od najznačajnijih faktora u procesu lečenja su i upošljenici, odnosno zdravstveni radnici i kvalitetni kadrovi. Jedan od najznačajnijih faktora u procesu lečenja su i upošljenici, odnosno zdravstveni radnici i kvalitetni kadrovi. U bolnici je trenutno 80 lekara na specijalizaciji. Tokom prethodna dva meseca šest lekara je završilo specijalizaciju i vratilo se da radi baš u ovoj ustanovi. Na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno nema nijednog lekara, svi su primljeni na specijalizaciju. Sada imamo i one koji se vraćaju iz inostranstva, od kojih je četvoro potpisalo ugovore, a sa još šestoro smo u pregovorima.“
Direktor Opšte bolnice Leskovac Nebojša Dimitrijević potvrđuje da se pre otvaranja čeka samo tehnički prijem.
„Onda ćemo krenuti da radimo dalje, počinjemo levo krilo, pomučićemo se još malo, ali dobijamo nešto što vidite kako izgleda. U startu smo znali da će biti teško za rad, kako za radnike, tako i za pacijente. Ali, da ne ispadne da ne uvažavam pacijente, oni su tu nekoliko dana, a naši uposlenici su tu stalno. Ako u jednom krilu imate neurološke, ORL i očne pacijente, možete misliti kakav je to rad. Ali, ako smo hteli novu bolnicu, moramo i da se pomučimo. Mi smo prva bolnica koja počela da se radi u Srbiji od opštih bolnica i da smo malo dalje od Niša sigurno bi imali status Kliničko-bolničkog centra. Međutim, pacijente kao što su oni koji su za neurohirgiju, grudnu hirurgiju moramo i dalje da šaljemo za Niš, jer te službe nemamo zato što zakonom nisu predviđene za nivo opšte bolnice. Naglasio bih samo da će radovi u drugom delu rekonstrukcije ići mnogo brže i na kraju ćemo raditi Urgentni blok.“
KAZNA ZA ZAGAĐENjE ŽIVOTNE SREDINE
Osvrnuo se direktor Dimitrijević i na kaznu koju je ova ustanova platila zbog tužbe da zagađuje okolinu.
„Neka organizacija nas je tužila zbog toga. Mi smo znali za to, s obzirom da smo za grejanje koristili mazut, veliki smo zagađivač. ali, to je bilo tako već 60 godina, od kako je bolnica napravljena. Od ove godine koristimo gas, ali nije to bilo tako jednostavno izvesti. Da bi prešli na gas, to je morao da uradi grad. Mora da se legalizuje objekat, da se uradi projekat, da se obezbedi novac, pa da se tek onda krene sa radom. A sve to je koštalo oko četiri miliona evra. To nije ni jeftino ni jednostavno. Kad su me pitali da li zagađujemo okolinu, rekao sam da je to tačno i da je to tako već 60 godina. Uspeli smo to da promenimo i nadam se da će vazduh u ovom delu grada biti mnogo čistiji.“
ODRŽAVANjE I RUKOVANjE OPREMOM
Aparati koji će biti korišćeni u narednom periodu biće održavani od strane firmi koje su instalirale tu opremu dok traje garantni rok od dve ili tri godine, tvrdi direktor Dimitrijević.
„Istovremeno vrši se i obuka uposlenika za rukovanje. Mi, recimo, imamo već dogovor da se šest medicinskih sestara iz Niša, koje su bile i u Kruševcu u kovid bolnici, doći da rade ovde. U dogovoru sa profesorom Radmilom Jankovićem i naše sestre koje će raditi u ovom novom delu će ići na edukaciju koliko je potrebno. Mi smo dobili 20 novih ultra-zvukova, od radiologije, ginekologije, neonatologije, zaključno sa oftamologijom… Puno je nove opreme, ali za ljude koji već rade nije nikakav problem obuka od nekoliko dana.“
Dimitrijević je posebno pomenuo i službu ginekologije i akušerstva.
„Naši inkubatori su bili 15-ak godina stari, iako se održavalo… Znate da tu nema ulaska osim uposlenika… Tako će biti i ubuduće, a mislim da buduće majke apsolutno zaslužuju da imaju jedno ovakvo porodilište koje je urađeno po svim evropskim i svetskim standardima. Kapaciteti su prošireni, imamo pet porođajnih sala.“
(NE)LjUBAZNOST OSOBLjA
Komentarišući odnos zdravstvenih radnika prema pacijentima i česte žalbe pacijenata na to, direktor Dimitrijević kaže da uvek postoji 10% ljudi koji pokvare sve ono što ostali urade časno, profesionalno i korektno, i da je to u svim državnim ustanovama.
„Mi pokušavamo da to promenimo, ali nismo mi obrazovna, mi smo zdravstvena ustanova. jednostavno, oni dolaze sa tim iz kuće. Jeste ti i njihova profesionalna obaveza, ali ovde imamo oko 1600 zaposlenih. Pokušavamo koliko možemo, ali priznajem da u tom delu imamo najmanje uspeha. Vi možete da, npr. na urgentnom imate 10-15 ljudi koji prefektno sve rade, ali imaćete jednog koji pravi problem… Mi onda pokušavamo da ga pomerimo, da ne bude tu, ali jednostavno takvi su ljudi… Nije to opravdanje, ja sam svestan toga i mi smo u Dom zdravlja svojevremeno organizovali školu kako se treba ponašati, koju su držali psiholozi, sociolozi, socijalni radnici na temu kako se treba ponašati prema pacijentima kada dođu u zdravstvenu ustanovu. Ta obuka je trajala tri meseca, gde sam napravio pomak od 0,01%. To je bilo pre 15-ak godina, jedna od uposlenica mi je tada rekla da ona jednostavnone može da kaže pacijentu vi, mora da mu kaže ti. Za razliku od drugih koji i deci govore vi. Ali, to nije odlika leskovačke bolnice, ja sam imao priliku da to doživim na VMA, gde mi je rečeno „Odakle ste vi došli ovde, ajde izađite napolje, ne možete da uđete“ i da ne govorim šta mi je još rečeno…“
DOLAZAK PACIJENATA NA ODELENjE
„Svi pacijenti koji budu dolazili na odelenje prolaziće pasarelama, odnosno tzv „toplim prolazima“. Neće više biti čuvenog hodnika u leskovačkoj bolnici koji na sve liči, samo ne na bolnicu i kojim prolazi hiljade ljudi. Biće zatvoren, biće poseban ulazak za hitnu, za dijagnostiku, poseban ulaz za posete i poseban ulaz za uposlenike koji će biti u suterenu, gde se svi presvlačimo i liftovima idemo gore. Više nema presvlačenja po kancelarijama, ali to će biti tek kada se sve završi.
Inače, poslednje što će se raditi je prizemni deo. tu zatvaramo hodnik, moraćemo da izmestimo deo urgentnog odelenja, što je jako komplikovano. Već pravimo neke planove, možda deo psihijatrije, fizikalne preuredimo da bude deo za urgentne pacijente. Posle toga sledi parkovsko uređenje oko bolnice, ali to je sve predvideo izvođač radova.“ (kraj) IS/LJS
I ovo Vam može biti interesantno
