Izvor: Politika, 25.Sep.2012, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reditelj je Sizif koji gura kameru
Filmski stvaraoci razapeti između skromnih fondova i uticaja politike
Leskovac – Razmena iskustava i mišljenja, smanjenje uticaja vlasti i obezbeđivanje para za filmsku produkciju, međusobna saradnja regionalnih kinematografija i stvaranje povoljnijih uslova za rad, samo su neka od pitanja kojima su se bavili reditelji na prvoj konferenciji reditelja bivše SFRJ koja je održana u Leskovcu u okviru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << petog internacionalnog festivala filmske režije „Lajf”. U cilju rešavanja ovih i drugih problema pokrenuta je ideja da se formira asocijacija reditelja bivše SFRJ koja je dobila jednoglasnu podršku.
Darko Bajić, umetnički direktor festivala u Leskovcu, primetio je da ovaj skup nije pitanje jugonostalgije, već potreba da se jedno veliko tržište u regionu iskoristi na pravi način za prezentovanje filmskog stvaralaštva i za kontakt sa gledaocima na prostorima biše Jugoslavije.
Najviše reči bilo je o razapetosti filmskih stvaralaca između skromnih fondova i uticaja vlasti. Reditelj iz Sarajeva Pjer Žalica primetio je da danas biti politički korektan znači biti bezobrazan i lud, što se graniči sa nenormalnim. S druge strane, filmovi koje pravimo su politički nekorektni.
– Tražimo najbolji način da razmenimo našu ideju sa političkim strukturama, ali mislim da će dogovor i komunikacija na nivou profesije biti mnogo jednostavniji. Mi nikada nismo prestali da sarađujemo na autorskom i umetničkom planu razmenom scenarija, glumaca, ali je vrlo bitno da to ostvarimo i sa produkcijskog, ekonomskog aspekta, da svaka država više ulaže u filmsku proizvodnju, a ne da novac završi u nekim promotivno-supervizorskim krugovima. Kada je reč o temama, mislim da ćemo lakše raditi one koje odgovaraju vlastima, ali to nije naš cilj, jer želimo slobodu u izboru tema. Ali kako objasniti političarima da je pozitivno to što radimo i da to treba podržati – upitao je Žalica.
Nikola Ležajić nije se složio sa stavom Pjera Žalice da su najbolje kinematografije slobodne kinematografije, jer su po njegovim rečima, najbolje filmove napravile neslobodne zemlje.
– Česi su napravili najbolje filmove kada su bili pod najvećim pritiskom, Mađari takođe. Kad su imali najmanje para, Rumuni su počeli da prave filmove koji su postali manir. Problem je u tome da li nas to što radimo interesuje ili ne – ocenio je Ležajić.
– Pjer je rekao da političari imaju neka očekivanja od režisera, producenata i autora. Moj utisak je da nemaju nikakva očekivanja, već da ih ta oblast uopšte ne zanima. Mi smo naterani da se bavimo svojom profesijom uprkos bilo kakvom interesu političkih elita – mišljenje je Slobodana Skerlića.
Boro Drašković rekao je da ga ovaj skup podseća na Sizifa koji gura kameru uz brdo, ali to ne znači da treba da prestanemo da guramo tu kameru. Na dilemu da li je ovo jugonostalgični skup, Drašković je odgovorio da je ovo nostalgija za filmom, jer kojim god jezikom da govorimo, reditelj oseća da je film njegov zavičaj.
– Bez filma nema kulture, a bez kulture nema identiteta zemlje – smatra Boro Drašković.
Slovenački reditelj Andrej Košak govorio je o pozitivnim iskustvima na međunarodnim festivalima i saradnji, podržavši ideju o formiranju asocijacije filmskih reditelja, dok je Miha Hočevar, predsednik asocijacije filmskih reditelja Slovenije, rekao da su asocijacije, koje smo u poslednjih dvadeset godina postavili na noge, uvek zavisile od dnevne politike. – Uvek kad dođe nova vlast u Sloveniji, ona bi da menja pravila. Isto je i u Hrvatskoj. I tu smo mi da napravimo pravila za svaki naš region, posebno ona koja su kompatibilna da se možemo međusobno pomagati. Vlast ne zanima suština, već moć. Uvek bi da utiče na naše pare, na naše fondove – smatra Hočevar.
Irena Škorić, autorka filma „Sedam seks sedam” koji je proglašen za prvu erotsku dramu u Hrvatskoj, rekla je da su situacija i filmski fondovi manje-više isti u svim zemljama. Za Hrvatsku je sreća što ima HAVC (Hrvatski audio-vizuelni centar) koji od svih bivših jugoslovenskih republika daje najviše novca.
– Režiseru je danas jako teško, jer zavisi od fondova. U Hrvatskoj više nema privatnih sponzora, grad je ranije imao dotacije, ni njih više nema, ostao je samo HAVC i koprodukcija – istakla je Škorićeva.
– Situacija u makedonskom filmu je takva da Makedonija proizvede dva filma godišnje. Imamo izvore samo iz filmskog fonda države, televizija nema para, drugih alternativnih izvora nema i nema sponzora. U ovom trenutku politika ima razumevanja za makedonski film i to je jako važno. Za filmove za koje se smatra da imaju nacionalni interes, reditelji dobijaju milion do tri miliona evra po filmu – istakao je Antonio Mitrikevski, reditelj iz Makedonije.
I Miroslav Momčilović smatra da je centar moći u rukama političara, ali da to ne znači da treba da kukamo već treba da nastupamo agresivnije i jedinstveni.
Po mišljenju Slobodana Šijana, domaći film je vitalan i nije nešto što se tako lako može uništiti, jer uvek dolaze novi ljudi sa novom energijom. – U Srbiji je autoritet reditelja prilično ugrožen – smatra Šijan.
Darko Bajić ističe da su reditelji snaga koja će moći da uspostavi profesionalne uslove u kinematografiji na ovim prostorima.
– Nije stvar samo u novcu, već u tome da svaki reditelj kada ulazi u neki projekat može taj projekat da ostvari punom snagom i energijom. Imamo mlade ljude koji osvajaju priznanja širom sveta. To je strahovita energija koja se mora podržati. U ovom trenutku hrvatski HAVC ima deset puta više para nego srpska kinematografija, ali novi zakon stvara uslove da dođemo do više sredstava da pravimo filmove, da podržimo reditelje starije generacije, debitante, ali i reditelje srednje generacije koji žele da rade – rekao je Bajić.
Dragan Marinković smatra da će kinematografije i dalje zapadati u finansijsku krizu, uključujući i srpsku, bez obzira na trenutne uspehe. Zbog toga bi, smatra Marinković, bilo jako dobro da se pomogne onoj kinematografiji koja je trenutno u slabijoj poziciji u odnosu na druge u regionu.
– Svi znamo koliko je komplikovano sakupiti pare za jedan mali film, a kamoli za neki skuplji – ocenio je Marinković.
Milan Momčilović
objavljeno: 26.09.2012.
