Izvor: Politika, 06.Nov.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pustoše šume duž administrativne linije sa Kosovom

U poslednjih osam godina u ovom području bespravno je posečeno oko 280.000 kubnih metara drveta

Samo duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom u poslednjih osam godina bespravno je posečeno oko 280.000 kubnih metara drveta, upozorava Gordana Jančić, rukovodilac Odeljenja za zaštitu šuma i zaštićena prirodna dobra u JP „Srbijašume”.

U razgovoru za „Politiku”,ona ističe da bespravne seče na područjima šumskih gazdinstava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vranje, Kuršumlija, Leskovac, i od prošle godine i na području Raške, imaju karakter – pustošenja šuma.

I prema podacima Uprave za šume pri Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, bespravne seče su najizraženije na područjima gazdinstava koja se graniče sa administrativnom granicom prema Kosovu i Metohiji. To su područja u nadležnosti gazdinstava Vranje, Raška i Kuršumlija, „gde organizovane grupe stanovnika (pre svega Albanaca) prelaze s Kosova i seku šume”. Takođe, bespravna seča većeg obima zabeležena je ove godine i na području Loznice.

Prema podacima sagovornice, prošle godine najveće štete počinjene su u gazdinstvima Vranje –4.563 kubnih metara, Kuršumlija –1.243, Raška – 1.057 i Loznica, 1.032 kubnih metara drveta. Ukupne bespravne seče u ta četiri šumska gazdinstva iznose 7.895 kubnih metara ili 74 odsto ukupnih bespravnih sečašuma koje su u posedu „Srbijašuma”.

Jančićeva napominje da „Srbijašume” čuvaju državne šume na administrativnoj liniji do dela koji je bezbedan. Ali, jedan čuvar pokriva ceo rejon, tako da pri upadu naoružanih i organizovanih grupa ne može da im se suprotstavi.

Kada čuvari uhvate ljude koji bespravno seku šumu odmah podnesu prijavu protiv počinioca. Ali, kaznena politika u Srbiji za bespravnu seču šuma neadekvatna napravljenoj šteti, odnosno kazne su previše niske i stimulativno deluju na počinioce, a sudski procesi veoma dugo traju, istakla je ona.

Čuvari imaju pravo, kada uhvate počinioca na delu, odnosno u bespravnoj seči, da mu oduzmu predmete kojima je to učinjeno, zaplene posečeno drvo i podnesu prijave, međutim, naoružanim grupama sa druge teritorije ne mogu da priđu.

Po njenim rečima, da bi to bilo sprečeno trebalo bi da bude uspostavljena potpuna kontrola granice sa područja Kosova i Metohije tako da, kada se otkriju ljudi koji prelaze i bespravno seku šume, budu preduzete mere radi sprečavanja prolaska.

Jančićupozorava da je neophodno efikasnije procesuiranje počinilaca nelegalnih seča, ali i bolja saradnja pravosudnih organa i onih koji imaju zadatak da brinu o šumama.

Bespravna seča je u porastu i zbog toga što se prijavljeni slučajevi ne procesuiraju pred sudovima. Tako je u 2007. godini od 3.438 podnetih prekršajnih prijava procesuirana tek trećina, dok su od 21 slučaja za privredni prestup procesuirana samo tri. Od 178 krivičnih prijava obrađena su takođe samo tri predmeta. Čak i kada kazne budu izrečene, one nisu zadovoljavajuće, jer domaće zakonodavstvo seču šuma i počinioce tretira kao socijalnu kategoriju smatrajući da počinioci nisu u stanju da plate visoke kazne, kažu u preduzeću Uprave za šume.

Kako upozoravaju iz Uprave, ljudi koji vrše nelegalnu seču često nude mito šumarima da im izdaju potvrdu da je drvo legalno posečeno udarajući na svako stablo potreban žig. Za određenu naknadu izdaju se i falsifikovane putne potvrde kako bi drvo uopšte stiglo do pilane ili tržišta za ogrev. Dodatni problem je i to što šumari uz mito neadekvatno klasifikuju posečeno drvo, a to je mnogo teže dokazati. Tako pojedinci kupuju drvo prve klase koje se falsifikovanim dokumentom deklasira ponekad čak i za nekoliko klasa, da bi se posle preprodavalo kao roba najboljeg kvaliteta.

– Sečama šuma, ne samo da je pričinjena ogromnamaterijalna, već i ekološka šteta. Tu prvenstveno mislim na vezivanje ugljen-dioksida iz atmosfere i umanjenje efekta staklene bašte, ublažavanje klimatskih promena, zaštitu zemljišta od vodne i eolske erozije, zaštitu oranica od prekomernog isušivanja, očuvanje biodiverziteta u šumskim i susednim eko-sistemima i očuvanje geno-fonda vrsta šumskog drveća – zaključuje Jančićeva.

Nada Kovačević

[objavljeno: 07/11/2008]
Pogledaj vesti o: Leskovac

Nastavak na Politika...