Izvor: RTS, 03.Okt.2012, 18:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi vek graditelja Avalskog tornja
Dragomir Glišić, jedan od graditelja prvog Avalskog tornja, u Đinđuši kod Leskovca proslavio je stoti rođendan. Zbog posla je napustio rodno selo i preselio se u Beograd. Nije bilo lako, kaže, ni njemu ni njegovoj porodici, ali nikad nije zažalio zbog toga.
Malo se teže kreće zbog oštećenog vida, ali Dragomir Glišić zna svaki pedalj svog imanja u selu Đinđuši kod Bojnika, pa mu pomoć i nije potrebna. Svakodnevne obaveze mora da završi i na dan proslave >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << svog stotog rođendana. Od testere i sekire se ne odvaja.
"Svakog dana u svom dvorištu moram nešto da uradim. Sada sečem drva. Pre nekoliko dana sredio sam staze jer sam znao da mi na rođendan dolazi cela familija", kaže Dragomir.
Život ga nije mazio. Zbog posla je napustio rodno selo i preselio se u Beograd gde je radio na izgradnji Avalskog tornja. Nije bilo lako, kaže, ni njemu ni njegovoj porodici.
"Sećam se, bila je zima i otac nije dolazio kući četiri dana. Majka me je poslala da odem na Avalu i vidim šta radi otac. Našao sam ga sa drugarima kako se greje na gradilištu. Tada mi je rekao da nije mogao da dođe, jer nije bilo prevoza, a nije mogao ni da viče da nam se javi", kaže Vojislav Glišić i dodaje da njegov otac i danas voli da se šali.
Dragomir je jedinac, a kako kaže, on je danas najsrećniji čovek na svetu kada se oko njega okupi cela familija – sin i ćerka, unuci i praunici.
"Nas ima, hvala bogu, za sada ukupno osamnaest. Moj otac se nada da će uskoro postati čukundeda", kaže Dragomirova ćerka Danica.
Najmlađe voli najviše. Deda Dragomir je posebno vezan za svoje dve praunuke Jovanu i Maju.
"Volimo da dođemo u Đinšušu. Tada nam se vrate uspomene na detinjstvo kada nam je deda pričao o vremenu kada je on bio dete", kažu Maja i Jovana.
Dragomir Glišić je ponos svoje porodice, ali i rodne Đinđuše,pa ne čudi što se na proslavi stotog rođendana okupilo skoro celo selo da mu poželi zdravlje i još mnogo rođendaskih torti.
