Izvor: JUGpress.com, 21.Feb.2025, 09:08
Promocija monografije „Kuća reči: institucionalno bibliotekarstvo u Leskovcu 1879 – 2024“
LESKOVAC
U čitaonici Narodne biblioteke „Radoje Domanović“ u Leskovcu održana je promocija monografije „Kuća reči: Institucionalno bibliotekarstvo u Leskovcu 1879 – 2024“ autora Vesne R. Ilić i Miroslava Ž. Karanfilovića. Izdanje je objavljeno povodom 145 godina bibliotekarstva u Leskovcu, a uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i grada Leskovca.
„Problem svake biblioteke su prostor i pare“ rekao je Miroslav Ž. Karanfilović i pojasnio >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << da svaki prostor vremenom postaje mali i neadekvatan kako se uvećava knjižni fond, a da su finansijska sredstva uvek potrebna, posebno kada se radi o nekoj neprofitabilnoj delatnosti kao što je biblioteka.
„Problem je bio i 80-ih i 90-ih godina, kada je bio period inflacije koja je obezvređivala novac. Ne mogu ni da zamislim kako je izgledalo nabavljati knjige kada početkom godine napravite neki finansijski plan o radu, a on ubrzo, zbog inflacije bude bespredmetan.“
Karanfilović je govorio i o drugim problemima sa kojima se leskovačka biblioteka susretala tokom gotovo vek ipo postojanja.
„Tokom Prvog svetskog rata po prvi put je došlo do uništavanja knjiga u našem kraju, čega nije bilo ni dok su Turci vladali ovim prostorima. Bugarski okupator je knjige plaion, otimao i odnosio u Bugarsku mnogo toga. Godinama to nećemo vratiti. Ja ne znam dokle je došla pirotska biblioteka sa onim što im je ukradeno, znam da su samo za nekih 10-ak godina vrate nekih 20-ak sanduka sa knjigama. Koliko je to knjiga, koliki su sanduci, ni to ne znam, kao i gde se nalazi danas i ono što je pokradeno tokom Drugog svetskog rata. U Leskovcu, recimo, Bugari nisu palili knjige, ali u Grdelici jesu. Napravili su veliku lomaču i sve što je napisano ćirilicom je izgorelo drugog dana njihovog boravka u Grdelici. Tokom Drugog svetskog rata nisu palili knjige jer je u Leskovcu bila nemačka komanda, ali je ogroman broj knjiga nestao. U periodu neposredno posle Drugog svetskog rata došlo je do novog uklanjanja knjiga, jer su tadašnje vlasti svu onu literaturu koja se nije poklapala sa njihovom ideologijom uklanjali. To je bilo sve ono što je imalo monarhističku, anarhističku, pornografsku sadržinu se uništavalo odnosno papir na kojem su štampane te knjige išao je na reciklažu. O tome su odlučivali cenzori. Prošlo je samo četiri godina, a došlo je do novog ekscesa. Posvađali smo se preko Informbiroa sa Sovjetskim Savezom, pa je na reciklažu otišao Tolstoj, Jesenjin, mnogi ruski klasici… Na sreću, to je bio poslednji genocid na knjigama kod nas.“
Direktorka Vesna Ilić smatra da ova monografija nije samo dokument o istoriji, već i emotivno svedočanstvo o snazi, ustrajnosti i posvećenosti Narodne biblioteke.
„Monografija sa sobom nosi dušu naše biblioteke, njene početke, borbe i trijumfe kroz decenije, a ujedino je i poziv da se setimo svega što nam je biblioteka onogućila u pružila tokom svih ovih godina. Prvi deo monografije osvetljava ključne momente istorije biblioteke, počevši od 1879. godine, kada je u Leskovcu osnovana prva čitaonica. Drugi deo pokriva period od 1944.-2019. godine i prati biblioteku kroz uzbudljiv period transformacije i rasta. Završni deo obuhvata period od 2020.-2024. godine i nosi sa sobom izazove modernog doba, ali i snažnu poruku o adaptaciji i inovacijama. Biblioteka nije samo ustanova kulture, ona je duša našeg grada. Kroz sve godine postojanja bila je oslonac za našu zajednicu, njezino intelektualno i kulturno jezgro. Bez nje, mnoge naše ideje, vrednosti i uspomene bile bi zaboravljene. Svaka stranica koju je ona čuvala, svaka knjiga koju je pružila, bila je most koji nas je povezivao sa prošlim generacijama i sa budućim mogućnostima. I danas, više nego ikada, biblioteka je epicentar znanja, kulture i zajedničkog stvaranja. Biblioteka je kroz sve te godine bila utemeljitelj čitalačkih navika, razvijajući intelektualnu radoznalost i ljubav prema knjigama. Bilo da je organizovala izložbe, radionice ili festivale, biblioteka je bila prostor u kojem su ljudi nalazili inspiraciju, snagu i lepotu. U vremenima političkih, društvenih i ekonomskih turbulencija. ona je bila svetionik nade i kulture, mesto na kojem je obrazovanje bilo ne samo pravo, već i temelji duhovne slobode.“
VESNA R. ILIĆ (Leskovac, 1976), viši diplomirani bibliotekar. Više stručno zvanje dobila 2024. godine. Diplomirala 2012. godine na Fakultetu organizacionih nauka u Novom Sadu. Zaposlena u Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović“ u Leskovcu od 2002. godine. Poslove rukovodioca obavlja od 2018. godine. Glavni i odgovorni urednik svih izdanja u Biblioteci od 2019. godine. Rukovodilac mnogih projektnih i programskih aktivnosti. Član Upravnog odbora Zadužbine „Nikolaj Timčenko“ u Leskovcu. Osnivač Podružnice BDS za Jablanički okrug 2021. godine. Od 2025. godine nalazi se na mestu predsednika Podružnice. Dobitnica mnogih pohvala i priznanja za lični doprinos u kulturi.
MIROSLAV Ž. KARANFILOVIĆ (Leskovac, 1964), profesor istorije u OŠ „Vasa Pelagić“ u Leskovcu. Diplomirao 1989. na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Učesnik na brojnim domaćim i međunarodnim seminarima, istraživanjima i projektima. Autor i koautor više od 20 bibliografskih jedinica, među kojima su i monografije: „120 godina Škole za tekstil i dizajn“; „Tkačka škola u Leskovcu 1890-1901“; „Dečji domovi okruga leskovačkog 1945-1958“; OŠ „Vasa Pelagić“ u Leskovcu 1913-2018“; „Dom kulture Grdelica; tekstova u monografiji „Kuća od reči: 140 godina institucionalnog bibliotekarstva u Leskovcu“. Koautor izložbi u saradnji sa Istorijskim arhivom Leskovac. Koautor nastavnih planova za predmet Makedonski jezik sa elementima nacionalne kulture. (kraj) IS/LJS
I ovo Vam može biti interesantno
