Izvor: JUGpress.com, 28.Apr.2017, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prolećna setva i stanje ozimih useva
LESKOVAC
Gradsko veće je na svojoj današnjoj sednici usvojilo informaciju o prolećnoj setvi 2017. godine sa osvrtom na stanje ozimih useva na teritoriji grada Leskovca.
Prolećna setva na teritoriji grada Leskovca treba da se obavi na površini od 22.340 hektara, a gro tih površina čine žitarice, i to kukuruz na 12.000 hektara (53,7), industijsko bilje na 707 hektara (3,2%), povrće na površini od 5.870 >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << hektara (26,3) i stočno krmno bilje na površini 2.140 hektara, odnosno 9,6 posto ukupnih površina. Procena je da će površina od oko 1.600 hektara ostati neobrađena, što čini 7 posto poljoprivrednih površina.
Najvažnija strateška kultura u prolećnoj setvi je kukuruz. Do sada je zasejana trećina ukupnih površina. Vremenske prilike su prekinule proces setve, a li je sa prolepšanjem vremena setva nastavljena, i očekuje se da će do kraja aprila biti zasejano preko 90 posto planiranih površina, što je dobro, jer je kraj aprila optimalan rok za setvu. Na trećini površina koja je već zasejana pojavili su se problemi zbog pojave kasnih prolećnih mrazeva, na pojedninim parcelama došlo je do nicanja kukuruza, tako da je on izmrzao i moraće da se preseje.
Repromaterijala na tržištu ima dovoljno, svih vrsta hibrida i domaćin i stranih, kao i nafte, mehanizacije i đubriva.
Boban Sokolović je naglasio da je 2016. godina, sa prosečnim rodom od iznad 6 tona po hektaru u zrnu, jedna od najbolja po rodu kukuruza u poslednjih 30 godina.
Što se ozimih useva tiče, ključna kultura u jesenjoj setvi je pšenica. Za jesenju setvu planirane površine su bile 12.700 hektara, a preko 95 posto površina čine žitarice. Samo 10 posto ukupnih površina pod pšenicom zasejano je u optimalnom roku, oko 60 posto je zasejano do polovine novembra, a oko 30 posto do kraja novembra. Razlog su vremenske prilike, velika vlažnost zemljišta tokom druge polovine oktobra i druge polovine novembra uzrokovala je setvu van optimalnih rokova, što će za posledicu verovatno imati i smanjenje prinosa.
Tokom zime nije bilo većih oštećenja pšenice, bez obzira na to što u januaru bilo više ledenih dana, sa najnižom temperatuom minus 25 stepeni, dok je snežni pokrivač bio debljine i do 40 santimetara, ali je on dobar termo izolator, tako da promrzlina nema. Vremenske prilike tokom februara i marta bile su nepovolne, zbog nedostatka vlage u zemljištu i slabih padavina, koje su bile nedovoljne za brži rast pšenice tokom proleća. Kiše koje su pale unazad desetak dana povoljno će uticati na rod pšenice.
Kada je prinosu reč rano je davati procene, rekao je Boban Sokolović, tako da sa prosečnim rodom pšenice možemo biti zadovoljni.
PodeliteŠtampajFacebookTwitterGoogleEmailSkype
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
