Izvor: Blic, 18.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proizvodnja hrane jedina nada za spas Leskovca
LESKOVAC - Između dva svetska rata Leskovac je bio najjači industrijski grad iza Beograda i Zagreba. Garantujem da to može da bude i sada. Od bogate Leskovačke kotline napravićemo malu Kaliforniju i to je razlog što uveliko radimo na pripremanju terena za investitore iz prehrambene industrije, kaže za „Blic" novi gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić, koji je na tu funkciju izabran sa mesta načelnika Jablaničkog okruga.
Zbog čega je poljoprivreda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << toliko važna za razvoj ovog kraja?
- Iako po statistikama važimo za jedan od najsiromašnijih gradova, siguran sam da Leskovčani nisu siromašni, bar ne oni koji žive na selu i koji rade 24 časa dnevno. Zađite u ta sela i videćete koliko su ljudi imućni. To ne beleži zvanična statistika, a selo i naš seljak su ključni ekonomski stabilizator Leskovca, u kojem se ne može proći od automobila. Pa, i to je neki pokazatelj ekonomskog stanja.
Šta je sa onima koji su izgubili posao i nemaju imanja na selu?
- Industrijski giganti propali su još pre 15 godina, ali ostala je stručna radna snaga. Ispostavilo se, međutim, da smo u međuvremenu zaboravili da radimo. Primer je kiparska konfekcija „Kloting", koju smo uz velike napore uspeli da dovedemo u naš grad. Vlasnik je jedva pronašao 500 radnika na tržištu, a tek njih 300 je uspelo da se uklopi, a zatim su u sezoni poljskih radova počela bolovanja, proizvodnja je padala, pa je fabrika privremeno zatvorena.
Slažete li se sa linearnim umanjenjem transfera opštinama i gradovima iz republičke kase.
- Ne. Teret krize moraju da podnesu najbogatiji. Državu sam pozvao da posveti više pažnje ovom kraju iz geostrateških i geopolitičkih razloga s obzirom na to da se teritorija juga Srbije prazni sa istočne strane koridora 10, a sa one druge strane imamo demografsku eksploziju. Ja sam kosmopolitski nastrojen, ali molim Boga da ne ponavljamo lekcije iz istorije i da se naša deca za 20, 30 godina ne bave ponovo granicama.
Kako sprečiti iseljavanje iz Leskovca, pogotovo stručnih i obrazovanih kadrova?
- Neće više biti iseljavanja stručnih i sposobnih, a za one najsiromašnije slojeve stanovništva biće pomoći. Novac ćemo obezbediti kroz rigoroznu štednju u budžetu, ali i od donatora. Moj prethodnik je samo za putovanje u Brazil potrošio pola miliona dinara, što je dovoljno za višemesečni rad narodne kuhinje, trošilo se nemilice na reprezentacijama, računi još pristižu, a za ovih 20 dana, koliko obavljam funkciju gradonačelnika, potrošio sam nula dinara u te svrhe. U tom kontekstu, podržavam povratak naših Roma iz Beograda i trudimo se da onim najugroženijim pružimo finansijsku pomoć u stambenom delu, obrazovanju i u realizaciji projekata.
Koji su najteži problemi u radu?
- Preglomazna i neefikasna administracija i javašluk na svim stranama, niski budžet i činjenica da 90 odsto odlazi na plate činovnika, ali najviše se bojim ljudske gluposti. Kada bih popunjavao kviz sa pitanjem čega se najviše plašim u životu, ne bi zaokružio ni bolest ni smrt, nego ljudsku glupost i neodgovornost. Kod velikog broja direktora i načelnika ne vidim kreativnost i inventivnost, ne ide se u susret problemima. Ali to mora da se promeni. Srećan sam što imam tri dobra saradnika i s ponosom ističem da su bolji od mene.
Ima li nerešivih problema?
- Nema. Ključno je da ostanemo pri konsenzusu o smanjenju broja zaposlenih jer je to uslov opstanka grada. Ukoliko to ne bude ispoštovano, povući ću se sa mesta gradonačelnika.
Kako mislite da se izborite sa građevinskom mafijom, za koju Leskovčani tvrde da ima duboke korene?
- Po mom uverenju, Uprava za urbanizam, građevinske i komunalne poslove je najveće leglo korupcije u gradu. Zato smo tamo za načelnika postavili sposobnu i poštenu osobu, inače člana opozicione DSS, ali ona nema saradnike koji ispunjavaju potrebne kriterijume. I ako negde vidim eventualna nova zapošljavanja, biće ih tu. Zato pozivam sposobne i poštene pravnike koji su spremni da se uhvate u koštac sa komunalnom problematikom u gradu.
Od fizičkog radnika do prvog čoveka grada
Vi ste diplomirani politikolog sa prosečnom ocenom 9. Kako stojite sa ekonomijom?
- Odlično. Iako sam imao sjajne preporuke da upišem magistarske studije na temu spoljnotrgovinske arbitraže, vratio sam se u svoje selo i latio se privatnog biznisa. Sa rođakom sam pravio šajbne za poliranje od vojničke čoje. Radili smo danonoćno, ali je 1993. biznis propao. Otišao sam u Grčku i istovarao šlepere veštačkog đubriva. Vratio sam se u Srbiju kada su se očekivale promene, a svoju diplomu obrisao od prašine tek 2001. godine, kada me je tadašnji predsednik opštine pozvao da budem šef kabineta. Nisam se nikada laktao, jednostavno neko je primetio da mogu bolje i više od drugih.
Supruga preti razvodom
Kažu da radite po 19 sati dnevno. Kako vaše odsustvo podnosi porodica?
- Deci veoma nedostajem, a supruga mi preti da će me ostaviti. Međutim, imam tu sreću da sam prizetko, pa me njena porodica veoma uvažava i mislim da neće uspeti da ostvari tu svoju pretnju.
Interes grada preči od stranke
Imate li za svoje planove podršku u Vladi i DS?
- Finansijska podrška za naše infrastrukturne projekte i otpuštanje viška zaposlenih u gradskim upravama su bile ključne tačke za prihvatanje ove dužnosti. Duboko verujem da su interesi Leskovca u snažnoj korelaciji sa interesima DS i njenim programom. Spremam sam da zbog mog grada idem i u konfrontaciju sa višim funkcionerama stranke. Leskovac je dobio ponajmanje u odnosu na mnoge druge gradove. Uvažavam krizu, ali to malo para u državnom budžetu mora da se podeli adekvatno, a ne da o tome odlučuje lobi. Ne pridam nijednom lobiju u sopstvenoj stranci, ali sledim politiku koju personifikuje Boris Tadić.
Pogledaj vesti o: Leskovac
