Pretnje i zastrašivanja kao sastavni deo  života novinara u Srbiji

Izvor: VOA, 30.Jul.2022, 04:32

Pretnje i zastrašivanja kao sastavni deo života novinara u Srbiji

Draganu Marinkoviću, uredniku lokalnog portala „Rešetka“, u gradu Leskovcu na jugu Srbije, ni na kraju pameti nije bilo da će umesto ručka na koji je u martu otišao – dobiti pretnje smrću zbog priče na kojoj je radio. Stolu za kojim je sedeo sa suprugom i koleginicom, u restoranu u kom je nameravao da se opusti, prišao je muškarac počevši da ga vređa pred gostima sa kojima je bio. Uvrede su kulminirale u pretnje smrću zbog, kako kaže, priče u o okolnostima pod kojima je preminuo član obezbeđenja predsednika Skupštine grada Leskovca Aleksandra Đurovića, inače funkcionera Socijalističke partije Srbije (SPS). „Pokušavali smo da razgovaramo sa osobom koja je prišla našem stolu i počela da preti imenom i prezimenom jednog uticajnog političara – čije ime ni tada, ni sada neću pominjati. Ja sam tu osobu pozvao pitavši je zašto nas muškarac koji nam je prišao uznemirava. Čovek koga sam kontaktirao nije uspeo da mi odgovori jer mi je ta osoba otela telefon i napustila restoran. Vratio se posle petnaestak minuta, nastavio sa pretnjama, a mi smo napustili objekat“, priča za Glas Amerike Dragan Marinković, urednik leskovačkog nezavisnog internet medija „Rešetka“. Naš sagovornik ističe da je to upravo situacija kojoj su učestalo izloženi brojni novinari u lokalnim sredinama u Srbiji. On je, kako kaže, tri puta bio na meti ozbiljnih pretnji i zastrašivanja. „Može svako da ti priđe, opali ti dva tri šamara, preti i prođe nekažnjeno – dok si u društvu prijatelja ili porodice. Nakon kolumne koju sam napisao pod nazivom ‘I šta ćemo sad?’ angažovali su se policija i tužilaštvo koji su mi sugerisali kako bi trebalo da dođem do njih da bih dao izjavu o slučaju“, priča Marinković. Međutim, odluka koju je doneo naš sagovornik bila je da ne sarađuje, jer kako navodi, nema poverenje u tamošnje institucije za primenu zakona. „Nije prvi put da doživljavam pretnje i napade, kao i brojne moje kolege na lokalu – a sve se završava tako što napadači budu oslobođeni. Ne ustanovi se ko je počinilac, vodi se istraga protiv nepoznatih osoba. Koliko pamtim, samo jedan slučaj napada na novinare u Leskovcu dobio je sudski epilog, svi ostali su prošli nekažnjeno. A bilo ih je mnoštvo“, ističe Marinković. Njegovo ime je, uz urednika časopisa „Drvotehnika“ Dragojla Blagojevića i urednicu “Insajdera” Brankicu Stanković, jednu od najnagrađivanijih i najuticajnijih istraživačkih novinarki Balkana i šire – nedavno uvršteno u registar platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara. Godinama unazad ljudska prava, sloboda medija i izražavanja važne su kategorije u kojima je Srbija nisko pozicionirana - pokazuju istraživanja i izveštaji eminentnih međunarodnih posmatrača. Nevladina organizacija Fridom haus je u svoja poslednja tri izveštaja Srbiju svrstavala među nedemokratske zemlje – odnosno kategoriju takozvanih hibridnih režima. Reporteri bez granica, međunarodna nezavisna organizacija usredsređena na zaštitu medijskih sloboda, u svom izveštaju za 2021. konstatovala je napredak Srbije za 14 mesta i istovremeno istakla da su novinari u Srbiji redovna meta političkih napada, a nadležne institucije ne preduzimaju ništa da to spreče. Važan pokazatelj trenutog stanja je i baza podataka napada na novinare Nezavisnog udruženja novinara Srbije u kojoj je trenutno notirano 60 napada, pritisaka ili verbalnih pretnji upućenih medijskim poslenicima. “Mafija obično pošalje poljubac pre nego što zapuca” Jelena Zorić, istraživačka novinarka širom Srbije poznata po svom sistematičnom i profesionalnom radu, takođe je bila meta pretnji i zastrašivanja. Višestruko nagrađivana novinarka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i uglednog nedeljnika "Vreme" poslednja je u nizu medijskih poslednika na koju je vršen pritisak ili je zastrašivao deo javnosti blizak vladajućim strukturama – dok se bavila istraživanjem činjenica koje su ih povezivale sa zloupotrebama i potencijalnim krivičnim delima. Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije kojoj se sudi po optužbama za trgovinu uticajem, u televizijskoj emisiji medija koji ne krije svoje veze sa aktuelnim režimom Srpske napredne stranke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, iznosila je neutemeljene tvrdnje u vezi sa navodnim izvorima priča koje je Jelena Zorić istraživala i okolnostima pod kojima je napustila prethodno radno mesto – pominjući u svemu tome i njenog brata. Nakon toga Hrkalović je nudila i navodno izvinjenje – opet sa stranica tabloida sličnog pedigrea kao i televizija sa nacionalnom frekvencijom na kojoj je prethodno gostovala. Zorić, novinarka koja je do tančina pratila i istraživala aferu “Jovanjica”, slučaj koji prate sumnje i navodi o vezama policijske i obaveštajne zajednice sa Predragom Koluvijom – optuženikom kome se u Beogradu sudi za proizvodnju više od tone i po marihuane, našla se na meti pritisaka i pretnji pošto je u nedavnom televizijskom gostovanju izjavila da u slučaju koji je istraživala nema informacija o umešanosti Andreja Vučića – brata aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. “Pominjanje mog brata shvatila sam kao vid pretnje i zastrašivanja”, rekla je ona za Glas Amerike - aludirajući na nedavno medijsko gostovanje optužene bivše visoke policijske funkcionerke Hrkalović. “Najopasnije su pretnje koje su najteže i dokazive, recimo one 'umotane u celofan', 'kada se mole Bogu za vas', 'požele dobro zdravlje vama i vašoj porodici' ili vam na kućnom pragu ostave morbidnu poruku. Znamo svi za tradicionalni kriminalni običaj da mafija obično pošalje poljubac pre nego što zapuca. Mene je strah i da opišem kako se osećam kada mi prete i šta me najviše pogađa, da ne bih kriminalcima nacrtala šta je potrebno da rade, kako bi uticali na moja osećanja”, priča Jelena Zorić. Prema njenim rečima, prilikom nekoliko dosadašnjih prijava pretnji i zastrašivanja prva reakcija nadležnih bila je ohrabrujuća i ažurna. “Mnoge kolege imaju loša iskustva, ali moj prvi susret sa predstavnicima institucija, pošto bih prijavila pretnje, bio je vrlo predusretljiv. Međutim, kako bi interesovanje javnosti za te slučajeve opadalo, tako bi slabile i reakcije nadležnih”, ukazuje novinarka BIRN-a i “Vremena”. Zato, kako kaže, smatra da nadležni nisu preduzeli sve što što je bilo potrebno u vezi sa njenim slučajem. “Stekla sam utisak da je potreban izvestan pritisak javnosti da bi institucije reagovale. Ipak, situacija se značajno razlikuje od tužilaštva do tužilaštva. Za četiri prijavljena slučaja pretnji u komunikaciji sam sa četiri različita tužilaštva. Kao najneažurnije pokazalo se Više Javno Tužilaštvo u Beogradu i to Odeljenje za visokotehnološki kriminal, apsurdno, šef tog Odeljenja je tužilac Branko Stamenković koji je ujedno i član radne grupe za bezbednost novinara pri Vladi Srbije. Istovremeno, Više Javno Tužilaštvo u Beogradu pokazuje veliku ažurnost kada, u rokovima od nekoliko dana, ispituje objave u tabloidima ili optužbe, koje takođe javno iznosi bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović kada govori da je inspektor za borbu protiv droga Slobodan Milenković, koji je uhapsio Koluviju, zapravo narkodiler”, ukazuje naša sagovornica – napominjući da trenutne okolnosti koje je prate remete njen poslovni i privatni život, kao i živote članova njene porodice. Novinari sve ugroženiji u Srbiji Izveštaj o stanju u medijima rađen za potrebe Saveta Evrope – jedan je od nedavno objavljenih merodavnih pokazatelja okolnosti u kojima žive i rade novinari u Srbiji. Prema podacima iz te publikacije, objavljene u aprilu 2022, Srbija se nalazi u korpusu zemalja sa najviše pretnji novinarima. “U Srbiji se beleži konstantan porast broja napada, pretnji smrću i klevetničkih kampanja protiv novinara”, izjavio je Džejmi Vajzmen predstavnik Međunarodnog instituta za štampu (IPI)– nevladine organizacije usredređene na promovisanje i zaštitu slobode medija i pospešivanje novinarskih praksi. U intervjuu Glasu Amerike povodom Svetskog dana slobode medija Vajzmen je ukazao da u tom kontekstu Srbija znatno prednjači u odnosu na druge države obuhvaćene izveštajem rađenim za potrebe Saveta Evrope - čiji je jedan od autora bio i Međunarodni institut za štampu. "Ako se koristimo tom metrikom, možemo da kažemo da su u Evropi i državama koje prati Savet Evrope srpski novinari u većem riziku od takvih vrsta napada. Naravno, u prošlosti je bilo slučajeva ubistava koji iza sebe ostavljaju zaista tamnu senku. Neuspeh privođenja pravdi ljudi odgovornih za to i ukorenjena nekažnjivost stvaraju sistem u kom vinovnici napada i zastrašivanja imaju osećaj da mogu da se izvuku sa tim – što podstiče nove napade”, upozorava Vajzmen – dodajući da nerešavanje tih slučajeva podstiče neprijateljsko i opasno okruženje za novinare. Vajzmen je ukazao i da je bilo pokazatelja da se stanje poboljša. “Uspostavljanjem tela za istragu napada na novinare. Međutim, očigledan je bio manjak poverenja u takve inicijative novinarskih udruženja i novinara. Iako su prvobitno pozdravili osnivanje tih tela, nisu se uverili u njihovu svrsishodnost u slučajevima napada na novinare ili klevetničkih kampanja poput one kojoj je bila izložena Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK). Takođe, izostale su i osude tih opasnih napada. Kada je reč o opasnom izveštavanju tabloidnih medija povezanih sa vladom, nije bilo odlučnih reakcija – i tu se radi o podrivanju poverenja u te inicijative”, zaključuje sagovornik Glasa Amerike konstatujući da je medijsku scenu u Srbiji tokom poslednjih nekoliko godina obeležilo nazadovanje. Vajzmen, predstavnik organizacije koja je u Srbiji razgovarala sa predstavncima vlasti i medijskih organizacija, kaže da mu je tada delovalo da je bilo prostora za pomak. “Videli smo tračak političke volje, ali deluje da se javlja preklapanje tumačenja različitih tela o tome koliko temeljno te vrste napada treba istražiti. Naše diskusije su bile iskrene i otvorene. Preuzete su obaveze da se poveća poverenje u rad istražnih tela. Međutim, to je bilo prošle godine. Neke od organizacija su se od tada povukle iz članstva u zajedničkim telima – navodeći kao razloge iskrenost političke volje. Tako da su ta tela oslabljena, a ne ojačana”, zaključio je Vajzmen. Strategije i planovi kao rešenja? Tereza Ribeiro, predstavnica za slobodu medija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), uverava da je ključ za poboljšanje stanja u medijskoj sferi Srbije potpuna primena Medijske strategije i Akcionog plana, koje su vlasti Srbije usvojile 2020. Ribeiro, koja je nedavno boravila u Srbiji i razgovarala sa predstavnicima vlasti, medija i civilnog sektora, ukazala je da je potrebno da Vlada primeni sve ono na šta se obavezala sopstvenom slobodnom voljom. „Za to je potrebna politička volja i to je jedini način“, rekla je zvaničnica OEBS-a za slobodu medija u intervjuu Glasu Amerike. “Postoje izazovi i praznine koje treba prevazići. Nastaviću da pratim situaciju kako bi se na terenu ostvarila poboljšanja. Moj cilj je da rezultati budu ostvareni”, odgovor je Tereze Ribeiro na pitanje da li je tokom svog nedavnog boravka u Srbiji stekla utisak da tamošnje vlasti ulažu dovoljno napora u sprečavanje učestalih pretnji i onlajn napada na profesionalne i nezavisne novinare i medije. “Tokom svoje prve zvanične posete Srbiji osvrnula sam se na nekoliko pitanja koja se odnose na medijske slobode u zemlji - uključujući ostvareni napredak, ali i nedostatke i izazove u vezi sa sprovođenjem nacionalne Medijske strategije i Akcionog plana. Postoji potreba za više delovanja i političke posvećenosti kako bi se stvorilo bezbednije, slobodnije, fukcionalnije medijsko okruženje sa više pluralizma. Pohvalila bih i nekoliko inicijativa vlasti Srbije čija je svrha zaštita fizičke bezbednosti – ali i njihova sigurnost u digitalnoj sferi. Mislim tu na Radnu grupu za bezbednost novinara, kao i pokretanje S.O.S telefonske linije koja bi radila 24 sata dnevno. Međutim, potrebna nam je usaglašenija aktivnost svih organa vlasti i zainteresovanih strana, kao i više političke posvećenosti”, rekla je Ribeiro – uz napomenu da namerava o tome da nastavi dijalog sa vlastima Srbije. Strah i autocenzura Dragan Marinković, sagovornik sa početka priče, upozorava da su novinari u Srbiji – a pogotovo oni koji izveštavaju u lokalnim sredinama uplašeni, kao i da u svom poslu često idu linijom manjeg otpora. “Ugroženi su novinarstvo, sloboda i demokratija u ovoj zemlji i mislim da smo donekle sami za to krivi. Mislim i da je potrebno malo više hrabrosti u poslu koji radimo. Onog trenutka kada prihvatiš novac sa gradskih konkursa – u najvećem broju slučajeva si primoran da balansiraš i tada prestaješ da radiš ovaj posao onako kako bi trebalo da se radi. U korist građana i odbrane javnog interesa, a ne saradnje i zaštite lokalnih političara i moćnika”, kaže Dragan Marinković urednik leskovačkog internet medija “Rešetka” – koji ima jednog zaposlenog i troje honorarnih saradnika, a finansira se donacijama i prodajom reklamnog prostora na svojoj internet stranici. Portal “Rešetka” jedan je od retkih medija sa juga Srbije čiji izvor sredstava nije konkursno finansiranje iz budžeta lokalnih samouprava. Osim “Rešetke”, u tu kategoriju spadaju i nezavisni mediji poput “InfoVranjskih” i “Južnih vesti” – koji ugled grade nezavisnim i profesionalnim izveštavanjem. Njihove, nekada mnogo brojnije kolege i mediji u lokalnim sredinama, su zbog nedostatka sredstava i suočene sa brojnim teškoćama prestale da rade – dok su medijske kuće za koje su izveštavali zauvek ugašene.  

Nastavak na VOA...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta VOA. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta VOA. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.