Izvor: JUGpress.com, 23.Apr.2023, 17:01
Preminuo Strahinja Kostić
BEOGRAD-LESKOVAC
IN MEMORIAM: STRAHINjA KOSTIĆ
Doktor tehničkih nauka
(1939.-2023.)
Ovih dana u Beogradu je preminuo Strahinja T. Kostić, doktor tehničkih nauka, jedan od uspešnih stručnjaka i slavnih ljudi iz oblasti mašinstva, i jedan od članova galerije „Leskovčani beogradske dijaspore“.
Dr Strahinja T. Kostić je rođen 11. Jula 1939. Godine u Kragujevcu, od oca Todora (učitelja i profesora), i majke Radmile (učiteljice). >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << Detinjstvo je delio sa bratom Slobodanom i sestrom Milenom (udata Jovanović). Sa suprugom Ljiljanom (naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke, Vinča) iz vranjanskih porodica Lukovci i Barutance, ima ćerku Jelenu (diplomirani inženjer elektrotehnike).
Osnovnu školu Strahinja je završio u selu Guberevac, u opštiniLeskovac. Osmogodišnju školu “Petar Tasić“ završio je u Leskovcu. Srednje obrazovanje započeo je 1956/57. godine u leskovačkoj Višoj mešovitoj gimnaziji, zajedno sa svojom alumni generacijom GimLes ‘57. Maturski ispit zrelosti položio je iz matematike kod profesora Ivana Bjeletića. Iste godine upisao je mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, na kojem je diplomirao 1962. godine. Magistarski rad na poslediplomskim studijama (dosta ozbiljniji od današnjih master radova) uspešno je odbranio 1973. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti mehanike fluida, a na temu „Prilog proučavanju parametarskih metoda u teoriji stacionarnog sloja nestišljivih fluida sa posebnim osvrtom na parametarsku metodu tipa „Saljnikov-Oke“ i rešenje Baša“. Komisija, u sastavu prof. dr Konstantin Voronjec, prof. dr Viktor Saljnikov i doc. dr Milan Plavšić je istakla „predispoziciju i sklonost kandidata za samostalni naučno-istraživački rad“. Doktorsku tezu „Granični sloj na tankim obrtnim telima“ magistar Strahinja Kostić je uspešno odbranio 1985. godine pred Komisijom u sastavu prof. dr Viktor Saljnikov (mentor, prof. dr Radomir Ašković, i prof. dr Vladan Đorđević, na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Komisija je istakla da je naučni doprinos doktorske disertacije „mogućnost praktične primene rezultata istraživanja“, i da su, prilikom rešavanja transformisane jednačine „primenjeni savremeni postupci i metode“, pa zaključci predstavljaju „originalan doprinos razmatranom problemu, kako sa teorijske, tako i sa praktične tačke gledišta.“
Odmah posle završetka studija, diplomirani mašinski inženjer Strahinja Kostić se zaposlio u Industriji mootora Rakovica, u kojoj je obavljao funkcije od inženjera- konstruktora, do generalnog direktora, ili u hronološkom redosledu; inženjer-konstruktor za ugradnju dizel motora (1962.-1968.), upravnik pogona traktora (1968-1974.), direktor OOUR „Vozila“ (1974.-1978.), glavni inženjer za razvoj (1978.-1983.), zamenik generalnog direktora (1983.-1987.), i generalni direktor (1987.-1988.). Uspešno poslovanje IMR je dokumentovano porastom obima proizvodnje (od 800 na 2000 traktora godišnje) u vremenskom periodu od 1968. – 1985. godine, zatim kontinualnim povećanjem izvoza traktora u Egipat u vremenskom periodu 1976. – 1988. godine, kao i kontinualnim izvozom zupčanika i osovina u Nemačku u periodu od 1974.-1988. godine. Obavljao je funkciju predsednika šahovskog kluba IMR (1972.-1982.) kad je klub bio član Prve savezne lige.
Rad na razvojnim projektima ilustruje inženjersku kreativnost dr Strahinje Kostića. Najznačajniji projekti su bili „Glavni mašinski projekt proizvodnje traktora za firmu „Nasco“ (Kairo, Egipat, 1979.), „Projekkt prototipa terenskog vojnog vozila „Tara“ (1983.) na osnovu kojeg je Vojnotehnički savez JNA odobrio proizvodnju u IMR. Događaji oko raspada Jugoslavije su uticali da se ova odluka delimično ostvari.
Penzionerske dane provodio je u Beogradu, ali se mislima često vraćao u Leskovac, grad u kome je sazreo i izbrusio svoj karakter snažne ličnosti i britkog uma. U tim danima trećeg doba napisao je dva autobiografska romana, „Zima bez vrabaca – sećanje jednog Murdžomalca“, i „Tetka Dragojla i snajka Rozi“. Oba romana objavljena su u nastavcima na stranama nedeljnika Nova Naša reč. Prvi roman je nedvosmisleno posvetio vremenu provedenom u leskovačkoj Murdža mali (danas ulica Ivana Milutinovića) koristeći u njemu dijalekt čaršije, bez skrivanja tragova koji neizbrisivo prate uspešnog čoveka sa jakim poreklom i dušom južnjaka. (kraj) NM/LJS
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
